Nesanica, unapred javlja
Tuga se u glavi obnavlja
Misli, kao da su od blata
Nema lepih reči da otvore vrata
Vrata gvozdena,
Iza kojih je slutnja
Na svako pitanje,
Odgovor je ćutnja
Ima li kraja mračne oluje?
Koji deo mene o tome odlučuje?
Jesu li to samo đavoli od papira?
Ili mi ništavilo ne da mira?
Kažu, treba sve loše, odbolovati
Znaju li kako je strahu dugovati?
Kad hoćeš da odletiš, a nemaš krila
Vraćaš se tamo, gde prošlost je bila
Kradeš od bezimene riznice patnje
Prođeš putem gde niko ne korakne
Sve su to, duši, poruke jasne
Od nemira glasnika, nikada ne kasne
Mračak (D.B.)
