Kao da je juče bilo
Od svetlosti se nije krilo
Nalik na portret, lice žene
Imalo je odsjaje, obojene
Prava dama, iluzijom naslikana
Koju svojom pojavom stvara
Bila je mistična intriga svima
Svaka je njenu harizmu htela da ima
Ženstveno sedi, prekrštenih nogu
Godine joj ništa ne mogu
Srca muškog roda drži naopačke
Vila koja ulazi u snove dečačke
Pored svih mladih, neiskusnih
Misli jasnih, nagona uparenih
Ona zna najbolje da pruža
Vlasnik je najviše poklona i ruža
Odavno je glasnik moje požude
Najbolje godine, deo su ponude
Decenija potom, osećanja ista
Sve je starije, ona i dalje blista
Zamena je bilo mnogo
Sudbina se poigrala strogo
Sada znam da nije bilo boljih
Decenija prođe, spoznaju dobih
I deset godina da protekne opet,
Misliću o tome kao da sam proklet
Ljubeći i dalje neke druge
Ona će i dalje ideal da bude
Mračak (D.B.)
