Mir - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Nešto iskreno, onako u prolazu

Mir

Oceni ovaj blog





Slušam ovog Balaševića. Kad su ljudi zaljubljeni, oni istinski uživaju uz njegove pesme. Kada su nesrećno zaljubljeni, oni ih savršeno razumeju .Tako bar kažu.
Ja, pak, samo osluškujem. Sve sam ih vec proučio, uživao u njima, čak i inspiraciju pronalazio. A sad samo slušam.
Dođoh do trenutka, kada me ni one ne mogu dotaći. Nema ni evociranja uspomena. Ništa.
Mene sad zanima, šta se dešava sa onima koji ne spadaju u dve pobrojane grupe?
Stvarno nemam ideju. Dok to ne shvatim, ja cu nešto i sam pisati.
Nemam pojma šta, ali nema veze. Mozda je to neki ventil, neki kutak za emotivnu prvu pomoć?…Kad vec neću na glas da je tražim, tražiću je ovde.
Možda neko pročita ko zna sta treba činiti.

Ja ću sada da se pravim pametan, pa ću u toku pisanja i sam nešto da smišljam. Ne može škoditi.
Barem vreme nije problem. Uvek ga je malo. Manje nego što se misli.
I ne, klasične načine za prevazilaženje problema neću koristiti. Ne pomaže to baš uvek. I ako gomila pesama i priča to preporučuje.
Nema supstitucije, nema lažne utehe, nema nadoknade izgubljenog.
Sve je to poricanje. Poricanje ličnog izbora, odluka, emocija. To rade samo oni koji se kaju. Pa posle imaju grižu savesti.

Ja bih ipak, kada bih mogao, sve isto uradio. Jer to nije razumski problem, pa da tražim tu svoje greške.
To nije stvar memorije, pa da se podsećam i da vraćam vreme u nazad.
To je samo ljubav, emocija, čista, koja je postojala, koja postoji sada, I koja će postojati dokle god ne ostane samo u snovima i posebnim trenucima.
To kada postane vodilja u životu, razloga za kajanje nema. Pa makar bila i neuzvraćena.

I nema razloga da se za to krivi neko drugi. Sve se može uzvratiti svojevoljno, sve osim toga. Jer je to niti ima cenu, niti logiku, niti razloga za zahvalnost.
Toga ima ili nema. I ne postoji razlog zašto.
Svako drugo osećanje koje ljubav izazove, obeleži coveka. I iz svakog tog osećanja se moze izvući uvek nešto pozivitno. Jer ljubav nije destrukcija. Nije mržnja. Nije sebičnost.
Ona je davanje samog sebe, bezuslovno. I to nije za svakog. Ili svaku. Samo privilegovani ljudi, koji samo istinu priznaju kao važnu, mogu to da dožive.
Za to im nije potrebna nikakva pesma, stih ili poruka. To su samo sredstva da se ljubav dokaže, ili preživi.
A za sam doživljaj je dovoljna samo istina. Istina moze da izazove najvecu sreću, ili najveći bol. Ali na kraju garantuje mir.

To je ono sto ljudi traže, i kod spomenutog Balaševića između ostalog. I ako kažu da samo uživaju.
Taj mir i ja sam tražim. Ali sam se ipak odlučio da ga pronađem u sebi samom. A posle ću opet da samo uživam u muzici.

Mračak (D.B.)

Pošalji "Mir" na Facebook Pošalji "Mir" na Google Pošalji "Mir" na My Yahoo! Pošalji "Mir" na Live Pošalji "Mir" na MySpace Pošalji "Mir" na Twitter Pošalji "Mir" na Digg Pošalji "Mir" na del.icio.us

Ažurirano 29.01.2013. u 00:37, autor: Mračak@

Oznake: priče
Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Arianna (avatar)
    Predivno

    Sta reci, prevazisao si taj nivo i otisao na visi duhovni nivo... kada vise ne treba uteha...

    to je svesnost...

    kada je samo prava ljubav bitna

    ljubav je u svesnosti

    a ona daje mir

    kada je pronadjemo u nama i crpimo bezgranicno bez uslovljavanja i ucene...

  2. Slovenska (avatar)
    Istina....cilj i sustina...odlicno!
  3. Mračak@ (avatar)
    Hvala <3

    Istina se uvek mora prihvatiti. U svakoj ima bar nesto lepo.