Da li je malo surovo voleti nekoga i živeti s njim izvestan period... i zatim zajedno s njim ili nešto pre ili posle njega otići u ništavilo. Zar nije bolje večno poznavati nekoga?
Pre nekoliko godina upoznao sam jednog vrsnog pravnika i pisca, velikog borca protiv takozvane bele kuge, i njegovu ženu s kojom je bio preko pola veka u braku. Sećam se kako je tada govorio kako je on u duši još uvek mlad, kao momak od dvadeset godina, i kako voli svoju ženu kao da su se tek upoznali. Bilo je to jako lepo i dirljivo.
Ali avaj. Čovek je od mislim pre dve godine udovac, ako i on u međuvremenu nije preminuo.
Da li je njihov život bio uzaludan i ljubav besmislena? Kakvi li su tek životi malih anonimnih ljudi?
Nešto se ne mogu otrgnuti ovakvim mislima. Kakav je to način? Poznavati nekoga 50-ak godina. Zašto ne biti večan?
Pre nekoliko godina upoznao sam jednog vrsnog pravnika i pisca, velikog borca protiv takozvane bele kuge, i njegovu ženu s kojom je bio preko pola veka u braku. Sećam se kako je tada govorio kako je on u duši još uvek mlad, kao momak od dvadeset godina, i kako voli svoju ženu kao da su se tek upoznali. Bilo je to jako lepo i dirljivo.
Ali avaj. Čovek je od mislim pre dve godine udovac, ako i on u međuvremenu nije preminuo.
Da li je njihov život bio uzaludan i ljubav besmislena? Kakvi li su tek životi malih anonimnih ljudi?
Nešto se ne mogu otrgnuti ovakvim mislima. Kakav je to način? Poznavati nekoga 50-ak godina. Zašto ne biti večan?