Ekstaza i sećanje - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Demijurg

Ekstaza i sećanje

Oceni ovaj blog
Prva devojka u koju sam se do ušiju zaljubio zvala se Dafne. Bila je nešto starija od mene.

Poslednji put sam je video par dana pre nego što sam došao ovamo. Prepoznao sam je po neobično velikom mladežu iznad gornje usne. Išla je ulicom zajedno sa svojim deset godina starijim, ćelavim, klempavim i krezubim mužem; on je gurao kolica u kojima je ležalo njihovo bolesno dete. Nekad je pohađala muzičku školu i svirala klavir, pa mi nikako nije jasno zašto se udala za prostaka. Od njene negdašnje raskošne lepote ostao je još samo taj mladež.

Moji prvi erotski snovi i polucije bili su izazvani razmišljanjima o njoj. Toliko sam puta sanjao da vodimo ljubav, i toliko su ti snovi bili realistični, da sam hteo da se ubijem kad bih se probudio. U tim snovima sam doživljavao ekstazu i posle jednog od njih, u roku od pola sata, napisao sam joj istoimenu pesmu:

Kad mislim na tebe plavo mi prija,
Setim se svih naših prošlih života,
Jer nas dvoje smo jedna energija
Razdvojena još pre postanka sveta;
Tad u mome srcu ljubav proklija
I odmah želja za tobom procveta.
Kad mislim na tebe plavo mi prija.

Sretnemo se - s neba muziku čujem,
Ko da gore neko orgulje svira,
Želim da s tobom tamo otputujem,
Ali na zemlji čujem zvuk klavira,
Nešto me tera da živim prestanem,
Nezemaljska sila ne dâ mi mira;
Sretnemo se - s neba muziku čujem.

Zagrlimo se - tu je ushićenje!
Trepere duše i nebo nad nama!
U našim srcima nastaje vrenje,
Jedna se muzika čuje u njima!
I oba žele večno sjedinjenje -
Draga, nikad nećeš ostati sama!
Zagrlimo se - tu je ushićenje!

Poljubimo se - napusti me nemir,
Miris ljubavi u nama zablista,
Meni je čaroban svaki tvoj dodir,
Ničija ljubav nije tako čista,
Osećam - ko da je moj ceo svemir,
I sva su vremena za mene ista;
Poljubimo se - napusti me nemir.

Kad se spojimo ja osetim nežnost,
Kao da sam daleko od planeta,
Kraj mene zasija božanska svetlost -
Otkriva mi se smisao života,
I želim da dostignem savršenost
I da spoznam tajnu postanka sveta;
Kad se spojimo ja osetim nežnost.

O bože, zar smem toliko da volim?!
Ko da smo sami na svetu nas dvoje!
Čini mi se da zbog nje i postojim,
Jer sve što je njeno to je i moje.
Ni najveća mržnja, ni sve što vidim -
Ne mogu ljubavi da nas razdvoje!
O bože, zar smem toliko da volim?!

Ljubavi moja ovo je ekstaza!
Dve srodne duše večno sjedinjene!
Zvezdani zraci postaće im staza
Da se zajedno u večnost odsele!
I da se ne rastanemo nikada,
Da nas nikakve razlike ne dele -
Ljubavi moja ovo je ekstaza!

Dobila je tu pesmu, zajedno sa prvim ljubavnim pismom koje sam napisao. Pročitala ju je, ali je nije razumela, nije htela da je razume ili ju je jednostavno pogrešno protumačila, tek - pročitala ju je svim svojim tadašnjim drugaricama i otvoreno mi se narugala; rugale su mi se i sve njene drugarice. Ostali momci nisu doživljavali tako nešto.

Voleo sam je otprilike onoliko koliko je ona mene mrzela. Jednom prilikom mi je rekla:

- Ja hoću sa bilo kim, samo ne sa tobom! Da si poslednji muškarac na svetu, ne bih te htela!

Ovako nešto mi nije kazala samo ona. (To je duboko pogodilo ekscentričnog šesnaestogodišnjeg dečaka.) Bio sam benadežno zaljubljen u nju. I ne samo u nju.

Moje rane su se vremenom zacelile, ali ostali su ožiljci dugački kao verdenski rovovi i duboki kao ponor. Niko ne zaslužuje da se njegovim emocijama igra stotine nerazumnih zveri. Trošiti više od zarađenog znači bankrotirati. Bankrotirati u ljubavi - to je tek pravi bankrot.

Sve što danas osećam prema ljudskom rodu možda bi se moglo svesti na drevnu vikansku kletvu: “Prljavi i zaraženi muškarci iscediće buđavu spermu iz svojih osušenih muda. Prljave i zaražene žene rodiće nakaznu decu iz svojih smrdljivih utroba. A njihov pasji nakot će biti pretvoren u obrezane krmke i tetovirane robove.”

Kad malo bolje razmislim ja se ne mogu oženiti silom prilika, jer bi za mene htela da pođe tek poneka emigrantkinja, i to uz neprihvatljive uslove. Ako bih imao pravo da se oženim kao svi normalni ljudi - učinio bih to, ali samo pod uslovom da nemamo decu. Da sam poslednji muškarac na planeti, novi Adam, i da mi sâm bog naredi da imam decu sa nekom novom Evom, ja ga ne bih poslušao. Ako ne bih poslušao boga, zašto bih slušao majmune?

I možda sam baš zbog toga prinuđen da do poslednjeg otkucaja srca budem sâm, a oronula mlada žena sa mladežom iznad ispucalih usana da služi svog ćelavog, klempavog i krezubog muža.

Pošalji "Ekstaza i sećanje" na Facebook Pošalji "Ekstaza i sećanje" na Google Pošalji "Ekstaza i sećanje" na My Yahoo! Pošalji "Ekstaza i sećanje" na Live Pošalji "Ekstaza i sećanje" na MySpace Pošalji "Ekstaza i sećanje" na Twitter Pošalji "Ekstaza i sećanje" na Digg Pošalji "Ekstaza i sećanje" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari