...na kamenom uzglavlju...

...

...Lešće
a i na Centralnom
sve rana
za ranom
Slobodan
Zoran
Gedza
Žuća...
...sve
do kuće
kuća...
...kao izdaja
kruži nada mnom
oblak i smiješkom
markira moje korake
dok se hijena
kao goropad-žena
lomi sa svojom pjenom
i lomi mi glavu uspomenom
kao vječan bol
za
neosvojenom ženom...
Slobodan
Gedža
Žuća...
...i još nasmijanih glava
bez jastuka i oteti
na kamenom uzglavlju
na ulazu Mihailu svetom
raspoloživo
s p a v a ...​
 
Милан Ракић

Вечити путник
Ја сам био створен, Госпо, да се родим,
Да живим, и умрем, све у истој кући,
Да целог живота, никуд немичући,
У истоме куту разговоре водим.

А ја белим светом расух живот цео;
И на обалама где је вечна плима,
И у сваком граду, сваком месту, има
По кап моје крви и мог срца део.

Ко раскинут ђердан,снизали се моји
Дани, разбацани, туђи један другом,
И у луталачком мом животу дугом
Нигде један спомен уз други не стоји
.........................................................
 

Back
Top