Страшни Суд

Знате, ја се осећам као да сам на Страшном Суду. Врши се најсавеснија, подробна, атомска, електронска анализа сазнања и свега што је икада могло рећи: ја јесам. Савест ти гори у пожару, али не сагорева; а једно осећање пали ти душу и тело: најстрашнија зла су зла учињена у име Христа или под именом Христа. То је оно што је најстрашније сада, но то је оно што ће бити најстрашније и тада - на Страшном Суду. У та зла спада и наше зло, наше српско зло, зло у нашој Цркви и око наше Цркве. Јер ако ишта наше може пропутовати историју човечанства до њене крајње ивице, до њеног завршетка, ако ишта наше може досећи до Страшнога Суда - досећи ће наше зло. Ако се ишта наше види са високог неба, види се наше зло. Замислите, гледана са наше планете, из угла наше Отаџбине, наша се Црква и не види; авај, не само не види, већ и не осећа да постоји.

Преведе ли се на језик Јовановог Апокалипсиса, његов чланак гласиће: А анђелу Српске цркве напиши: ти, безмало, и не постојиш, безмало, мртав си. Знам дела твоја, да имаш име да си жив, а мртав си (ср. Откр.3,1).
 
...živi smo a da i ne živimo...izčiljujemo...da mi izčiljujemo..to je konačna presuda strašnog suda...mi mu dođemo u vaseljeni rasta i razvoja života , kao neko bezperspektivno tkivo - strano telo u moćima života ; zato nas život izbacuje iz sebe....
...većina ljudi na pomen strašnog suda i na njegove presude za zlodelateljstvo , imaju predkazanja lave i erupcije koja proždire sve / nestajanje u strašnom fizičkom bolu..verovatno takva zamišljanja, dolaze iz njihove prirode i njenih karakternih svojstava... no priroda vaseljenskog života je suptilnija u izopštenju / gotovo sladunjava ...mi i naše nestajanje dokaz smo njene sladunjavo opojne suptilnosti ...da mi nestajemo !
 
...ja tako i doživeh ; dakle reč je o nama...stim što stojim na stanovištu da svako zlo duva svom tvorcu i gospodaru zavrat...a pošto zlo je sve prisutna stvar u kontinuitetu ( ovo je belodana istina ), sud ka prati i kontinuirano sudi ...što se tiče nas i crkve, mislim da je stvar mnogo crnja nego što ti nagoveštavaš...mi , kao etnička grupacija, nećemo prisustvovati tom civilizacijskom sunovratu , pa nećemo putovati kroz beskraj istorije čovečanstva...snama nestaće i sećanje o našem postojanju...tako da kraja u vidu Jovanovih vizija ( kako kaže on : " zanesoh se i videh" ) neće biti ; ali, naše zlo poješće nas same kroz izčiljenje / odumiranje / jalovost ...mi smo biološka bezperspektivna masa i tome u velikoj meri doprinela je crkva i rukopoloženi samozvani duhovnici...
 

Back
Top