Jednom Lala slabo izvršavao svoje bračne dužnosti, III - 1 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Jednom Lala slabo izvršavao svoje bračne dužnosti, III - 1

Oceni ovaj blog
Noć tiha, vedra, ni daška vetra.
Obasjan svetlošću zvezda, Lala se ukipio na smrznutom pesku pokraj vode. što od hladnoće, sa Dunava, što od one prave hladnoće. Au al’ je ladno, nikkakvo čudo da su se i pingvini razbežali, mislio je. Nakon pola sata stajanja, Lalin inače po oštrini i rešenosti ne baš čuven borbeni moral polako je splašnjavao. Da, pa da lepo se vidi da na ovoj plaži skoro nije bilo pingvina, osim ako se ja ne računam u kakvog, pomisli tek da malo odagna strah koji mu je polako počinjao da mu prevrće creva.
Odjednom sva trska zašušta, a ni daška vetra na obrazu.
Iznenadan grč u predelu debelog creva, nekako je predosetio i munjevitim naporom volje uspeo da sačuva čast svojih pantalona. Lala seronja? E, ne’š bogami, mislio je.. Kome treba za novi vic nek’ ovaj put izmišlja, od volje mu i na dušu. Obuzet samopouzdanjem, što je bar na tren zauzdao creva tiho promrmlja:
- Dooobro, to sam i očekiv’o.
Namah mu bi manje hladno.
- Lalo, je l’ me čuješ? – jedan sipljivi promukli glas probi se kroz šuštanje trske.
Novi nalet grčeva, al’ ne da se on tako lako.
- Čččččču ču čuj..- zapleo se k’o pile u kučine, nije mogao da obuzda cvokotanje vilice. Čudno je to pomisli, u glavi sam sasvim bistar, a jezik ko ’tuđ.
- Voleš li ti tvoju Sosu?
A ne, ne volem, pomisli, sigurno sam baš zato ovde, a ne di svaki pošten stvor.
- Čuješ li ti šta te pitam?
- Vo..vooo vollem.
- Pa, što s’ onda, tak’a skotina prema njoj?
Jesam, pomisli, ali to ima da prestane.
Seti se namah, šta je video kad je, baš, pre par dana nešto preturao po jednom starom ormaru, gde je Sosa ostavljala njihovu odeću i kapute, koje ne nose često. U gomili uredno zbijenih, jedna do druge, skoro upresovanih stvari, svaka na svom aufingeru, ugledao je svoj stari svečani kaput iz dana dok je bio mlađi, kako se zalepio za jedinu Sosinu bundu od pravog krzna. Nije se više ni sećao, kad joj je i gde kupio, oboje su već odavno izrasli te krpice, u struku prevashodno. Pomisli namah, pa te stare krpe već, odavno žive bliže jedna drugoj, nego nas dvoje.
Eto zašto ima da prestane.
- Jesam. –reče pokajnički sa zerom prkosa i tu mu knedla stade u grlu, a suza izdajnica krenu iz levog oka, pa za njom još jedna. Oseti im je trag na svom obrazu kako, ga štipa, namah ledeći se.
Jesam, hteo je da kaže, zato što sam živ čovek, što se baš i ne bi moglo kasti za sve, koji sad i ovde divanimo. Ta misao mu je sama došla, valjda od one njegove sveže probuđene rešenosti da neke stvari ne pusti baš od prve. Ne bi je on i inače baš sad glasno kazao, jer štagod je on fasovao i pre, kad tako odmah kaže šta mu dođe. Al’ opet, sad je bar znao šta mu valja činiti.
- Jesi, jesi još uvek si živ i još se nis’ usr’o, ne moš’ kasti. Dobro se ti držiš Lalo. U vicu će se, naravno pripovedati, malko drukčije. Samo jedna lasta ne znači, još i da ti je proleće granulo.
Proleče usred ove zimurine, koji normalan to još može da očekuje? Al’ sam ga sad nader’o, pomisli Lala, al’ nek’ je i jedna lasta. Mlogo je bolje neg’ nijedna, a i kad malo bolje razmislim, bole me ona stvar i za viceve i za sav taj dokon svet. U životu ima tušta stvari, koje su mlogo važnije, život sam, za početak.
- I to sam očekiv’o. –usudi se da promrmlja.
Tog trenutka primeti, da se trska utišala, a izmaglica na vodi pred njim, sred onog avetinjskog svetlucanja počela da poprima neki mračan obris. Ubrzo, ukaza mu se silueta nekavog čamca, crna kao gar i obris neke prilike u čamcu koja ga je, činilo mu se, gledala pravo u te njegove suzne oči.
Ma, bole me ćošak, samo što nije izustio.
- E, moj Lalo. –začu isti onaj sipljivi glas. Stomak ga je ovog puta ostavio sasvim na miru. -Dokle god živiš, ima da učiš i svaki hir ti se broji i računa. Kako god da se skrivaš i pretvaraš, svakog trena svog života, ti si ono što sam od sebe praviš. Čak i kada dođe vreme, da se svede račun, ni tada ti ga niko drugi neće praviti, neg’ taj tvoj Lala, koga si sam izvaj’o. Mo’š se plašit’ i senke svoje, mo’š i prdet’ pred popom, mo’š se skrivat’, a mo’š se i svima pokazat’. Sve su ti to sitni sveci, naspram onoga kakav si ti sam, prema onima, koji su ti bliski i kojima je stalo do tebe. Ništa me ne moraš pitat, vidim da si večeras post’o ipak, malko pametniji. Nije sve u tome da na vreme i češće legate, ali tvojoj Sosi od sviju stvari sa ovoga sveta, najviše fali onaj njen Lala, kog je onomad izabrala. Ne brini, neću nikom kazat’ da si plak’o. Onaj ko to treba da sazna, već zna i sam.
Teško mu padoše ove reči.
Bilo mu je svejedno, sedi li Makra u negde u trsci i šapuže kroz kuhinjsku krpu, ili to stvarno progovara nešto iz te magle.

Pošalji "Jednom Lala slabo izvršavao svoje bračne dužnosti, III - 1" na Facebook Pošalji "Jednom Lala slabo izvršavao svoje bračne dužnosti, III - 1" na Google Pošalji "Jednom Lala slabo izvršavao svoje bračne dužnosti, III - 1" na My Yahoo! Pošalji "Jednom Lala slabo izvršavao svoje bračne dužnosti, III - 1" na Live Pošalji "Jednom Lala slabo izvršavao svoje bračne dužnosti, III - 1" na MySpace Pošalji "Jednom Lala slabo izvršavao svoje bračne dužnosti, III - 1" na Twitter Pošalji "Jednom Lala slabo izvršavao svoje bračne dužnosti, III - 1" na Digg Pošalji "Jednom Lala slabo izvršavao svoje bračne dužnosti, III - 1" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari