Koliko sitno tada izgledaju njegovo etničko poreklo i veroispovest? Tako sitno treba i da ostane. Naime i na primer, Vorholovo delo „Osam Elvisa“ (1963) nalazi se među petnaest najskuplje prodatih slika u istoriji - u društvu jednog Sezana, Van Goga i Pikasa.
Jednako tako nije važno da li je to zapravo društvo jednog Francuza, Holanđanina i Španca. Dođavola, nije važno ni njihovo ime, jer samo na pomen prezimena znamo o kome i čemu se radi. Pitanje koje se tada postavlja glasi: kako to da za najveće među nama, ljudima, nije važno od kog plemena potiču, već šta su u životu uradili? I da li je to zavidna karakteristika samo najboljih i najviše izdignutih nad blatnjavom barom etničke i svake druge svakodnevice? Ili je to nešto čemu treba da stremimo i mi ostali?
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/sopstvo_i_rusinstvo.889.html?news_id=251096
Lepo je imati internacionalni / kosmopolitski duh ; no nije bezbedno u većini slučajeva . Lepo je voleti mogući kontakt sa svakom dopadljivom ženom ; ali nije bezbedno i pored mnogih zaštitnih sredstava - kao što nije bezbedno palančako plemenskim nacionalistima , licem u lice propovedati humanizam i internacionalizam! Svi koji su tuđmanovcima / mladićevcima propovedali internacionalni humanizam, sad tumaraju u beskraju onostranih života ( da ne kažem u smrti ). I nisu samo oni iznimka u ovom svetu - nije vredno zbrajati zlotvore , čak i one oslobodioce koji ubijaju u prijateljskoj vatri ili u uzgrednim greškama . ( baš lepi kosmopolitski humani pojmovi, za krvave zločine ).
Konačno i veliki ljudi , najveći međ mudrima , čuveni atinjani klonili su se kosmopolitizma ; dakle, još su ti mudraci prepuručivali oprez kad je reč o toj filosofiji kosmopolita ( dakle, sofizam je opaka manipulativna porobljivačka alatka). Lako je biti sofist kod vlasti koja vrši genocid nad sopstvenim stanovništvom . Čak šta više , od toga se dobro živi ; kao što su dobro živeli svi cosmopolitski sofisti u atini, dok je ta atina ubijala sopstvene mudrace ( javno bez milosti ).
A kad novac i njegova logika određuje nečiju veličinu i duhovnost značajnu za čovečanstvo ; taj je zaista "svetska veličina" . A kad svak uzima i svojata svačiju veličinu, to liči na onu ezopštinu i svrakisanje - doduše kosmopolitsko , svetsko , pa je zbog toga verovatno i veliko ( sve dok se ne poleti ; a kad orlovi polete , sa njima polete i kokoške - naravno kao žrtve lovine ).
Dakle, prenaglašeni internacionalizam i kosmopolitizam, imaju svoju korisnost ali i zlo . Stoga nije preporučljivo jednom stanovništvu da svoj identitet daju za ništa ili pak za tuđ ; ali je preporučljivo da poštuju tuđ identitet . Pa kad je sprijateljem , čovek može biti čovečan - a kad je sa neprijateljem , zahvaljujući njegovom identitetu može napraviti strategiju odbrane , opstanka i razvoja. Da , strategija koja mora imati tri koraka ( odbrana , opstanak i razvoj ) . To je važno i za državu : odbrana , opstanak i razvoj - isto koliko je važno za svakog čoveka .
Svačiji identitet je kao sopstveni kod ; suština postojanja ; i on je stub sopstva . Nije stub sopstva građevina , koja se iskaže novcem i ljudskim hvalama ; mada je identitet i po tome prepoznatljiv . U te stubove sopstva, ugrađuju se karakterna svojstva ! Pa ako su ta svojstva čovečna ( zasnovana na visoko etičkim principima ) , onda je i taj identitet čovečanstvu poznat ( recimo , navešću svima znanog helena , velikog atinjanina Sokrata, koji je žrtvovan zarad prodora internacionalnog kosmopolitskog sofizma - uzgred koji je pojeo , proždro i uništio čuveni helensko atinski identitet, za vjeke vjekova i nestao pred latinima, u njihovu slavu ).Dakle, identitet čovek ne sme da uništi , kao što ni država ne sme da uništi identitet sopstvenog stanovništva. Ovde nije reč o nacionalizmu ; niti pak o plemenskom ljudožderstvu ( ušta se pretvara palanački nacionalizam ) . Ovde je reč o postojanju . Francuzi , nemci , rusi i ini, imaju svoj nacionalni identitet koji im ne smeta u međunarodnom košmaru . Oću reći, ne ubijaju sopstvo zarad nekog kosmopolitizma i internacionalizma . Pa i mi , takvi kakvi smo ; sa svim identitetima koji egzistiraju u našim okvirima. Šta fali da svak zna svojstva rusina , zagoraca , mađara, šumadinaca, moravaca i mnogih drugih . Ama baš ništa ne fali , naravno ako ti kolektivni identiteti stoje na ličnima koji su uvek i samo uvek čovečni . E to je jako teško - biti čovek i čovečnost pokloniti sunarodnicima !
Jednako tako nije važno da li je to zapravo društvo jednog Francuza, Holanđanina i Španca. Dođavola, nije važno ni njihovo ime, jer samo na pomen prezimena znamo o kome i čemu se radi. Pitanje koje se tada postavlja glasi: kako to da za najveće među nama, ljudima, nije važno od kog plemena potiču, već šta su u životu uradili? I da li je to zavidna karakteristika samo najboljih i najviše izdignutih nad blatnjavom barom etničke i svake druge svakodnevice? Ili je to nešto čemu treba da stremimo i mi ostali?
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/sopstvo_i_rusinstvo.889.html?news_id=251096
Lepo je imati internacionalni / kosmopolitski duh ; no nije bezbedno u većini slučajeva . Lepo je voleti mogući kontakt sa svakom dopadljivom ženom ; ali nije bezbedno i pored mnogih zaštitnih sredstava - kao što nije bezbedno palančako plemenskim nacionalistima , licem u lice propovedati humanizam i internacionalizam! Svi koji su tuđmanovcima / mladićevcima propovedali internacionalni humanizam, sad tumaraju u beskraju onostranih života ( da ne kažem u smrti ). I nisu samo oni iznimka u ovom svetu - nije vredno zbrajati zlotvore , čak i one oslobodioce koji ubijaju u prijateljskoj vatri ili u uzgrednim greškama . ( baš lepi kosmopolitski humani pojmovi, za krvave zločine ).
Konačno i veliki ljudi , najveći međ mudrima , čuveni atinjani klonili su se kosmopolitizma ; dakle, još su ti mudraci prepuručivali oprez kad je reč o toj filosofiji kosmopolita ( dakle, sofizam je opaka manipulativna porobljivačka alatka). Lako je biti sofist kod vlasti koja vrši genocid nad sopstvenim stanovništvom . Čak šta više , od toga se dobro živi ; kao što su dobro živeli svi cosmopolitski sofisti u atini, dok je ta atina ubijala sopstvene mudrace ( javno bez milosti ).
A kad novac i njegova logika određuje nečiju veličinu i duhovnost značajnu za čovečanstvo ; taj je zaista "svetska veličina" . A kad svak uzima i svojata svačiju veličinu, to liči na onu ezopštinu i svrakisanje - doduše kosmopolitsko , svetsko , pa je zbog toga verovatno i veliko ( sve dok se ne poleti ; a kad orlovi polete , sa njima polete i kokoške - naravno kao žrtve lovine ).
Dakle, prenaglašeni internacionalizam i kosmopolitizam, imaju svoju korisnost ali i zlo . Stoga nije preporučljivo jednom stanovništvu da svoj identitet daju za ništa ili pak za tuđ ; ali je preporučljivo da poštuju tuđ identitet . Pa kad je sprijateljem , čovek može biti čovečan - a kad je sa neprijateljem , zahvaljujući njegovom identitetu može napraviti strategiju odbrane , opstanka i razvoja. Da , strategija koja mora imati tri koraka ( odbrana , opstanak i razvoj ) . To je važno i za državu : odbrana , opstanak i razvoj - isto koliko je važno za svakog čoveka .
Svačiji identitet je kao sopstveni kod ; suština postojanja ; i on je stub sopstva . Nije stub sopstva građevina , koja se iskaže novcem i ljudskim hvalama ; mada je identitet i po tome prepoznatljiv . U te stubove sopstva, ugrađuju se karakterna svojstva ! Pa ako su ta svojstva čovečna ( zasnovana na visoko etičkim principima ) , onda je i taj identitet čovečanstvu poznat ( recimo , navešću svima znanog helena , velikog atinjanina Sokrata, koji je žrtvovan zarad prodora internacionalnog kosmopolitskog sofizma - uzgred koji je pojeo , proždro i uništio čuveni helensko atinski identitet, za vjeke vjekova i nestao pred latinima, u njihovu slavu ).Dakle, identitet čovek ne sme da uništi , kao što ni država ne sme da uništi identitet sopstvenog stanovništva. Ovde nije reč o nacionalizmu ; niti pak o plemenskom ljudožderstvu ( ušta se pretvara palanački nacionalizam ) . Ovde je reč o postojanju . Francuzi , nemci , rusi i ini, imaju svoj nacionalni identitet koji im ne smeta u međunarodnom košmaru . Oću reći, ne ubijaju sopstvo zarad nekog kosmopolitizma i internacionalizma . Pa i mi , takvi kakvi smo ; sa svim identitetima koji egzistiraju u našim okvirima. Šta fali da svak zna svojstva rusina , zagoraca , mađara, šumadinaca, moravaca i mnogih drugih . Ama baš ništa ne fali , naravno ako ti kolektivni identiteti stoje na ličnima koji su uvek i samo uvek čovečni . E to je jako teško - biti čovek i čovečnost pokloniti sunarodnicima !
