Let3 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Aleksej od Arlekina

Let3

Oceni ovaj blog
… ulica Vase Stajica, iznad samo par oblaka, a na dole pogled zatvara crn i vlazan beton dok se sprema za prvi jutarnji mraz. Poda mnom uspavane porodice, poneko uplakano dete u svojoj sobi dok pokusava da razume zasto Mama prica ruzne reci Tati, stariji gospodin u prugastoj pidzami po neznani put pise oprostajno pismo, onda ga zguzva i besno baci u ugao, nema ko da ga cita…svestan je on da mrtvozornika njegove baljezgarije o izgubljenim snovima ne zanimaju…
Siba me vetar, u tek besmisleno kupljenoj jakni ne osecam hladnocu. Desno je ’’Kuca na lakat’’ tu pijem Jameson, levo je krov od davno minule Jugobanke koja mi je Baku opljackala, poda mnom treptava dva svetla u stanovima, svi ostali su vec zaspali. Na pogledometu -beton na kojem sam pre niz godina igrao nozni tenis sa pokojnim Vladom, sa Micom koji na psihijatriskom odeljenju uziva dok se kupa na potoku uz odlomljene plocice i slomljenu slavinu i Saletom kojem bi vise pristajala ova nova skijaska jakna, narocito u trenucima dok je u pritvoru zbog namestenih politickih igara ili zbog velikih zelja. Predahnuo, odahnuo, sva naredna kolena zacrnio.
Sve sam smislio, uvezbao na poslu da svaki prst na tabanu sinhronizovano istezem dok gornje ogledalo stopala sa cevanicom ne zaklopi tacno ugao od 180 stepeni. Ispravljam ledja, uvlacim stomak … vezbam izdah, ramenima pravim pun krug u zglobu da ne zastanu, da ne skljocnu, da ne odustanu. Vezbom i ponavljanjem se postize savrsenstvo, slusam sebe svakodnevno dok sa Aleksejem učim slova. Stanem na ivicu krova, dole niko – gore – niko ne zna. Samo vrhovima prstiju u assics patikama predjem ivicu, tek da osete vetar na djonu. Ispravim se, spustim glavu na grudi kako bih video cilj (uvucem stomak posto mi zaklanja pogled), zavrnem ramena par puta u zglobu, podignem ruke visoko, istegnem se, zazmurim i zamislim skok…
U mraku iza sopstvenih kapaka, vidim Jadran, u nosu osetim miris soli, u jagodicama prstiju podrhtava mladost. Stisnem kapke jos jace i secam se savrsenih ’’lasti’’ sa pramca broda. Odvajanje od vruceg metala, odskok, glavu medju kolenima, pregib, ispravljena stopala i prste, uvucen stomak, od sunca vrelo teme, proboj kroz povrsinski sloj, svezinu… izronim, otresem nesto mora sa tada postojece kose, protrljam oci i vidim na molu nju… vrelu, garavu i besnu sto joj na taj nacin privlacim paznju, sto ludujem, sto se dokazujem…
Otvorim oci, vetar i dalje siba. Udahnem, zaljuljam se na ivici i pomislim… sta sada dokazujem? Da ne mogu da te prezivim, da ne mogu da te dozivim, da ces me se bar tada setiti kada izadjem na portalu radija 021, mozda i novosadskim razglednicama?!
Umoran sam od otpustanja, zapustanja, napustanja, od planova i klanova, od laganja do nadanja, zguren i potrosen…pogledam se u oblak – to nisam ja, onaj sto se ispravi, zalize kosu i pljune sebi u lice. Onaj sto kada cuje Misicu kako vice Tata, se istopi do djonova, onaj sto mu usi gore od zaljubljenosti, onaj sto Alekseja zasuska u jorgan Hulka, poljubi Luckyija i ugasi svetlo. Zelim ti lepe snove Misu….
Rasirim ruke da uhvatim ravnotezu, spustim djon po djon sa ivice na kopno krova. Necujno se spustim stepenicama do ulice, navucem kapuljacu da me, ako je iko, budan na prozoru ne pozna i odem do Kuce na lakat… tri kocke leda i Jameson.
Sa druge strane, u mojoj glavi, u pozi sa Monmarta na 127 metara nadmorske visine kao da sedi na ogradi crkve Sakr Ker pozirajuci nekom odbeglom slikaru, sedi na Ona, naslonjena na sto, u desnoj uspravljenoj ruci, naravno, Eve, a na levu se oslanja i kaze….Da se citav zivot patis! To je ono u cemu uzivas.
Ima smisla, pomislim. Dim iz Njene masta cigarete me podseti kako sam ga ostavljao i tu u Kuci na lakat, uz Njenu svesrdnu pomoc u novim cizmicama uz Jameson, setim se da volim miris snega, da volim kada kaze da nece vise da prica sa mnom, da sam los, da uzivam da je mucim. Setim se proleca koje ce ipak neminovno doci…setim se njenih ociju, setim se topline zagrljaja Moje Mile, setim se zemlje, lopte, Misice, Alekseja…. Zamanem dobro sakom i lupim se ravno po sred cela taman da ostane crveno od prstiju – MAGARAC

Ajmo jos jedan krug Arlekino i davanje je uspeh!

Pošalji "Let3" na Facebook Pošalji "Let3" na Google Pošalji "Let3" na My Yahoo! Pošalji "Let3" na Live Pošalji "Let3" na MySpace Pošalji "Let3" na Twitter Pošalji "Let3" na Digg Pošalji "Let3" na del.icio.us

Ažurirano 27.11.2012. u 12:45, autor: Aleksej od Arlekina

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. *pustinjakinja (avatar)
    Sjajno ...ostavlja bez rijeci.
  2. mari47 (avatar)
    ...i davanje je uspeh...Ježim se.
  3. LJILJA MMM (avatar)
    Prvo, savršeno ispisani svi mi....neki se redje a neki češće lupe po čelu, već zavisno od .....svačega.
    Drugo.....uživala sam.....hvala Aleksej

    A za davanje...pa, ono je blagodet ali i prokletstvo...opet, zavisno od ...svačega
  4. Tol (avatar)
    ...Otvorim oci, vetar i dalje siba. Udahnem, zaljuljam se na ivici i pomislim… sta sada dokazujem? Da ne mogu da te prezivim, da ne mogu da te dozivim, da ces me se bar tada setiti kada izadjem na portalu radija 021, mozda i novosadskim razglednicama?!
    Umoran sam od otpustanja, zapustanja, napustanja, od planova i klanova, od laganja do nadanja, zguren i potrosen…pogledam se u oblak – to nisam ja, onaj sto se ispravi, zalize kosu i pljune sebi u lice. Onaj sto kada cuje Misicu kako vice Tata, se istopi do djonova, onaj sto mu usi gore od zaljubljenosti, onaj sto Alekseja zasuska u jorgan Hulka, poljubi Luckyija i ugasi svetlo. Zelim ti lepe snove Misu….
    [IMG]http://1.*****************/-uTtIPOfpi70/Te-TTS0vrKI/AAAAAAAADkA/xs81fowbhO0/s1600/Cinemagraph+1.gif[/IMG]