Mislim da je Banetov komentar o ovoj temi veoma lep i da zasluzuje paznju, pa ga zato ovde iznosim kao prilog.
Bane: “Evo setih se opet nečega što bih rado izneo i podelio sa vama,
a ujedno i pokrenuo na dalji razvoj ovog divnog bloga.
Naime, sve duhovne škole i religije govore o duhovnom razvoju, gde čovek može uz određene napore i odricanja da dostigne viši stepen spoznaje samoga sebe i okoline,
da spozna Ljubav u ponoj svojoj svetlosti,…da se takoreći promeni na bolje.
Sve je to skoro nezamislivo, kao što sam već napomenuo, bez procesa,
koji traje najčešće ceo život.
No, sa druge strane postoje i veoma retki primeri takozvane metanoje koja je zaista
jedan poseban primer za razmatranje i sigurno kao takav vredan pomena.
Ovde ću ga objasniti samo u najkraćim crtama.
Metanoja je Grčka reč a označava obraćenje, potpun preokret u mislima,rečima i delima.
Govorimo o ljudima koji nisu nikakvom svojom voljom stupali na put pronalaženja Istine i Ljubavi, čak su se često svim svojim delima borili protiv iste,…ubice, lopovi, razbojnici…
da kažemo, oni poslednji na svim i moralnim i etičkim lestvicama.
Dosta primera i priča koje opisuju ovaj fenomen se mogu naći u spisima i delima svetih otaca i pustnjaka. No i u današnje vreme se može tu i tamo čuti ili pročitati za poneki
sličan slučaj.
Put svakoga od nas koji smo krenuli nekim putem samospoznaje i traženja Istine,
(za koju verujem da može biti samo jedna, a da nam se zbog varirajuće udaljenosti od iste neprestano menjaju perspektive) se čini kao da se mi, svojim ličnim naporom borimo za blizinu te neke Svetlosti i cilja,…ideala, a da je taj slučaj sa ovima kojima se dogodila metanoja ustvari sasvim obrnut, kao da ih je ta ista Istina ili Bog (kako hoćete) sam i to preko
noći privukao k sebi. Tako se zaista pominju primeri gde su ubice doslovce postjali sveci koji su prodali svu imovinu i tamo negde u osami traglali i učili se ljubavi koju su posle nesebično delili svima koji bi im pristupili. U tom istinskom duhovnom blagostanju (koje često nije značilo lagodan život) su ostajali do svojih zadnjih dana.
Eto, toliko od mene o ovom zaista meni divnom fenomenu(pojavi).
Ako neko želi može da razvije ovu temu sa pitanjima, slaganjima i neslaganjima, …primerima… Bilo bi to lepo.
Kao i uvek…dobro mi budite
Bane”
- Metanoja se ne pominje samo u teologiji, već je razmatrana i u psihologiji. Po Jungu, metanoja je spontano samolečenje duše kroz mentalnu krizu. Kriza može nastati kao nervni slom i psihozna epizoda posle čega sledi potpuna transformacija ili preobražaj ličnosti. I to tako, da se disfunkcionalni i destruktivni način mišljenja i ponašanja zameni konstruktivnim.
Reč metanoja potiče od grčkih reči „meta“ i „noein“. To se, najčešće, interpretira kao promena mišljenja/razumevanja/percepcije. Ali, i promena srca ili osećanja. U teologiji se metanoja povezuje s pokajanjem i božijom milošću.
Takva tumačenja nisu protivrečna. Naprotiv, ona najbolje dočaravaju potpuni preokret ili preobražaj ličnosti. Ako se promena dešava samo na intelektualnom nivou bez dubljeg, emocionalnog ili duhovnog ne dodje do radikalnog preobražaja, već samo do površne, kratkotrajne promene.
Nije slučajno što se metanoja dešava okorelim grešnicima, ubicama, krajnje arogantnim kao i beskrupuloznim ljudima. Svako ljudsko biće ima potencijal ljubavi, smisla i konstruktivnosti u nadsvesnom, duhovnom nivou.
Taj nivo je suština uma i tela. Neposredno je povezan celim univerzumom/bogom. Predstavlja bezgranični izvor mudrosti koji omogućava konstruktivan i funkcionalan razvoj. Ukoliko izostane duhovni razvoj (usled trauma) nagomilavaju se različite zablude, predrasude i destruktivna osećanja Polusvesnog ega. Ona postepeno postanu druga priroda, jer blokiraju kontakt uma i ega s nadsvesnim. Takav razvoj je ograničen i može rezultirati krizom koja dovede do metanoje, ali i ludila.
Um je predispoziran da koristi sve nivoe svesti. Ako nema kontakt s potisnutim impulsom ljubavi i konstruktivnosti dolazi do njegovog neprirodnog, disfunkcionalnog razvoja kao i dezintegracije ličnosti. Medjutim, duhovni impuls nikada ne nestaje. Uvek postoji kao potencijal promene kojem se oformljeni identitet ili ograničeni ego neprestano odupire. Zbog toga se stvara mentalna tenzija, iscrpljenost i slom.
Ukoliko je slom toliko snažan da skrha nižu strukturu ego i pod-ego ličnosti, osoba se “preplavi” nadsvesnim impulsom ljubavi. Dodje u neposredan kontakt svojom suštinom ili duhovnim potencijalom. Oseti ga kao vanzemaljsku lepotu i bezgraničnu slobodu i sreću. Tim kontaktom/doživljajem nastane svesni pomak. Shvati se ograničenost i iluzornost vlastitog identiteta i ego razumevanja u odnosu na veličanstvenu suštinu univerzuma.
Dakle, dobije se potuno drugačije razumevanje vlastite individualnosti. Većina ljudi nema dramatično duhovno budjenje, jer su u njihovom razvoju, više-manje, zastupljeni svi nivoi svesti. Metanoja se desi onima koji su u potpunosti izgubili kontakt s duhovnom suštinom ili čiji se um duži vremenski period razvijao samo pod uticajem Polusvesnog ega i pod-ega. Zato i posrnu. Postanu destruktivni i arogantni.
Ako se u momentu krize zadržava arogantan stav i otpor prema promeni može doći do potpune dezintegracije ličnosti, odnosno ludila. Tada niži, divlji impuls podsvesnog “preplavi” svesni nivo. Zato mnoge religije navode oholost i arogantnost kao uzroke pada i propasti. Krutost i zatvorenost udaljava od vlastite suštine, Istine ili Boga.
Nije teško razumeti zašto se ljudi, koji su doživeli metanoju, nikada ne vraćaju predjašnjem načinu života, mišljenja i ponašanja. Kada se posle mučne tegobe i mentalnog haosa dosegne visina duhovnog smisla i slobode nestane želja za povratak u mračni ponor psihe. Proces učenja i evolucionarnog razvoja se sastoji u stalnoj težnji i kretanju od goreg ka boljem. Od regresivnog ka progresivnom.
Pored toga, mentalni rast se ne razlikuje od fizičkog. Kao što se telesno ne može povratiti iz odrasle osobe u dete, isto je i sa duhovnim rastom. Jednom otkriveno više ne može biti skriveno. Čak i uz neprestani i stalni napor da se potisne i ignoriše, nikad ne nestane. Ostaje kao ono što je vidjeno i što, kao takvo, menja razumevanje i sliku o svetu.
Bane: “Evo setih se opet nečega što bih rado izneo i podelio sa vama,
a ujedno i pokrenuo na dalji razvoj ovog divnog bloga.
Naime, sve duhovne škole i religije govore o duhovnom razvoju, gde čovek može uz određene napore i odricanja da dostigne viši stepen spoznaje samoga sebe i okoline,
da spozna Ljubav u ponoj svojoj svetlosti,…da se takoreći promeni na bolje.
Sve je to skoro nezamislivo, kao što sam već napomenuo, bez procesa,
koji traje najčešće ceo život.
No, sa druge strane postoje i veoma retki primeri takozvane metanoje koja je zaista
jedan poseban primer za razmatranje i sigurno kao takav vredan pomena.
Ovde ću ga objasniti samo u najkraćim crtama.
Metanoja je Grčka reč a označava obraćenje, potpun preokret u mislima,rečima i delima.
Govorimo o ljudima koji nisu nikakvom svojom voljom stupali na put pronalaženja Istine i Ljubavi, čak su se često svim svojim delima borili protiv iste,…ubice, lopovi, razbojnici…
da kažemo, oni poslednji na svim i moralnim i etičkim lestvicama.
Dosta primera i priča koje opisuju ovaj fenomen se mogu naći u spisima i delima svetih otaca i pustnjaka. No i u današnje vreme se može tu i tamo čuti ili pročitati za poneki
sličan slučaj.
Put svakoga od nas koji smo krenuli nekim putem samospoznaje i traženja Istine,
(za koju verujem da može biti samo jedna, a da nam se zbog varirajuće udaljenosti od iste neprestano menjaju perspektive) se čini kao da se mi, svojim ličnim naporom borimo za blizinu te neke Svetlosti i cilja,…ideala, a da je taj slučaj sa ovima kojima se dogodila metanoja ustvari sasvim obrnut, kao da ih je ta ista Istina ili Bog (kako hoćete) sam i to preko
noći privukao k sebi. Tako se zaista pominju primeri gde su ubice doslovce postjali sveci koji su prodali svu imovinu i tamo negde u osami traglali i učili se ljubavi koju su posle nesebično delili svima koji bi im pristupili. U tom istinskom duhovnom blagostanju (koje često nije značilo lagodan život) su ostajali do svojih zadnjih dana.
Eto, toliko od mene o ovom zaista meni divnom fenomenu(pojavi).
Ako neko želi može da razvije ovu temu sa pitanjima, slaganjima i neslaganjima, …primerima… Bilo bi to lepo.
Kao i uvek…dobro mi budite
Bane”
- Metanoja se ne pominje samo u teologiji, već je razmatrana i u psihologiji. Po Jungu, metanoja je spontano samolečenje duše kroz mentalnu krizu. Kriza može nastati kao nervni slom i psihozna epizoda posle čega sledi potpuna transformacija ili preobražaj ličnosti. I to tako, da se disfunkcionalni i destruktivni način mišljenja i ponašanja zameni konstruktivnim.
Reč metanoja potiče od grčkih reči „meta“ i „noein“. To se, najčešće, interpretira kao promena mišljenja/razumevanja/percepcije. Ali, i promena srca ili osećanja. U teologiji se metanoja povezuje s pokajanjem i božijom milošću.
Takva tumačenja nisu protivrečna. Naprotiv, ona najbolje dočaravaju potpuni preokret ili preobražaj ličnosti. Ako se promena dešava samo na intelektualnom nivou bez dubljeg, emocionalnog ili duhovnog ne dodje do radikalnog preobražaja, već samo do površne, kratkotrajne promene.
Nije slučajno što se metanoja dešava okorelim grešnicima, ubicama, krajnje arogantnim kao i beskrupuloznim ljudima. Svako ljudsko biće ima potencijal ljubavi, smisla i konstruktivnosti u nadsvesnom, duhovnom nivou.
Taj nivo je suština uma i tela. Neposredno je povezan celim univerzumom/bogom. Predstavlja bezgranični izvor mudrosti koji omogućava konstruktivan i funkcionalan razvoj. Ukoliko izostane duhovni razvoj (usled trauma) nagomilavaju se različite zablude, predrasude i destruktivna osećanja Polusvesnog ega. Ona postepeno postanu druga priroda, jer blokiraju kontakt uma i ega s nadsvesnim. Takav razvoj je ograničen i može rezultirati krizom koja dovede do metanoje, ali i ludila.
Um je predispoziran da koristi sve nivoe svesti. Ako nema kontakt s potisnutim impulsom ljubavi i konstruktivnosti dolazi do njegovog neprirodnog, disfunkcionalnog razvoja kao i dezintegracije ličnosti. Medjutim, duhovni impuls nikada ne nestaje. Uvek postoji kao potencijal promene kojem se oformljeni identitet ili ograničeni ego neprestano odupire. Zbog toga se stvara mentalna tenzija, iscrpljenost i slom.
Ukoliko je slom toliko snažan da skrha nižu strukturu ego i pod-ego ličnosti, osoba se “preplavi” nadsvesnim impulsom ljubavi. Dodje u neposredan kontakt svojom suštinom ili duhovnim potencijalom. Oseti ga kao vanzemaljsku lepotu i bezgraničnu slobodu i sreću. Tim kontaktom/doživljajem nastane svesni pomak. Shvati se ograničenost i iluzornost vlastitog identiteta i ego razumevanja u odnosu na veličanstvenu suštinu univerzuma.
Dakle, dobije se potuno drugačije razumevanje vlastite individualnosti. Većina ljudi nema dramatično duhovno budjenje, jer su u njihovom razvoju, više-manje, zastupljeni svi nivoi svesti. Metanoja se desi onima koji su u potpunosti izgubili kontakt s duhovnom suštinom ili čiji se um duži vremenski period razvijao samo pod uticajem Polusvesnog ega i pod-ega. Zato i posrnu. Postanu destruktivni i arogantni.
Ako se u momentu krize zadržava arogantan stav i otpor prema promeni može doći do potpune dezintegracije ličnosti, odnosno ludila. Tada niži, divlji impuls podsvesnog “preplavi” svesni nivo. Zato mnoge religije navode oholost i arogantnost kao uzroke pada i propasti. Krutost i zatvorenost udaljava od vlastite suštine, Istine ili Boga.
Nije teško razumeti zašto se ljudi, koji su doživeli metanoju, nikada ne vraćaju predjašnjem načinu života, mišljenja i ponašanja. Kada se posle mučne tegobe i mentalnog haosa dosegne visina duhovnog smisla i slobode nestane želja za povratak u mračni ponor psihe. Proces učenja i evolucionarnog razvoja se sastoji u stalnoj težnji i kretanju od goreg ka boljem. Od regresivnog ka progresivnom.
Pored toga, mentalni rast se ne razlikuje od fizičkog. Kao što se telesno ne može povratiti iz odrasle osobe u dete, isto je i sa duhovnim rastom. Jednom otkriveno više ne može biti skriveno. Čak i uz neprestani i stalni napor da se potisne i ignoriše, nikad ne nestane. Ostaje kao ono što je vidjeno i što, kao takvo, menja razumevanje i sliku o svetu.
Poslednja izmena:
za citat, hakim bej. U svakom slucaju da je Andric dobro ukrotio tu budalu jer kroz njegovo pero je govorio samo mudrac. 