.
.
- Uz nipodoštavajući osmeh okrenula se ka meni i mojoj braniteljki. advokatica ustade i rastreseno poče da pretura po raskupusanoj gomili hartije natrpane u neuglednu fasciklu. Pretrnuh. Nije valjda i ova smetena kao i njena prethodnica? Ona je pogledala u svedoka i posle preduge pauze ispunjene šuštanjem papira i njenim šmrktanjem najzad se oglasi:
- Možete li nam reći zbog čega ste privođeni na informativni razgovor tridesetog maja prošle godine? - Dijana je delovala samouvereno.
- Ah, pa to je bio običan nesporazum... - prezrivo zausti, ali je moja braniteljka prekide.
- Koja vrsta nesporazuma? - najednom više nije delovala dekoncentrisano.
- Zašto je to važno. Običan razgovor, nisam bila uhapšena... - Dijana je i dalje bila prepuna sebe.
- Možda bi bilo dobro da odgovorite na pitanje, nije previše teško. Znate, svedoci se zbog toga pozivaju. - pouči je ispitivač.
- Zbog remećenja javnog mira. - procedi ova na to mrzovoljno.
- Recite nam nešto detaljnije o tome. - Rajićka je i dalje insistirala na odgovoru i moje mišljenje o njenom nastupu je postajalo sve pozitivnije.
- Galamila sam u nedozvoljeno vreme na javnom mestu. - Dijana je počela da se meškolji i bilo je jasno da je pitanje neugodno.
- Gde ste galamili? - advokatica se nije zaustavljala. Kao pitbul koji je nanjušio krv.
- U hodniku stambene zgrade. - preko volje izusti Dijana.
- Koje zgrade? - glas kojim je to izgovoreno bio je ravan, ali možda baš zbog toga i neumoljiv.
- Zar je to važno? Remetila sam kućni red i jedan od stanara je pozvao policiju. - prasnu Dijana.
- Tačno. To se desilo u Jesenjinovoj broj dvadeset i šest na trećem spratu. Lupali ste na vrata stana broj trideset i dva. Šta ste pritom vikali i zašto ste potom pomerali žardinjeru sa cvećem? - Rajićka se uspravila i pretopila se u oličenje trijumfa. Dijana se zgurila, vilica joj je podrhtavala, a pogled joj pade na sopstvene blistavo uglačane salonke. advokatica je načinila kratku pauzu čime je nivo napetosti doterala do savršenstva. Najednom, kao da je zamahnula sekirom Rajićka prekide tišinu:
- Pošto ne odgovarate, ja ću pročitati izjavu svedoka datu u policijskoj stanici prvog juna prošle godine. Dakle... - advokatica odvoji neke papire iz fascikle na stolu i poče da čita:
- Gospođica je lupala i drala se iz sveg grla. To je probudilo ženu i mene. Vikala je skaredne reči.
Pitanje: Kakve su to reči bile? Svedok odgovara: Otvori ***** hoću da te *****. Svedok nastavlja: Kad sam pogledao kroz špijunku video sam da je pred komšinicina vrata dovukla žardinjeru i popentrala se na nju kako bi mogla da gleda kroz prozorče iznad vrata. Sve vreme nije prestajala da se dernja. Onda sam pozvao stanicu. - advokatica podiže fasciklu sa stola i predade je sutkinji.
- Sve se ovo dešavalo pred vratima pokojne Mirele Matijašević. Iz policijskog zapisnika ćete videti da se to ponavljalo tri noći zaredom, kao i izjave svedoka o tome da oštećena tih dana uopšte nije izlazila iz stana.
Ježim se prisećajući se trećeg dana po izlasku iz pritvora. Tek tada sam našao vremena da posetim svoju advokaticu. Na moja pitanja o plaćanju njenih usluga tek se namrštila, a zatim mi se obratila:
- Za početak bi mogao da mi naspeš čašu brendija iz bifea. - bilo je nečeg zavodljivog u tome glasu. Erotičnog. - Ormarić levo od tebe. - cigaretu je držala nehajno među prstima, noge prekrštene, a suknja joj je otkrivala kolena. Njen me je pogled probadao dok sam se naginjao po piće i čašu.
- Znaš, otkad sam te prvi put videla, poželela sam da te poljubim. Možda bi mogli početi iskazivanje zahvalnosti od toga. - glas joj beše tih i sugestivan. Gotovo zapovednički.
- Pa... Ne... Ne vidim ništa loše u tome. - spetljah se stojeći pokraj nje. Osetio sam toplotu njenog dlana na stražnjici.
- Zaključaj vrata dušo i svuci se. Imam nameru dugo da te ljubim. Onako kako to zaslužuješ. - ton kojim je to izgovorila nije ostavljao mesta protivljenju.
Protresam glavom pokušavajući da izbacim te misli iz glave. Čudno, igra koju smo igrali jeste bila ponižavajuća i surova, ali evo, čak i sada kad se krug zatvorio uzbuđujem se svaki put kad se prisetim njenih dodira. Čujem iza sebe lagano otvaranje vrata. Prigušene korake. Ne moram se osvrtati da bih znao. Dijana je stigla. Nervozan sam, misli mi nekontrolisano beže. Lagani Dijanin ulazak podsetio me je na ono veče kad sam ležao glave položene među Anastazijine noge i začuo isti taj šum otvaranja vrata iza sebe. Anastazija mi je snažno pritisnula glavu ne dozvoljavajući mi da se okrenem.Nisam se opirao, ionako je tada već poodavno sve bilo po njenom. Ali ono što mi je tada učinjeno nikad neću zaboraviti. Bio je grub i snažan. Njegov prodor nagao i naneo mi je rascepljujući bol. Uzeo me je kao da sam žena i to je bilo tek prvi put. No, sada je to tek nebitna uspomena. Čovek koji spava pokraj moje precvale gospodarice bio nam je potreban. Iz više razloga. Kao prvo, pobrinuo se za sudske veštake. Uvaženi psihijatar lako je pobio sve klimave tvrdnje svojih oponenata i nije propustio da iznese sumnje u moju psihičku stabilnost. Još jedan ekser zakucan u moj kovčeg. Mračna ličnost, uvažena, poštovana i povezana sa opakim likovima. Finansijer. Previše oprezan. Previše opasan. Vlasnik offshore računa sa milionskim iznosom u čvrstoj valuti. Naš pravi cilj. Čovek kome sam morao prići.
Dok raspakivam svoju bebicu razmišljam koja je od dve žene opasnija. Promišljenija. Da li bi iskusna pravnica bila opreznija da se nije ustremila na mene? Da me nije obeležila kao plen? Da li bi Anastazija prekopala po dokumentaciji i posumnjala da igra prevare i zavođenja ni izbliza nije onako ravnolinijska koliko se njoj činilo? Bi li naslutila da je Dijana samo birala lakši put? Misli mi vrludaju dok vrhovima prstiju opipavam vrat i sa ljubavlju polažem jagodice na žice. Zovem je Elektra. U tatinu čast. Bio je inžinjer, a ERA je bila armijski razvojni program.
- Urađeno je, šta čekamo? - šapuće Dijana i u tom dahtavom šapatu ima toliko strasti da me jeza podilazi. Željna je ovoga još otkad je osujećena sa Mirelom. Identitet na tviteru i fejsu nije nikakav problem ukrasti. Oproštajne poruke o ubistvu i samoubistvu iz ljubomore već su se pojavile, novac offshore kompanija prebačen je „Ljubljenom Milanu“. Bacam još jedan pogled na sirotu babu. Ni sanjala nije da se moja imovina sastoji uglavnom od dugova i neotplaćenih kredita. Smrt će za nju biti oslobođenje. Nikad neće doznati u kolikim je govnima. Stiglo je vreme buđenja. Podižem pogled na Dijanu. Pogled joj je spušten na ibanezovu „les pol“ kopiju u mojim rukama. Elektronika lično doterana po tatinim beleškama.
Oh, Dijana, Dijana, informatički genije poput tebe nikome nije trebao. Jedino sam ja znao koliko vrediš. Još onda kad sam te prvi put video gde plešeš oko šipke u onom zadimljenom podrumu. Dvoje očajnika, dvoje gubitnika, spremnih na sve samo da bi stigli do vrha. Kad se samo prisetim kako smo lagano i mukotrpno napredovali, princezo moja. Producenti i režiseri, svi su želeli tvoje božanstveno telo. Jedino mene je zanimala tvoja duša i tvoj um. Često pomišljam na to da si najverovatnije i ti bila ljubomorna na Anastaziju koliko i ja na tvoja putešestvija po odabranim krevetima. Jedini put do blještavih studija. I što je još važnije do kancelarija iza njih. Bojim se, princezo moja, da ti ne bi danas na tom lisičjem licu osmeh šakala blistao da je Anastazija naslutila da je sve što zna namešteno. Gluma ti se pod kožu zavukla.
Dijana poseže za unutrašnjim džepom i odatle vadi ono što je pripremila. Ima smisla za detalje i potrudila se da poklon bude prilagođen viktorijanskom ukusu usnulog para. Umesto blistavih žileta nabavila je starinske brijače na preklop sa sedefastim drškama. Polaže ih nadohvat ruke ono dvoje. Nisam je mogao odgovoriti od toga da prisustvije finalnom udarcu. Nikad mi nije oprostila Mirelu. U stvari, siguran sam da ju je Dijana češće od mene obljubljivala. Što se mene tiče, Mirela je bila deo posla. Seks sa njom takođe. Bio mi je potreban neko dovoljno pohotljiv da priđe Anastaziji, a da pritom ne bude sumnjiv. Ništa od igre ako ne navučemo glavnog aktera, zar ne? A glavni akter je voleo piletinu. U obe varijante. Mirela je odradila posao. Duže od godinu dana bila je Anastazijina senka. Poznavala ju je bolje no ona samu sebe. I sve vreme je podmetala tragove. Jer Anastazija je morala stići do mene. Morala je biti uverena da će se domoći velike love. Tako sam i saznao za advokaticine perverzne zanimacije i mahinacije kojima od mladih bogatih ljudi čini svoje robove. Pijavica kojoj sam morao da se prepustim.
Udaram F-mol, pa povlačim kontrapunkt. Oči mojih dojučerašnjih gospodara se otvaraju. Ponavljam još jednom i osmesi izranjaju na lica. Puštam glas:
- Ustani... - duboko u hipnotičkom tonalitetu, - Pokreni se...- nastavljam, a dvoje ljudi se uspravljaju u sedeći položaj i posežu za brijačima dok nastavljam sa zapevanjem:
- Ustani... - osećam da se vibracije pravilno preklapaju - Nemoj da staneš sad... - dvoje ljubavnika spokojnim pokretima otvaraju svako svoj brijač i podižu poglede jedno na drugo. Ruke sa sečivima se podižu ka susedovom grlu. Pomalo neočekivano, ali uzbudljivo.
- Sretan božić, Milane. - čujem Dijanin promukli glas dok dvoje mojih samozvanih gospodara jedno drugom otvaraju arterije. Dijana skiči od dragosti, jer arterija se ponaša drugačije od vene. Ne kao kad je Mireli krv počela da navire nalik prelivanju vode preko ivica sudopere kad zaboravite da zavrnete slavinu. Ovog puta krv zaista šiklja. Odlažem gitaru i okrećem se razdraganoj curi.
- Sretan božić, Dijana. - rekoh joj. Ona spušta na mene pogled boginje lova i znam da će od ovog božića pa nadalje, sasvim izvesno, sve šikljati.
.
.
- Uz nipodoštavajući osmeh okrenula se ka meni i mojoj braniteljki. advokatica ustade i rastreseno poče da pretura po raskupusanoj gomili hartije natrpane u neuglednu fasciklu. Pretrnuh. Nije valjda i ova smetena kao i njena prethodnica? Ona je pogledala u svedoka i posle preduge pauze ispunjene šuštanjem papira i njenim šmrktanjem najzad se oglasi:
- Možete li nam reći zbog čega ste privođeni na informativni razgovor tridesetog maja prošle godine? - Dijana je delovala samouvereno.
- Ah, pa to je bio običan nesporazum... - prezrivo zausti, ali je moja braniteljka prekide.
- Koja vrsta nesporazuma? - najednom više nije delovala dekoncentrisano.
- Zašto je to važno. Običan razgovor, nisam bila uhapšena... - Dijana je i dalje bila prepuna sebe.
- Možda bi bilo dobro da odgovorite na pitanje, nije previše teško. Znate, svedoci se zbog toga pozivaju. - pouči je ispitivač.
- Zbog remećenja javnog mira. - procedi ova na to mrzovoljno.
- Recite nam nešto detaljnije o tome. - Rajićka je i dalje insistirala na odgovoru i moje mišljenje o njenom nastupu je postajalo sve pozitivnije.
- Galamila sam u nedozvoljeno vreme na javnom mestu. - Dijana je počela da se meškolji i bilo je jasno da je pitanje neugodno.
- Gde ste galamili? - advokatica se nije zaustavljala. Kao pitbul koji je nanjušio krv.
- U hodniku stambene zgrade. - preko volje izusti Dijana.
- Koje zgrade? - glas kojim je to izgovoreno bio je ravan, ali možda baš zbog toga i neumoljiv.
- Zar je to važno? Remetila sam kućni red i jedan od stanara je pozvao policiju. - prasnu Dijana.
- Tačno. To se desilo u Jesenjinovoj broj dvadeset i šest na trećem spratu. Lupali ste na vrata stana broj trideset i dva. Šta ste pritom vikali i zašto ste potom pomerali žardinjeru sa cvećem? - Rajićka se uspravila i pretopila se u oličenje trijumfa. Dijana se zgurila, vilica joj je podrhtavala, a pogled joj pade na sopstvene blistavo uglačane salonke. advokatica je načinila kratku pauzu čime je nivo napetosti doterala do savršenstva. Najednom, kao da je zamahnula sekirom Rajićka prekide tišinu:
- Pošto ne odgovarate, ja ću pročitati izjavu svedoka datu u policijskoj stanici prvog juna prošle godine. Dakle... - advokatica odvoji neke papire iz fascikle na stolu i poče da čita:
- Gospođica je lupala i drala se iz sveg grla. To je probudilo ženu i mene. Vikala je skaredne reči.
Pitanje: Kakve su to reči bile? Svedok odgovara: Otvori ***** hoću da te *****. Svedok nastavlja: Kad sam pogledao kroz špijunku video sam da je pred komšinicina vrata dovukla žardinjeru i popentrala se na nju kako bi mogla da gleda kroz prozorče iznad vrata. Sve vreme nije prestajala da se dernja. Onda sam pozvao stanicu. - advokatica podiže fasciklu sa stola i predade je sutkinji.
- Sve se ovo dešavalo pred vratima pokojne Mirele Matijašević. Iz policijskog zapisnika ćete videti da se to ponavljalo tri noći zaredom, kao i izjave svedoka o tome da oštećena tih dana uopšte nije izlazila iz stana.
Ježim se prisećajući se trećeg dana po izlasku iz pritvora. Tek tada sam našao vremena da posetim svoju advokaticu. Na moja pitanja o plaćanju njenih usluga tek se namrštila, a zatim mi se obratila:
- Za početak bi mogao da mi naspeš čašu brendija iz bifea. - bilo je nečeg zavodljivog u tome glasu. Erotičnog. - Ormarić levo od tebe. - cigaretu je držala nehajno među prstima, noge prekrštene, a suknja joj je otkrivala kolena. Njen me je pogled probadao dok sam se naginjao po piće i čašu.
- Znaš, otkad sam te prvi put videla, poželela sam da te poljubim. Možda bi mogli početi iskazivanje zahvalnosti od toga. - glas joj beše tih i sugestivan. Gotovo zapovednički.
- Pa... Ne... Ne vidim ništa loše u tome. - spetljah se stojeći pokraj nje. Osetio sam toplotu njenog dlana na stražnjici.
- Zaključaj vrata dušo i svuci se. Imam nameru dugo da te ljubim. Onako kako to zaslužuješ. - ton kojim je to izgovorila nije ostavljao mesta protivljenju.
Protresam glavom pokušavajući da izbacim te misli iz glave. Čudno, igra koju smo igrali jeste bila ponižavajuća i surova, ali evo, čak i sada kad se krug zatvorio uzbuđujem se svaki put kad se prisetim njenih dodira. Čujem iza sebe lagano otvaranje vrata. Prigušene korake. Ne moram se osvrtati da bih znao. Dijana je stigla. Nervozan sam, misli mi nekontrolisano beže. Lagani Dijanin ulazak podsetio me je na ono veče kad sam ležao glave položene među Anastazijine noge i začuo isti taj šum otvaranja vrata iza sebe. Anastazija mi je snažno pritisnula glavu ne dozvoljavajući mi da se okrenem.Nisam se opirao, ionako je tada već poodavno sve bilo po njenom. Ali ono što mi je tada učinjeno nikad neću zaboraviti. Bio je grub i snažan. Njegov prodor nagao i naneo mi je rascepljujući bol. Uzeo me je kao da sam žena i to je bilo tek prvi put. No, sada je to tek nebitna uspomena. Čovek koji spava pokraj moje precvale gospodarice bio nam je potreban. Iz više razloga. Kao prvo, pobrinuo se za sudske veštake. Uvaženi psihijatar lako je pobio sve klimave tvrdnje svojih oponenata i nije propustio da iznese sumnje u moju psihičku stabilnost. Još jedan ekser zakucan u moj kovčeg. Mračna ličnost, uvažena, poštovana i povezana sa opakim likovima. Finansijer. Previše oprezan. Previše opasan. Vlasnik offshore računa sa milionskim iznosom u čvrstoj valuti. Naš pravi cilj. Čovek kome sam morao prići.
Dok raspakivam svoju bebicu razmišljam koja je od dve žene opasnija. Promišljenija. Da li bi iskusna pravnica bila opreznija da se nije ustremila na mene? Da me nije obeležila kao plen? Da li bi Anastazija prekopala po dokumentaciji i posumnjala da igra prevare i zavođenja ni izbliza nije onako ravnolinijska koliko se njoj činilo? Bi li naslutila da je Dijana samo birala lakši put? Misli mi vrludaju dok vrhovima prstiju opipavam vrat i sa ljubavlju polažem jagodice na žice. Zovem je Elektra. U tatinu čast. Bio je inžinjer, a ERA je bila armijski razvojni program.
- Urađeno je, šta čekamo? - šapuće Dijana i u tom dahtavom šapatu ima toliko strasti da me jeza podilazi. Željna je ovoga još otkad je osujećena sa Mirelom. Identitet na tviteru i fejsu nije nikakav problem ukrasti. Oproštajne poruke o ubistvu i samoubistvu iz ljubomore već su se pojavile, novac offshore kompanija prebačen je „Ljubljenom Milanu“. Bacam još jedan pogled na sirotu babu. Ni sanjala nije da se moja imovina sastoji uglavnom od dugova i neotplaćenih kredita. Smrt će za nju biti oslobođenje. Nikad neće doznati u kolikim je govnima. Stiglo je vreme buđenja. Podižem pogled na Dijanu. Pogled joj je spušten na ibanezovu „les pol“ kopiju u mojim rukama. Elektronika lično doterana po tatinim beleškama.
Oh, Dijana, Dijana, informatički genije poput tebe nikome nije trebao. Jedino sam ja znao koliko vrediš. Još onda kad sam te prvi put video gde plešeš oko šipke u onom zadimljenom podrumu. Dvoje očajnika, dvoje gubitnika, spremnih na sve samo da bi stigli do vrha. Kad se samo prisetim kako smo lagano i mukotrpno napredovali, princezo moja. Producenti i režiseri, svi su želeli tvoje božanstveno telo. Jedino mene je zanimala tvoja duša i tvoj um. Često pomišljam na to da si najverovatnije i ti bila ljubomorna na Anastaziju koliko i ja na tvoja putešestvija po odabranim krevetima. Jedini put do blještavih studija. I što je još važnije do kancelarija iza njih. Bojim se, princezo moja, da ti ne bi danas na tom lisičjem licu osmeh šakala blistao da je Anastazija naslutila da je sve što zna namešteno. Gluma ti se pod kožu zavukla.
Dijana poseže za unutrašnjim džepom i odatle vadi ono što je pripremila. Ima smisla za detalje i potrudila se da poklon bude prilagođen viktorijanskom ukusu usnulog para. Umesto blistavih žileta nabavila je starinske brijače na preklop sa sedefastim drškama. Polaže ih nadohvat ruke ono dvoje. Nisam je mogao odgovoriti od toga da prisustvije finalnom udarcu. Nikad mi nije oprostila Mirelu. U stvari, siguran sam da ju je Dijana češće od mene obljubljivala. Što se mene tiče, Mirela je bila deo posla. Seks sa njom takođe. Bio mi je potreban neko dovoljno pohotljiv da priđe Anastaziji, a da pritom ne bude sumnjiv. Ništa od igre ako ne navučemo glavnog aktera, zar ne? A glavni akter je voleo piletinu. U obe varijante. Mirela je odradila posao. Duže od godinu dana bila je Anastazijina senka. Poznavala ju je bolje no ona samu sebe. I sve vreme je podmetala tragove. Jer Anastazija je morala stići do mene. Morala je biti uverena da će se domoći velike love. Tako sam i saznao za advokaticine perverzne zanimacije i mahinacije kojima od mladih bogatih ljudi čini svoje robove. Pijavica kojoj sam morao da se prepustim.
Udaram F-mol, pa povlačim kontrapunkt. Oči mojih dojučerašnjih gospodara se otvaraju. Ponavljam još jednom i osmesi izranjaju na lica. Puštam glas:
- Ustani... - duboko u hipnotičkom tonalitetu, - Pokreni se...- nastavljam, a dvoje ljudi se uspravljaju u sedeći položaj i posežu za brijačima dok nastavljam sa zapevanjem:
- Ustani... - osećam da se vibracije pravilno preklapaju - Nemoj da staneš sad... - dvoje ljubavnika spokojnim pokretima otvaraju svako svoj brijač i podižu poglede jedno na drugo. Ruke sa sečivima se podižu ka susedovom grlu. Pomalo neočekivano, ali uzbudljivo.
- Sretan božić, Milane. - čujem Dijanin promukli glas dok dvoje mojih samozvanih gospodara jedno drugom otvaraju arterije. Dijana skiči od dragosti, jer arterija se ponaša drugačije od vene. Ne kao kad je Mireli krv počela da navire nalik prelivanju vode preko ivica sudopere kad zaboravite da zavrnete slavinu. Ovog puta krv zaista šiklja. Odlažem gitaru i okrećem se razdraganoj curi.
- Sretan božić, Dijana. - rekoh joj. Ona spušta na mene pogled boginje lova i znam da će od ovog božića pa nadalje, sasvim izvesno, sve šikljati.
.
