NATALIJINA RAMONDA - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

123loncar

NATALIJINA RAMONDA

Oceni ovaj blog
"Ramonda nathaliae (Наталијина рамонда, колачић или цвет феникс) је ендемска биљка централног Балкана из породице Gesneriaceae. Остатак је суптропске флоре Европе и Медитерана, највероватније афричког порекла. Веома је слична биљци Ramonda serbica за коју се сматра да се од врсте Ramonda nathaliae одвојила у самосталну врсту полиплоидијом током терцијара[1]. Биљку је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновћа. Заједно са Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по краљици Наталији[2]"
Из Википедије, слободне енциклопедије



Svi znate ishod tog Isv.rata !? Za Kraljevinu Srbiju i njeno stanovništvo taj rat je bio totalno uništenje; kako biološko tako i državno ! Da potsetim, tadašnja kraljevina , žrtvovala je ljudske resurse više nego i jedna zemlja učesnica tog svetskog rata ( ako uzmete broj stanovnika pre rata , broj poginulih i izračunate u % gubitak stanovništva ), zarad političkog cilja karađorđevića ; da iz genocidno zadobijene vlasti u kraljevini, izađu kao veliko tvorci i rodonačelnici jugoslavije ( a kažu , da svako delo poprima karakterna svojstva svojih tvoraca - a ako su oni zli i ništavni tako je i delo ; a o toj državi robijašnici srba nebih da pričam ). Dakle, pobedom u Isv. ratu žitelji kraljevine gube ( jer je ubijaju karađorđevići ) svoju državu / državljanstvo / nacionalni identitet , te postaju žitelji banovina.



Pametni bi rekli da je ta pobeda bila poraz ; i to poraz bez borbe - a to je moguće samo kad je reč o vele izdaji . Dakle , potomci onih ljudi koji su dali živote za kraljevinu srbiju , mogu slobodno da kažu da su njihovi preci prevareni , te da Kraljevina Srbija nije iznikla iz pepela kao "Ramonda nathaliae", već je ubijena, posle tog rata i to od onih, koji su nosili njenu krunu na svojim glavama ( doduše , zbog te krune ruke su im krvave do ušiju - pa su verovatno zbog te krvi što pre hteli da je skinu s'glave i stvore novu ).

Mi današnji , koji bi hteli da nosimo ovaj cvet , u ime Srbije , treba da zahvalimo crnogorcima, koji su nas posle toliko prolivene krvi i položenih života u jugoslovenskoj robijašnici , oslobodili tih okova i vratili nam državnost i državu za koju su izginuli ti žitelji Kraljevine Srbije . Dakle , naša državnost tek sada ustaje , rađa se iz pepela - naravno ako opet ne nasednemo !

Dakle, ""Ramonda nathaliae" ne može da simboliše rađanje državnosti i države iz ratnog požara posle tog rata , kad činjenice kažu da je ta država ubijena posle tog rata i njeno stanovništvo je porobljeno i zatvoreno u novo formiranoj robijašnici; uzgred čiji su čuvari bili stanovnici one države koja je izgubila taj rat !

Pošalji "NATALIJINA RAMONDA" na Facebook Pošalji "NATALIJINA RAMONDA" na Google Pošalji "NATALIJINA RAMONDA" na My Yahoo! Pošalji "NATALIJINA RAMONDA" na Live Pošalji "NATALIJINA RAMONDA" na MySpace Pošalji "NATALIJINA RAMONDA" na Twitter Pošalji "NATALIJINA RAMONDA" na Digg Pošalji "NATALIJINA RAMONDA" na del.icio.us

Ažurirano 12.11.2012. u 21:24, autor: 123loncar

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
  2. orfej sa ibra (avatar)
    Loncar:činjenice kažu da je ta država ubijena posle tog rata i njeno stanovništvo je porobljeno i zatvoreno u novo formiranoj robijašnici; uzgred čiji su čuvari bili stanovnici one države koja je izgubila taj rat !


    Српски посланик, четник -добровољац код Војводе Вука, Пуниша Рачић, није могао да отрпи увреде које су стизале из политичке клупе хрватског сељачког демагога Стјепана Радића и његових кортеша. Кад је са говорнице поменуо српску крв, која се за Краљевину проливала, Хрват Пернар злобно је добацио:

    "Па израчунајте колико сте литара крви пролили па да је платимо!"

    Рачић је извукао пиштољ... Пуцњи Пунише Рачића 20. јуна 1928. означили су крај југословенске идеје. Остало је још да Хрвати, уз паролу "Никад више у Београд", сахране Павла, па Стјепана Радића, да краљ Александар распусти парламент и уведе шестојануарску диктатуру, покушавајући силом да сачува државу која се цепала, коју је рат докрајчио да би се - после покушаја обнове званог Титово братство-јединство - дефинитивно распала.

    Жртву парламентарне пуцњаве Хрвати данас сматрају националним јунаком.
    А Рачића Срби су заборавили: осуђен на двадест година, склонио се из затвора кад су дошли Немци, дочекао је борбе за Београд, а онда су му, 17. октобра 1944.(!), ослободиоци закуцали на врата

    Стрељан је одлуком партизанског преког суда. За гроб му се никад није сазнало.
  3. orfej sa ibra (avatar)
    Citat Original postavio 123loncar
    Lončar, ovaj tvoj tekst kao i komentar je baš ono što sam ja pokušao da kažem sa svojim rekvijem "Ogvožđeni" U rekvijumu je izmenjen ceo tekst koji se odnosio na ulogu KPJ u formiranju Saveza železničara a kasnije i u organizovanju štrajka 1920,koji se odvijao uglavnom na teritoriji Slavonije /Hrvatska/ i Bosne. Organizatori su bili hrvatski komunisti a teret štrajka su nosili Srbi koji su bili "rastureni" po celoj Kraljevini- I sve to samo nakon godinu dana od proglašenja Kraljevine

    Što se tiče ove slike-komentara ne bih se složio sa ovim"danas",. To "danas" je bilo i nekad. Vidim da si vrlo načitan čovek i vrlo dobro znaš da su posle Prvog rata hiljade i hiljade ljudi, bivših junaka sa Kajmakčalana, osakaćeni, obogaljeni , osiromašeni , uništeni psihički i gladni lutali ulicama naših gradova , tražeći od države da "plati" za sve ono što su oni učinili za državu Srbiju. S pravom...

    A sve to se dešavalo u vreme ovog Štrajka železničara. I znaš da je to rezultiralo"Obznanom " ministra Draškovića... i znaš još mnogo toga...

    Konačno, slažem se s tobom i podržavam sve napisano na ovom Blogu
  4. 123loncar (avatar)
    ..neznam šta da kažem , ali za mene je presudna 1903 ( nisam pro obrenovićsko političko biće , no tad su naši preci dozvolili da se ubije sa onolikim ljudima u svakoj varoši i selu , ono što se zove ljudsko dostojanstvo i čovečnost - koje ako nema u državi , nema ni ljudske države ), i sankcije koje nam uvode francuzi i englezi zbog zverskih zločina i masakriranja ljudskih tela , koji prolaze nekažnjeno - već se slavljenički stanovništvo odnosi prema zločincima .. tad su budući vladari i njihove porsonalne značajke , javno masakrirali ljudska tela , a nakon toga nasledili njihovu imovinu i društvene statuse - a i do dan danas nisu obnarodovani i obznanjeni njihovi zverski zločini ; pa se slave i veličaju...to ćutanje i potiskivanje velikog broja zverstava , nad sopstvenim građanstvom , konačno je ubilo i ono malo duhovnosti koju je ondašnja kraljevina pre te kobne godine imala ... i to je strašno ...mi u kontinuitetu i danas imamo strašno neljudski odnos prema ljudskim telima koja su žrtve zločina .. naša duhovnost, okrivljuje i obespravljuje žrtvu a veliča i nagrađuje njenog zločinca ...takvi smo i zato izčiljujemo !
  5. orfej sa ibra (avatar)
    ČOVEK PEVA POSLE RATA

    Ja sam gazio u krvi do kolena,
    i nemam više snova.
    Sestra mi se prodala
    i majci su mi posekli sede kose.
    I ja u ovom mutnom moru bluda i kala
    ne tražim plena;
    oh, ja sam željan zraka! I mleka!
    I bele jutarnje rose!

    Ja sam se smejao u krvi do kolena,
    i nisam pitao: zašto?
    Brata sam zvao dušmanom kletim.
    I kliktao sam kad se u mraku napred hrli,
    i onda leti k vragu i Bog, i čovek, i rov.
    A danas mirno gledam kako mi željnu ženu
    gubevi bakalin grli,
    i kako mi s glave, raznosi krov, ─
    i nemam volje ─ il’ nemam snage ─ da mu se svetim.

    Ja sam do juče pokorno sagibo glavu
    i besno sam ljubio sram.
    I do juče nisam znao sudbinu svoju pravu ─
    ali je danas znam!

    Oh, ta ja sam Čovek! Čovek!
    Nije mi žao što sam gazio u krvi do kolena
    i preživeo crvene godine Klanja,
    radi ovog svetog Saznanja
    što mi je donelo propast.

    I ja ne tražim plena:
    oh, dajte meni još šaku zraka
    i malo bele, jutarnje rose ─
    ostalo vama na čast!

    Ovo je pesma Dušana Vasiljeva koji je zagovarao ujedinjenje svih južnih Slovena. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu i posle rata umro od tuberkuloze u 24. god. života. Eto šta je jedan intelektualac napisao o onima
    koji su posle rata došli na vlast...
  6. 123loncar (avatar)
    A evo šta pišu ugledne novine :

    "Недвосмислена намера власти у Бечу, што је било без икавог зазора наглашавано, била је да се Србија потпуно уништи, али је жилав отпор Срба, мудро државно вођство као и свесна жртва читаве нације довео да велике победе."

    http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Obelezavanje-Dana-primirja-uz-amblem-s-Natalijinom-ramondom.sr.html