Praznik? - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Demijurg

Praznik?

Oceni ovaj blog
Ne mogu da razumem zašto su od ove jeseni uveli 11. novembar kao državni praznik i zašto je sutra za mnoge neradan dan? Šta slave? Primirje u Prvom svetskom ratu. Ha ha ha. Šta su koji kyrac tražili u Prvom svetskom ratu? I što se nisu borili na pravoj strani (Nemačka i Austro-Ugarska), umesto što su čuvali buđavu Britaniju i još buđaviju Francusku. Kako? Pa lako... Prepletanje interesa nemačkih i francuskih tajnih društava, Reda vitezova Tevtonaca (eksponenti Obrenovići) i Grand Orient-a (eksponenti Karađorđevići). Da su ovi prvi ostali na tronu, Srbija bi 1908. godine ušla u nikad ostvarenu takozvanu Trojnu Austro-Ugarsko-Srpsku Monarhiju i dobila Bosnu „na tacni“, a u ratu 1914. bila na pravoj strani, na kojoj bi bila i Rusija, jer su se nemačke princeze oduvek udavale za ruske careve, a i tada je bilo na desetine miliona ljudi u oba carstva koji su poticali iz mešovitih nemačko-ruskih brakova. I ne samo to. Britanija i Francuska bi konačno bile poražene, a britansko-francusko kolonijalno carstvo pripalo Nemačkoj i Rusiji. Ali Francuzi su zeznuli Nemce i smenili dinastiju u Srbiji, koja je od tada terala inat Nemačkoj, platila teroristu Gavrila Principa da ubije Ferdinanda Habsburga 28. juna 1914. u Sarajevu i, umesto da Rusija bude na strani Nemačke, morala je da brani Srbiju i spasi Britaniju i Francusku od katastrofe, jer bi ih Nemci zgazili kao mrave. Ruski car Nikolaj II Romanov, saznavši za atentat u Sarajevu, udara se šakom u čelo i kaže - „Pa zar ću ratovati protiv rođaka Vilija?!“ - misleći na Kaisera Wilhelma Hoenzolerna, nemačkog cara - „Zar ću biti na strani ogavnih Britanaca i Francuza?!“ Posle rata, Karađorđevići, koji su, da bi sačuvali dupe Britaniji i Francuskoj, žrtvovali (čitajte uništili) trećinu sopstvenih građana, ukidaju državu Crnu Goru i Srbiju, i prave Jugoslaviju sa Hrvatskom i Slovenijom, sa ciljem da bi one jednog dana mogle imati svoje nezavisne države. U Crnoj Gori izbija Božićni ustanak 1919. i traje sve do 1922. godine, u kome učestvuju i moji preci, a otpor prema Jugoslaviji traje sve do 2006. kad je Crna Gora na referendumu poklonila državu Srbiji. Sledi loša „velikosrpska“ politika u okviru Jugoslavije, te ubistvo Stjepana Radića u Skupštini 1928. što je za sva vremena uništilo odnose između Srba i Hrvata, i bilo varnica za kasnije stvaranje NDH i silne ustaške pokolje... zatim neuspeli pakt sa Hitlerom i prokleti 27. mart 1941. Umesto da budu na nemačkoj strani i bez obzira na ishod rata zadrže sve teritorije 1945. ili 1946. godine, jer su sve okolne zemlje bile u paktu sa Trećim Rajhom, kao i stanovništvo, srpska elita gura prst u oko Hitleru i manijak uništava Jugoslaviju. Ako je nemačka vojska za vreme svetog Save, pod komandom Fridriha Barbarose, mogla mirno da pređe preko Srbije na svom putu za Palestinu, zašto nije mogla da pređe i 1941. na svom putu za Grčku? Dolazi nam Tito, nešto kasnije, koji pravi SFRJ, državu koja je mogla postojati samo dotle dok po sredini Evrope ide gvozdena zavesa. Ceo demokratski svet slavio je rušenje Berlinskog zida, samo su Jugosloveni plakali za njim, ne znajući da u stvari plaču za Jugoslavijom... I šta mi imamo da slavimo danas i sutra? Nije mi jasno. Vama?

Pošalji "Praznik?" na Facebook Pošalji "Praznik?" na Google Pošalji "Praznik?" na My Yahoo! Pošalji "Praznik?" na Live Pošalji "Praznik?" na MySpace Pošalji "Praznik?" na Twitter Pošalji "Praznik?" na Digg Pošalji "Praznik?" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari