Nešto mi pade na pamet, pošto sam i noćas imao sličan san, kako često sanjam srednju školu, školske klupe, časove... Tumač snova kaže kako kad se sanja škola to znači da onaj koji sanja nije naučio neku bitnu životnu lekciju. Moguće. Uglavnom, najčešće sanjam časove fizike... i setih se toga kako sam bio jedini u razredu koji je imao 5 iz fizike... Da li sam zasluživao? Ne znam...
I kad god se setim fizike uvek mi padne na pamet jedna anegdota. Naime, druga godina srednje škole, mene profesorka fizike prozove da odgovaram za 5, a onda otvori zbirku sa zadacima i traži najteži zadatak sa zvezdicom, i dok ga traži, meni malo dosadno da stojim onako pred razredom, u levoj ruci mi sunđer, u desnoj kreda, i ja uzmem i nacrtam ***** desnom rukom na tabli (i onda sam bio a i ostao sam odličan crtač), ceo razred se nasmeje, i dok se profesorka okrene da vidi šta radim ja ga već obrišem levom rukom. Ha ha ha.
I ja to ponovim tako nekoliko puta, a ona za sve to vreme traži najteži mogući zadatak, i dodatno me nervira i tera da ponavljam akciju. Ali u jednom momentu mi sunđer ispadne iz leve ruke i dok sam se sagnuo da ga dohvatim ona se okrene i vidi šta sam nacrtao. I ne može da veruje svojim očima. Ja sedeo u prvoj klupi i bio uzoran učenik... i nacrtao ovako nešto. I pita me šta to treba da znači, a ja odgovorim kako sam to slučajno uradio; nekako ovim rečima: „Nisam namerno. Slučajno sam.“ I svi se još više nasmeju. I ona me otera na mesto ne dozvolivši mi da tog dana uopšte odgovaram. A neki zluradi drugovi iz razreda, iz zadnje klupe, viču: „Profesorka, i on hoće peticu iz fizike!“ Ha ha ha.
I ona uhvati i napiše u dnevniku kako se nepristojno ponašam na času fizike i kako zahteva ukor.
Ja se zabrinuo, budući da sam sedeo preko puta nje i svih profesora, i uvek video sve što se piše u dnevniku. I bilo me sramota razredne, arhitekte, profesorke građevinskih konstrukcija... Ona je videla šta je profesorka fizike napisala, ali mi nije dala ukor, ni dan-danas mi nije jasno zašto. A mnogi su dečaci te godine dobili ukore za mnogo šta, no mene je zaobišao ovaj... zahvaljujući njoj...
Bilo kako bilo, odgovarao sam neki drugi put i dobio 5...
Kasnije sam učio nebesku mehaniku i astronomiju... i ne mogu da dozvolim sebi da me neki degenerik, nepismeni kurton koji je ponavljao tri puta dok je pohađao srednju školu, odnosno šest godina išao u trogodišnju školu, proziva po Internetu zato što ne može da me ubedi u najveću nebulozu koju sam čuo u životu, a koju je skinuo sa YouTube, kako se „Zemlja pretvara u zvezdu“... Debil ne zna razliku između planete i zvezde... ha ha ha. Dno dna. Nameće svoje mentalne programe i strahove polupismenim i neukim budalama, a optužuje druge ljude kako oni nameću opštepoznate naučne stvari, govoreći „nametajući“ umesto „namećući“... kakav jadnik...
Dakle, i to malo sna što sam priuštio sebi potrošio sam na školske klupe i čas fizike. Ojha, ojha, ojha ha...
I kad god se setim fizike uvek mi padne na pamet jedna anegdota. Naime, druga godina srednje škole, mene profesorka fizike prozove da odgovaram za 5, a onda otvori zbirku sa zadacima i traži najteži zadatak sa zvezdicom, i dok ga traži, meni malo dosadno da stojim onako pred razredom, u levoj ruci mi sunđer, u desnoj kreda, i ja uzmem i nacrtam ***** desnom rukom na tabli (i onda sam bio a i ostao sam odličan crtač), ceo razred se nasmeje, i dok se profesorka okrene da vidi šta radim ja ga već obrišem levom rukom. Ha ha ha.
I ja to ponovim tako nekoliko puta, a ona za sve to vreme traži najteži mogući zadatak, i dodatno me nervira i tera da ponavljam akciju. Ali u jednom momentu mi sunđer ispadne iz leve ruke i dok sam se sagnuo da ga dohvatim ona se okrene i vidi šta sam nacrtao. I ne može da veruje svojim očima. Ja sedeo u prvoj klupi i bio uzoran učenik... i nacrtao ovako nešto. I pita me šta to treba da znači, a ja odgovorim kako sam to slučajno uradio; nekako ovim rečima: „Nisam namerno. Slučajno sam.“ I svi se još više nasmeju. I ona me otera na mesto ne dozvolivši mi da tog dana uopšte odgovaram. A neki zluradi drugovi iz razreda, iz zadnje klupe, viču: „Profesorka, i on hoće peticu iz fizike!“ Ha ha ha.
I ona uhvati i napiše u dnevniku kako se nepristojno ponašam na času fizike i kako zahteva ukor.
Ja se zabrinuo, budući da sam sedeo preko puta nje i svih profesora, i uvek video sve što se piše u dnevniku. I bilo me sramota razredne, arhitekte, profesorke građevinskih konstrukcija... Ona je videla šta je profesorka fizike napisala, ali mi nije dala ukor, ni dan-danas mi nije jasno zašto. A mnogi su dečaci te godine dobili ukore za mnogo šta, no mene je zaobišao ovaj... zahvaljujući njoj...
Bilo kako bilo, odgovarao sam neki drugi put i dobio 5...
Kasnije sam učio nebesku mehaniku i astronomiju... i ne mogu da dozvolim sebi da me neki degenerik, nepismeni kurton koji je ponavljao tri puta dok je pohađao srednju školu, odnosno šest godina išao u trogodišnju školu, proziva po Internetu zato što ne može da me ubedi u najveću nebulozu koju sam čuo u životu, a koju je skinuo sa YouTube, kako se „Zemlja pretvara u zvezdu“... Debil ne zna razliku između planete i zvezde... ha ha ha. Dno dna. Nameće svoje mentalne programe i strahove polupismenim i neukim budalama, a optužuje druge ljude kako oni nameću opštepoznate naučne stvari, govoreći „nametajući“ umesto „namećući“... kakav jadnik...
Dakle, i to malo sna što sam priuštio sebi potrošio sam na školske klupe i čas fizike. Ojha, ojha, ojha ha...
