PABLO NERUDA - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

iamblond

PABLO NERUDA

Oceni ovaj blog
Ne budi daleko od mene

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i čekat ću te na nekoj stanici
kad negdje daleko usnu valovi.
Nemoj otići ni samo jedan čas, jer tada,
u tom času, spoje se kapi nesanice
i možda će sav dim što traži svoju kuću
doći da ubije i moje izgubljeno srce.
Jao, neka se ne razlikuje tvoj lik na pijesku,
jao, neka ne lete tvoje vjeđe u odsutnosti:
ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otići ćeš tako daleko
da ću obići zemlju ispitujući
hoćeš li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

Pablo Neruda

....otišao je daleko od mene..
kad sam najviše trebala nježnost..utjehu...
i u pijesku tragova više nema....ne postoje...
sve je ostalo u jučer....
ničega nema u danas...

Pošalji "PABLO NERUDA" na Facebook Pošalji "PABLO NERUDA" na Google Pošalji "PABLO NERUDA" na My Yahoo! Pošalji "PABLO NERUDA" na Live Pošalji "PABLO NERUDA" na MySpace Pošalji "PABLO NERUDA" na Twitter Pošalji "PABLO NERUDA" na Digg Pošalji "PABLO NERUDA" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. *pustinjakinja (avatar)
    ...
  2. LJILJA MMM (avatar)
    Ovo je priča......istinita

    Bio jednom jedan mladić. Lep, zdrav, stasit i imao je sve. Svu ljubav, brigu pažnju, društvo, kola, devojke, stan u kome je živeo sam, taksirao je i pored završene škole jer nije voleo radna vremena...ma sve je imao. Zaljubila se u njega jedna mlada gimnazijalka. Bila he tada treći razred srednje matematičke gimnazije...jedan od najboljih djaka. I on je nju voleo....na svoj način. Ipak, taj način nije bio dovoljan da se održi veza kada je beba došla...jer beba treba da jede...i majka....i mora se biti tu a ne skitati ili dovoditi društvo. Mora se postati čovek...neki, nikad to ne postanu.Posle svega tri meseca devojka se vraća roditeljima koji je izbacuju iz kuće. Mladić je nastavio svoj život, pio, lomio kola, skitao...boemski život. Za ćerku, koju je priznao, je po nekad pitao ako je mogao da pronadje svoju nevenčanu suprugu koja se selila od nemila do nedraga, iz jedne u drugu postanarsku sobicu, radila sve i svašta, završila gimnaziju, završila matematički fakultet, postala profesor, othranila ćeru samo ona zna kako i negde, na sredini njenog puta otac joj je oprostio te je mala stekla baku i deku.Od tada, ona je njihova zenica. Poslednje njegovo javljanje telefonom, ali ne i dolazak, je bilo za njen treći rodjendan. Od tada, nije ih posećivao, nije zvao.....nije postojao. Njena majka je sve morala sama...nije pitana, nije imala izbora osim osećanja i obaveze da mora da preživi. Mala ne zna njegov lik, glas, pokret, šetnju...a mogao je....mogao je.imao je sve na dlanu, svu pomoć porodice, svu ljubav...Odbijao je da sastavi svoju porodicu i dete.odbijao je sve, svaki kontakt sa njima. Mislili smo da je grub, osudjivali ga...tada.Ipak, nije dovoljno da poželiš nekom da pomogneš...treba i taj da želi da primi dar. Ispružena ruka ne znači uvek "daj mi" nego i "izvolte" Uvek treba dvoje.
    Umro je, onako kako je i živeo. Njegova porodica je pronašla majku i ćerku. Kći je prvi put bila svesna oca na njegovoj sahrani.
    Kasnije, dok smo sedeli i pričali ko zna koji sat, čula sam rečenicu iz usta te mlade žene "Hvala Bogu da je bila devojčica" Pitah, "Zašto, voliš više devojčice?" "Ne, nikako, ali one manje jedu"
    Skamenila sam se....
    Rekoh "Uradio je najbolje što je kogao, sklonio se od tebe. Znao je da nije dobar i da će ti svojim prisustvom samo oduzeti snagu, znao je da si ti mnogo jača od njega...zato se sklonio. Zamisli da ti se i on nakačio sa svim svojim porivima...šta bi mala naučila...kako se beži od odgovornosti, kako se okreću ledja bliskima, kako se povredjuju dragi ljudi....da li bi uspela tada sa svim tim?
    "Ne bih" ......u pravu si, nikada nisam razmišljala tako....uvek sam ga osudjivala jer bilo je mnogo teško...mnogo.
    "Zato, zahvalna budi na tome što vam je dao najbolji deo sebe....da ga nema"
    Zagrlih snaju.

  3. iamblond (avatar)
    vrijeme uvijek pokaže nešto dobroga u onome što nam je teško...uvijek....na kraju se pokaže da u svakom zlu ima nešto dobroga...ja ga moram dočekati...da mi pokaže...još je rano za sve....
  4. faraonn (avatar)
    ...u jučer smo naučili
    da živimo
    i htjeli bismo da od jušerašnjeg
    pravimo današnje
    ali
    ne zaboravimo
    Marija...
    ...ovo Danas
    biti će,- J u č e r ..