Rekvijem slika prolazi kroz moju glavu...ochi mi se pune suzama...ali brana izmedju spoljashnjosti i unutrashnjosti ih zadrzavaju...Ne zelim da plachem!!!
Nikada nisam bila madjionichar da suze pretvorim u smeh...Nikada nisam bila dovoljno jaka da zadrzim bol u sebi...da ne vrisnem jako i izgovorim tvoje ime...
Povredio si me, najmilije moje. Srce si mi slomio na bezbroj komada, onog dana kada si otishao odavde!!!!Mislila sam da ljubav pobedjuje daljinu, ali je pitanje pravo...da li izmedju nas postoji ljubav???Bila sam sigurna da je nasha ljubav velika, prava.......ali kao i uvek...Pogreshila sam!!! Ti vishe nisi tu, a i sto tako ni ne zelish da budesh tu za mene. Osecam to...mada ko zna.....? Mozda opet greshim.....
Moje srce kuca tuzno, jedva chujnim otkucajima. Ponekad se zapitam -"Da li josh kuca? Jesam li ziva?", znam da jesam, u stvari....a kao da nisam....
Moj zivot sada gubi smisao....Nema te vishe a tako mi trebash. Treba mi tvoj glas, tvoja poruka...najmanja trunchica nade da ce kada se vratish sve biti kao pre...Ali...
Ko zna gde si ti???Da li cesh se ikada meni vratiti???
Ja cu te chekati...i onako nemam drugog motiva u zivotu...Imam samo jedan, a taj motiv je: Ziveti bog ljubavi! Ja cu ziveti...jer moja ljubav si ti!!!!
(