Čarobni konac - Dragan Karlica - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Vlado

Čarobni konac - Dragan Karlica

Oceni ovaj blog
Čarobni konac..

Vladimir je bio mali dečak, veoma živahan. Svi su ga voleli: njegova porodica, učitelj i prijatelji. Ali, imao je on jednu slabost. Vladimir nije mogao da živi u trenutku, stalno je bežao ispred vremena. Kada je bio u školi, sanjao je da bude napolju i da se igra. Kada bi se igrao napolju, sanjao je o letnjem raspustu. Vladimir je stalno sanjao danju, ne uživajući nikada u posebnim trenutcima koji su ispunjavali njegove dane.
Jednog jutra, šetao se po šumi blizu njegove kuće. Osetivši umor, odlučio je da se odmori na travi i eventualno odrema. Nakon nekoliko minuta dubokog sna, čuo je kako ga neko zove po imenu:
"Vladimire! Vladimire!" - nečiji piskav glas dolazio je odozgo.
Kada je polako otvorio oči, trgnuo se videvši upadljivu ženu kako stoji iznad njega. Mora da je bila stara preko sto godina. Njena snežno bela kosa visila joj je niz leđa kao čuvapo vuneno ćebe. U naboranoj ruci ove starice bila je mala čarobna lopta sa rupom u sredini. Iz te rupe visio je dugačak zlatni konac.
"Vladimire, ovo je konac tvog života. Ako ga povučeš samo malo, sat će se pretvoriti u nekoliko sekundi. Ako ga povučeš malo jače, dani će proći brzo kao minute. A ako ga povučeš svom snagom, meseci, čak i godine će proći za nekoliko dana. "
Vladimir je bio veoma uzbuđen zbog staričinih reči.
"Voleo bih da imam to, ako mogu?" - upitao je.
Stara žena se brzo spustila do njega i dala mu čarobni konac.
Sledećeg dana Vladimir je sedeo u učionici uznemiren, i dosađivao se. Odjednom, setio se svoje nove igračke. Kako je malo povukao zlatni konac, brzo se našao kod kuće igrajući se u bašti. Shvativši moć čarobnog koonca, Vladimir se uskoro zasitio uzrasta školskog dečaka i poželeo da bude tinejdžer, i upozna sva uzbuđenja koja ta životna faza donosi. Zato je ponovo izvukao lopticu i jako povukao zlatni konopac. Iznenada, bio je momak, a kraj njega je bila i veoma lepa devojka. Zvala se Jelena.
Ali, on je i dalje bio nezadovoljan. I dalje nije znao da uživa u trenutku i da istražuje jednostavna čuda života. Umesto toga, sanjao je da bude odrastao čovek, pa je opet povukao konac, i mnogo godina je proteklo u trenutku. Video je da se transformisao u sredovečnog čoveka. Jelena je sada bila njegova žena, a on je bio okružen kućom punom dece. Međutim, osim toga primetio je još nešto. Njegova nekada crna kosa počela je da sedi. I njegova nekada mlada majka koju je tako puno voleo, postala je stara i slaba.
Ipak, Vladimir još uvek nije mogao da živi u trenutku. Nikada nije naučio da živi u sadašnjosti. Još jednom je povukao čarobni konac i čekao da se pojave promene. Našao je sebe kao devedesetogodišnjeg starca. Njegova gusta crna kosa je pobelela kao sneg, a njegova mlada žena Jelena više nije bila kraj njega. Ostarila je i umrla nekoliko godina ranije. Njegova divna deca su odrasla i osamostalila se.
I gle čuda! Prvi put u celom svom životu Vladimir je shvatio da nije koristio vreme na pravi način, i da nije znao da uživa u životu. Nikada nije išao na pecanje sa svojom decom, ili šetao po mesečini sa Jelenom. Nikada nije gajio baštu ili čitao te divne knjige koje je njegova majka volela da čita... Umesto toga, jurio je kroz život, nikada se ne odmarajući, i zato nije mogao ni da primeti sve što je bilo dobro, duž puta.
Ovo saznanje ga je veoma rastužilo. Odlučio je da izađe napolje, da ode u šumu, kojom je nekada šetao kao dečak, da bi razbistrio glavu i zagrejao duh. Na ulasku u šumu opazio je da su mladice posađene i njegovom detinjstvu izrasle u ogromne hrastove. Šuma je, sama po sebi, sazrela i pretvorila se u prirodni raj. Legao je na travu i zaspao dubokim snom. Nakon samo jednog minuta čuo je da ga neko doziva.
"Vladimire! Vladimire!" , zvao je glas.
Pogledao je začuđeno i video da to nije niko drugi već starica koja mu je pre mnogo godina dala loptu sa čarobnim koncem.
"Kako ti se dopao moj specijalni poklon?" , upitala je.
Vladimir je bio direktan:
"U početku je bilo zabavno, ali sada ga mrzim. Čitav moj život mi je prošao pred očima, a da nisam imao šansu da u njemu uživam. Sigurno je bilo i tužnih i divnih trenutaka, ali ja nisam imao priliku da ih proživim. Osećam se prazno, iznutra. Propustio sam dar življenja."
"Nezahvalan si." , reče starica. "Ipak, ispuniću ti još jednu, poslednju želju."
Vladimir je za trenutak razmišljao i zatim naglo odgovorio.
"Voleo bih da ponovo budem dečak koji ide u školu, i ponovo proživim svoj život." Zatim je ponovo zaspao dubokim snom.
Ponovo je čuo kako ga neko zove po imenu. "Ko to može sada da bude?" , zapitao se. Kada je ponovo otvorio oči, bio je potpuno oduševljen videvši majku kako stoji pored njegovog kreveta. Bila je mlada, zdrava i zračila je. Vladimir je shvatio da je čudna žena iz šume zaista ispunila njegovu želju i vratila ga u njegov pređašnji život.
"Vladimire, požuri. Previše spavaš. Ako ne ustaneš ovoga sekunda, zakasnićeš u školu zbog tvojih snova" , upozoravala ga je majka.
Vladimir je skočio iz kreveta, i toga jutra počeo da živi onako kako je želeo.
Nastavio je da živi punim plućima, uz mnogo veselja, uz radosti i trijumfe, ali sve je počelo onda kada je prestao da žrtvuje sadašnjost za budućnost i počeo da živi u trenutku.

Pošalji "Čarobni konac - Dragan Karlica" na Facebook Pošalji "Čarobni konac - Dragan Karlica" na Google Pošalji "Čarobni konac - Dragan Karlica" na My Yahoo! Pošalji "Čarobni konac - Dragan Karlica" na Live Pošalji "Čarobni konac - Dragan Karlica" na MySpace Pošalji "Čarobni konac - Dragan Karlica" na Twitter Pošalji "Čarobni konac - Dragan Karlica" na Digg Pošalji "Čarobni konac - Dragan Karlica" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari