BOLNICA - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

iamblond

BOLNICA

Oceni ovaj blog
Ležim na bolničkom krevetu...od prošle noći....kad ću van....nemam pojma...i razmišljam o svemu i svačemu....a sigurna sam da je ona stara kineska poslovica istinita....kad žena razmišlja mnoge boli glava....
I pitam se kojeg vraga radim ovdje...super provod za subotnju večer....nafilali me injekcijama...nekim lijekovima....i pomalo lebdim....i čak nije loš osječaj....sin mi dostavio lap top..prijatelj mi dao svoj usb stick za internet....i evo me ovdje....soba bijelih zidova a ja vidim milione rečenica po tim zidovima...moja glava ih ispisuje....puno upitnika....puno uskličnika...donesem neke odluke...čvrste nepobitne zaključke...i onda odjednom nizevi rečenica iza tih zaključaka koje završavaju upitnicima...i onda opet sve ispočetka...
Oduvijek sam bila emotivac...sanjalica...sanjarila o nekim lijepim trenucima....tonula u maštu obasjanu suncem....muzikom....glasno se i radosno smijala ...pjevala na sav glas..tko ne vjeruje neka pita moje susjede...i pitam se kako nisam primjetila promjene na sebi u pravo vrijeme nego sam se izmučila, kako sebe tako i ljude oko sebe naglim provalama bijesa...nezadovoljstva...mrgudnosti...nervozama.. prigovaranjem.....
Kako ljudi koji me poznaju beskrajnu vječnost nisu pitali što mi je....zašto mi nisu rekli....kako je moguče da sam od stručnih osoba tražila pomoć....objašnjavala što mi se događa...način na koji mi se događa...od lupanja srca, znojenja...nesanice...nesvjestica...
Kako je moguče da stručne osobe, liječnici nisu prepoznali simptome poremečaja štitnjače.....kako je moguče da su svi oko mene šutjeli i mislili svoje o mojim takvim promjenama raspoloženja unazad godinu i pol.....da niti moja liječnica koju sam nebrojeno puta zvala i tražila pomoć nije reagirala nego tek kad je napipala kvržicu....kako je moguće da u nekoliko navrata na hitnoj pomoći nisu uvidjeli simptome....zašto baš ja....zašto je to sve zakazalo na meni...
Osječam da bih trebala se duboko ispričati ljudima koji su me takvu trpjeli....ali zašto....to nisam ja...to je bolest....i treba li se ispričavati i da li je moguće da to ljudi koji to ne prolaze i nisu prošli mogu shvatiti..razumjeti i oprostiti....danas sam razgovarala više od sat i pol sa liječnikom....istina....to je prijatelj od mojeg prijatelja liječnika....i on mi je rekao mnoge stvari o mojoj bolesti....i utješio me da jedino lijekovima....koje bih trebala piti doživotno...mogu opet u ovoj tami pronaći onu staru sebe...hoću li se ipak moći opet smijati...pjevati...pjevušiti....voljeti stvari koje sam voljela....ili će ovo sve ostaviti neizbrisiv trag gorčine u meni...poremetiti moje pravo JA....
Hoću li pronaći snage u sebi ponovno naučiti hodati....svijesna sam da samo pozitivnim razmišljanjem mogu i moram ući opet u sutra...ali da bih počela pozitivno razmišljati koliko vremena treba da se pomirim sa situacijom....dan, dva, mjesec, 5 mjeseci...godinu dana....
koliko vremena treba proteći da prihvatim istinu ....da mi je bolest uništila jedan dio života...i na koji način da se pomirim sa njom....da jedna drugoj pružimo ruku i nastavimo ovaj naš doživotni ples...

Pošalji "BOLNICA" na Facebook Pošalji "BOLNICA" na Google Pošalji "BOLNICA" na My Yahoo! Pošalji "BOLNICA" na Live Pošalji "BOLNICA" na MySpace Pošalji "BOLNICA" na Twitter Pošalji "BOLNICA" na Digg Pošalji "BOLNICA" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. iamblond (avatar)
  2. zxy (avatar)
    Draga I,ne deševa se to sa lekarima samo tebi
    to je bre skoro pravilo a ne izuzetak
    da si malo gledala po internetu i forumima
    pre bi do ispravne dijagnoze došla
    Sad kad imaš lap top drži se Krstarice
    ovde ima uvek dosta pozitivne energije
    i dobronamernih ljudi sa raznim iskustvima
  3. orfej sa ibra (avatar)

    Kad nam sreća zatvori jedna vrata,često nam otvori druga, ali mi ponekad znamo predugo gledati u ona zatvorena, a ne videti otvorena vrata.

    Ono najbolje i najlepše ne može se videti, pa čak ni dotaknuti. To se mora osetiti srcem. Sve ima svoja čuda, pa čak i tama i tišina.

    Još učim u kakvom god stanju bila da uvek budem zadovoljna. Drži svoje lice naspram sunca i nećeš moći videti senku. Ono u čemu smo nekada uživali, nikada ne možemo izgubiti. Sve što istinski volimo postaje deo nas i živi u našem srcu.

    Helen Keler
  4. *pustinjakinja (avatar)
  5. Sanjalicca (avatar)
    Плавушице само полако
    лхако ће се све довести у ред
    мождак у стари а мождак и неки бољи
  6. orfej sa ibra (avatar)

    ''Postoji uvek neko vreme buduće, vreme za nadanje.... Ljudi koje izgubiš i koje ti sam Bog pošalje..... Postoji uvek trenutak ushićenja i sat za plakanje....

    Dani, kada smo hrabri i dovoljno jaki.... Dani, kada nas život slomi i sakrijemo svoje oči u jastuk da ne vide kako nas boli.... Postoji uvek neko vreme prošlo za kojim čeznemo, i vreme buduće za koje živimo...''


  7. Zakasneli (avatar)
  8. DUNJA W (avatar)
    Mila moja,nisam znala da si u bolnici...Zasto mi nisi pisala na FB?
    Ako ti je za utehu i moja stitna zlezda je losa i pijem i ja lekove do kraja zivota...

    Losa je jos od 1996 kada sam imala hipertireosu...i morala sam da zbog lecenja prekinem da dojim sina kolji je imao samo 3 meseca...Tesko sam to podnela...Bolest je prepoznala dr.hematolog,koja me uputila kod endokrinologa...E ta doktorka mi je rekla da nema sansi da ja bolujem od povecane funkcije stitne zlezde,jer sam debeljuca,a od toga se mrsavi...''Vidis li kolika si ti?,Ali posto radis u bolnici evo poslacu te u laboratoriju da uradis hormone''Epilog:rezultati su bili uzasni,i terapiju sam pila godinu i po dana...Hormone kontrolisala povremeno i posle toga.
    2006 godine sam se lose osecala..imala i sarkoidozu pluca koja takodje spada u autoimune bolesti..i hormoni su mi bili losi..Opet sam se javila endokrinologu,samo sto su ovaj put ukazivali na smanjenu funkciju...Ali ni ovaj put joj nisam licila da sam bolesna...Poslala me da vadim titar antitela,rekla je da on pokazuje da li je zaisata rec o hipotireosi...Normalno je da bude do 32,a meni je bio 99...Ovo nije za terapiju,rekla je,jeste povecano,ali treba da bude jos vece za terapiju...Nastavila sam da uzimam rezultate povremeno i uvek su bili losi...U medjuvremenu pocela sam da imam problema sa menstrualnim ciklusom,ginekololg je rekao da to moze da bude zbog stitne zlezde i ukazivao na povecan TSH...Poceli su i problemi sa zglobovima...Prosle godine sam c etiri meseca hramala...Nocu sam morala da stavim po dva jastuka jerr nisam mogla da disem.Usred leta spavala sam u pidzami,nekada i u dzemperu,pokrivena cebetom i jorganom...Stalno mi je bilo hladno,KOza suva,kosa suva i krta,lomljiva...Ustajem svako jutro umorna..A promene raspolozenja i da ne pominjem..I opet proslog leta odlazim kod endokrinologa,jer je TSH los i dalje,a i ginekolog trazi misljenje jer menstruacije nema,a ginekoloski hormoni u redu...OPet me salje da radim titar,ovaj put on je 880!...Ali i dalje nisam za terapiju!''Preslo je u hronicno i tu se terapija ne daje,prepusta se organizmu da se sam izbori''
    ''Izvinite'' kazem ja,''pa kada se nije izborio za sve ove godine,kako ce tek sada?Iako nije bilo vreme onda i nije sada kada je bilo?''
    ''Pa nesto se dogadja sa tvojim imunitetom,ali za ovo nema terapije''

    Epilog: ovog juna mi je bilo mnogo lose pa me izabrani lekar upucuje kod kardiologa i na analizu krvi...Rezultati svi dobri osim hormona..
    Kardilog mi radi ultrazvuk srca,nalaz uredan...kaze da misli da je sve od stitne zlezde,da je srce ok i da se ne slaze sa koleginicom sto n ije uvela terapiju...Salje me ponovo kod nje...U medjuvremenu da uradim ergometriju,cisto rutinski...Odlazim na ergometriju i posle dva minuta na traci pocinjem da se gusimi i gubim svest nakratko, i padam na pokretnu traku jer koleginica nije stigla da je iskljuci posto je pokusala da me uhvati...podizu me,polivaju vodom...po rukama modrice...od pada..Zbog gubitka svesti zakazuju mi koronarografiju...Posle par dana pozlilo mi je na ulici.Zavrsila sam u bolnici na kardiologiji,srecom koronarografije je uredan,krvni sudovi su redu...kardiloska terapija nije potrebna,da se javim endokrinologu...Ovaj put ne idem kod svog endokrinologa jer to nema svrhe..SRecom dr sa kojom radim, salje me kod svog muza koji je skroro specijalizirao endokrinologiju,a radi u manjem mestu u blizini moga grada. Uveo mi je hormonsku terapiju,dobila sam menstruaciju opet,osecam se bolje...Hvala mu do neba...
    Bila sam preopsirna,ali s namerom...Ne daj se draga...Vazno je da je dijagnoza postavljena...Mora proci izvesno vreme da osetis poboljsanje..nikada neces biti ona stara,ali osetices da ti je bolje...A znam da posedujes pozitivnu energiju....ti si jedna osetljiva biljcica,a trudis se kao i vecinazena da budes jaka.. Kazes ''Nije mi nista'',a jeste...i gutas u sebi mnogo toga..
    BICE SVE U REDU I SUZE SU OK ,isplaci se kad je tesko....ali posle toga onaj tvoj osmeh i duhovite dosetke i mora biti bolje,uz terapiju...STAVI SEBE NA PRVO MESTO!!!!Ne daj se...tu sam ako ti treba moralna podrska...
  9. orfej sa ibra (avatar)

    Prijateljstvo je najteža stvar na svetu za objasniti. To nije nešto što se uči u školi, ali ako nisi naučio šta je smisao prijateljstva, nisi ništa naučio.

    Prijatelj je neko ko razume tvoju prošlost, veruje u tvoju budućnost i prihvata te danas onakvim kakav jesi.Bez sumnje: nije teško umreti za prijatelja kao što je teško naići na prijatelja koji bi zaslužio da čovek za njega umre!

    Nije važno gde ste, već s kim ste. Pravi prijatelj je onaj koji te drži za ruku, a dodiruje tvoje srce. Pravi se prijatelji u nevolji poznaju. Jezik prijateljstva nisu reči nego značenja. Prijateljstvo kao vrednost iznad svih drugih vrednosti.

    Prijatelj će možda otići živeti negde daleko, tako daleko da ga možda više nikada nećeš sresti, pa ipak, on je deo tebe zauvek. Jedini način da imaš prijatelje jeste da budeš prijatelj. Najviši znak prijateljstva je biti ravan i sa nižim od sebe.

    Najbolja vrsta prijatelja je ona sa kojom možete sedeti celo veče ne progovorivši ni reči, a kad odlazite osećate se kao da je to bio najbolji razgovor u životu.
  10. iamblond (avatar)
    jedno veliko HVALA SVIMA VAMA....