Došlo je vrijeme da - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

iamblond

Došlo je vrijeme da

Oceni ovaj blog
se vjerojatno pozdravim sa vama na neko vrijeme.....moram otići....nisam htjela otvoreno reči ali dijagnosticiran mi je tumor...prošla sam već neke pretrage i sad kreće ozbiljniji tretman....kako će to završiti..ne znam.....ono što znam...što sam pročitala, što su mi rekli...da je navodno izlječiv...kad sam se malo bolje raspitala o toj izlječivosti shvatila sam da ja nemam novaca za takvo izlječenje....preostaje mi ono što mi zdravstveno ovdje može pružiti..a što je to....mislim da je ono najosnovnije....kažu da neće biti lako....vjerujem...i bojim se...beskrajno me strah...sama sam u svemu tome...osim djece.....beskrajan strah mi se uvukao u svaku poru mojeg bića.....i razmišljam samo o tome...pokušavam biti pozitivna...ali ne ide.....padam u depresije....ne spavam noćima...i ne vidim izlaza....idem probati pa kako mi dragi bog podijeli karte...vidjeti ću.....eto...to je ono što nosim na duši zadnjih dva tjedna.....tuga i strah...i moja tajna...lakše je ovako reči....nisam još ni djeci sve objasnila....rekla sam samo jednoj osobi i kao i uvijek mi je okrenuo leđa...kao i uvijek...i bar je nešto dobro iz svega ovoga....okrečem novu stranicu svojeg života....pa ma što pisalo na njoj....biti će moje....boljeti će me moja bol....ne tuđa....neće tuđe nevolje biti moje....moje će biti samo moje....biti ću sama u tome....znam....i treba mi podrška...treba mi toliko toga...ali nemam...treba mi ljubav....nečije rame za plakanje kad padnem na dno...a bog mi je svjedok da sam otkako sam dobila nalaz na samome dnu dna....i nikako se pridignuti...
nekim ljudima je suđena samoća....ja je samo moram prigrliti...jer biti emocionalna osoba, nije to dobro, to je najgore zlo koje vas može snaći...jer samo ste laka meta za tuđe gaženje....za tuđe hranjenje duše.....

tipkamo se....javljati ću se kako ću moći....točnije kako ću imati snage...a vas sve neka dragi bogh čuva i bude milostiv prema svima nama....

Pošalji "Došlo je vrijeme da" na Facebook Pošalji "Došlo je vrijeme da" na Google Pošalji "Došlo je vrijeme da" na My Yahoo! Pošalji "Došlo je vrijeme da" na Live Pošalji "Došlo je vrijeme da" na MySpace Pošalji "Došlo je vrijeme da" na Twitter Pošalji "Došlo je vrijeme da" na Digg Pošalji "Došlo je vrijeme da" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Osloni se draga I. na vedrinu svoga duha,tvoju suštinu,odatle će tvoja volja crpsti neophodnu snagu za pobedui ne sumnjaj u nju nijednog trenutka.Nek vera ,ljubav i nada budu sa tobom svakog trena,priroda sama je programirana da se bori ako nije sputana i ometena.Svi imamo iskušenja u životu moramo ih primati bez straha koji nas parališe
    i očaja.Sve najbolje ti želim i javljaj nam se i dalje.
  2. skura58 (avatar)
    Nije navodno. Ja znam dosta njih koji su izlečili.
    Najbitnije je da ne izgubiš volju
    Pa ćemo popiti kaficu.
    Ti častiš.

    Ponavljam:
    Nesmeš izgubiti volju za ozdravljenjem
    Bez toga nema poboljšanja.
    Veruj mi, imam dosta operacija
    i bolničkog staža.
    Više od pola izlečenja je u Tvojoj glavi
    Ako se predaš, onda si stvarno gotova.
    Neželiš valjda to?
    Izvini za malo grublji ton.
    To je profesionalno. Znaš li šta je meni sestra uradila 2 dana posle teeeške operacije
    na krvnim sudovima?
    Povele me do kraja dugačkog hodnika, ostavila me i rekla:
    Vrati se sam u sobu.
    I ja se vratio. Nogama, jer me blo sramota da idem četvoronoške,
    kao kuče.
    Ažurirano 02.10.2012. u 09:41, autor: skura58
  3. JA KOJI JESAM (avatar)
    Evo ti moja e-mail adresa: simonovakovic@gmail.com
    Mogu ti pomoći. Javi mi se.


    Simo.
  4. LJILJA MMM (avatar)
    rekla sam samo jednoj osobi i kao i uvijek mi je okrenuo leđa

    Celog života gledam u jedna ledja. Roditelja ne možeš promeniti. U svakoj drugoj situaciji izbor je moguć i samo je na tebi. Po mom mišljenju taj neko i treba da ostane u tom položaju..jer, treba ti sva snaga, mir, veselost i pozitiva....a ledja to ne donose.
    I za tebe, moja priča, ono što sam postavljala za neke druge tudje teške momente i naravno, sama sebi...
    Ažurirano 02.10.2012. u 13:59, autor: LJILJA MMM
  5. LJILJA MMM (avatar)
    KLEMATIS NEUNIŠTIVI

    Postade jasno svima koji moje pričice čitaju da volim cveće. Uživam u sadjenju, uredjenju prostora i naravno kupovini cveća. Nisam ljubitelja nekih egzotičnih vrsta, retkih i skupih, ne zato što mi se ne dopadaju, već zato što ih je teško održavati jer uglavnom ne pripadaju našem podneblju, pa sebe krivim ako neka biljka počne da vene. Uglavnom su kod nas otporne biljke, naše domaće proizvodnje. Svejedno, zahtevno je imati toliko cveća.........ali i zahtevno je imati i tri psa, ali je prelepo. Na kraju krajeva, sve ima svoju cenu, pa ko hoće neka plati.......a ja plaćam sa osmehom na licu.......i Maca naravno, samo što njegov osmeh ume da bude nekad kiseo, ali se potrudim da ga zasladim, pa mu onda dodje kao jaka limunada.
    Jutros kada sam uključila kompjuter, vidim iznenadjenje. Jako rano, čak pre mene, porukicu za dobro jutro mi je poslala divna prijateljica. Na tako veselu, ranoranilačku poruku sam čekala već nekoliko dana, pa onako sama u kancelariji, sedim i smešim se široko u monitor. Sva sreća nema nikog da me vidi........komentar bi bio hahahahaha. Čitam tekst u kome ona kaže da sam spavalica.......ej, ja spavalica......ja kojoj je dovoljno da vidi krevet i da bude naspavana hahahaha.
    Biram fotografiju koju ću postaviti ovima mojima na životinjicama (navukli se propisno na jutarnje fotografije, moji divni prijatelji), i onu koju ću poslati u jutarnjim porukicama i setim se klematisa. Baš odgovara jutrošnjem raspoloženju.
    Klematis je višegodišnja biljka puzavica, zapravo pripada grupi uvijuša, jer se bukvalno uvija sam oko sebe ili oko neke podloge. Mnogo je lep, bar meni. Veliki zvezdasti cvetovi
    širom otvoreni sa velikim tučkom u sredini. Ima ih preko 200 vrsta. Otporan je na zimu, mraz, vodu, sneg, vrućinčine. Glavna stvar je da mu koren u visini od 30 vm od zemlje bude u hladu a grane mogu biti na suncu. Zato oko njega posadim kadifu ili nešto drugo nisko da mu drži hlad. Može se formirati kao drvo, može da puže, može da visi......ma možeš da radiš sa njim šta hoćeš.
    To je ukratko o svim klematisima ovoga sveta.
    Eeeeeeee, ali ovaj moj je poseban, posebno jutros, kada svojim cvetovima ukrašava jutrošnju prijateljsku poruku. Kupila sam ga na pijaci pre 5-6 godina. Maca ne da da se ništa puže i vere uz fasadu kuće, tako da je propao moj plan da bude u jednom ćošku trema, pa da ulepšava fasadu. I tako ga posadih na jednom mestu.......pa nije da sam baš tu zamislila, ali ajde. Sledeće godine krenuše radovi i on je bio na putu majstorima........ubiše ga načisto. Uzmem i presadim na drugo mesto. Opet je lepo krenuo, ali krenuše naredne godine i tu radovi.......pa opet sve po njemu........pa ga premestim na drugo mesto. E tu je bio bezbedan od majstora ali ne i od pasa. Onda ga prebacim na sledeću destinaciju i Maca ga je pokosio dok se ovaj jadničak mučio da ponovo krene. Napokon sam mu našla mesto da puže uz zid od ograde. E tu mogu da ga vezujem da se penje jer nije fasada. Lepo je krenuo, čak je i cvetao sve dok mu košarkaška lopta nije došla glave. Od te lopte je stradalo mnogo cveća. Ne znam kako našem sinu i drugarima, a bogami i Maci, koji igraju valjda "amerikanca" (mislim da je to ono kada se svi svadjaju oko jedne lopte i broje koševe),
    tako često lopta odleti u moje cveće. Tek mi nije jasno kako je uspela ta ista lopta da ode baš u ćošak u kome je lepo živeo moj namučeni klematis. Ostade samo patrljak da viri iz zemlje. Mislim stvarno.........vikala sam na njih i ljutila se. Moj muž da me smiri kaže "Pa Maco, to je korov. Nići će ponovo. Jel kuvaš kafu?". E stvarno, što ovi muškarci umeju da kažu pravu stvar u pravo vreme, što umeju da te smire.......bolje da ćute.
    "De li ga samo nadjo ", pitam samu sebe a ona druga Ljilja odgovara ........"na Moravi sestro slatka".
    Skuvah kafu i ostavih klematis gde je bio, pa šta mu Bog da. Poče on opet na niče. Ja sretna a Maca sav važan kako je bio u pravu. Taman je izrastao nekih pola metra i ja ga vezala, kad ga oni opet loptom urnisaše. Pa još umesto da se onako krakati pruže i dohvate loptu, oni ga nagaziše patikama broj 46 i sa nekih 80 kila. Ostadoše na onom kanapu da vise polomljene grančice i tužni listovi.Meni lepo suze idu na oči.........šta ću. Ne mogu da vičem jer ga je komšijsko dete polomilo, nema smisla. Valjda će opet nići. I nikao je, moj lepi jaki drugar. Opet ja vežem, da mu usmerim pravac, ali je Mazi neko bacao njenu tenisku lopticu, koja se, prosto neverovatno, odbila od zida i uletela pravo u klematisov ćošak. Koja je bre verovatnoća da se to desi? A Maza, kakao je Bog dao brzu i živahnu i pod stare dane, juriš u ćošak, nogama pokida nežne grančice klematisa, ali se vrati sva sretna sa lopticom u ustima, spremna za novo bacanje. Pokupih one izlomljene grančice i ostavih biljku da se bori. Onda smo popločavali dvorište kamenom i ja sam našla za njega lepo mesto u kamenoj žardinjeri. I onda je došlo proleće. Krenuo je moj borac ponovo. Ja sva sretna jer sam se zaista vezala za tu biljku. Prošlog proleća je stigao Meš, mali nemački ovčar, da upotpuni našu kereću četu, a klematis je rastao i čak cvetao, onako stidljivo, početnički. Meš je inače jako naklonjen hortikulturi, prosto je talenat. Jednog lepog toplog prošloletnjeg jutra moj klematis je ležao uništen na kamenu. Plavi cvetovi su ljubili hladan kamen, rupa u zemlji je zjapila. Prodrala sam se "Meš"......ali njega nigde nije bilo........ugursuz nijedan.........čak mu je i koren iskopao. Pomirih se sa činjenicom da ja tu biljku ne mogu da imam. Jednostavno joj nije sudjeno da preživi kod mene u dvorištu. Izadje Maca iz kuće, vidi nema skuvane kafe, nema Meša da mu se obraduje, vidi mene kako skupljam moj ljubljeni klematis.........i ode da nam skuva kafu. I tako, svi smo u kući bili ubedjeni da on više nije sa nama.
    Proletos, kada je bilo vreme za sadnju svega i svačega, preriljam celu žardinjeru i posadim ružu. Lepo ide ruža, napupila, izgleda da će biti tamno crvena, baš kakve volim. Da oplevim travu oko nje, da je ne guši......kad........vidim moj klematis niče. Bože, nisam mogla da verujem. Meš mu je izvadio koren i iskidao ga, ja preriljala sve i prevrnula svu zemlju.........pa odakle ovaj dodje? Stvarno je priroda čudo, prelepo čudo. Svi ukućani, pa i MMM dodjoše da vide.
    Stojimo oko one žardinjere i ne možemo da verujemo. Tada mu dadoh ime "klematis neuništivi".
    Čuda su ipak moguća, bar u biljnom svetu.........a što onda ne bi bila moguća i u ljudskom?
    Kakva je to snaga iz nekakvog malenog patrljka od korena koji je igrom slučaja ostao u zemlji? Koja snaga je u toj biljci i želja za životom kad je preživeo sve ono a i dalje se bori? Gde bi nam kraj bio kada bi imali tu volju i žestinu koju je pokazao moj klematis? Fascinantna je ta upornost i želja da se cveta i lepota širi, da je svačije oko vidi i uživa u njoj........da se preživi i nastavi sa životom.
    Mnogo pitanja ovog jutra, a odgovor vodi pravo u poruku koju sam primila na sabajle........isti su.....ta moja prijateljica i ovaj moj prelepi neuništivi klematis.....ista snaga


    Ažurirano 02.10.2012. u 14:02, autor: LJILJA MMM
  6. skura58 (avatar)
    Joj Ljiljo, ja imam drvo života, vrlo staro.
    Vučem ga iz Prištine, ai tamo je bilo staro.
    Veruješ li da je prestalo da napreduje kada ga je
    Ljilja zanemarila.
    Sada ga ja pazim, opet napreduje.
    neki čak kažu da biljke bolje napreduju kada im se pušta muzika.
    Najbolje ozbiljna, a nedaj bože turbo-folk.
    Od njega i ljudi poblesave.
  7. LJILJA MMM (avatar)
    sve što se pazi, neguje, voli od brižne ljubavi raste i napreduje
  8. sirijus49 (avatar)
    Budi hrabra i budi ono što jesi, nemaj kompleksa!! Želim ti sreću i da brzo ozdraviš!![IMG]http://1.*****************/_rKG-ziTSNUQ/TJ0tN7T2BLI/AAAAAAAABnc/1j-4zKlAE5M/s1600/rose+thin.png[/IMG]
    Ja sam se sreo sa tom pošasti , moja supruga je obolela i sad je na terapijama!
  9. Zakasneli (avatar)
    Razlog više da ostaneš, komšinice!
  10. Pijedro Almodavar (avatar)
    Hrabro , srećno , biće sve u redu
  11. bracaco (avatar)
    Вера и позитиван дух су пола лека. Пријатељ који је имао веома лоше прогнозе успео је да победи и све време је веровао у то. Ми верујемо у тебе, па и ти сама веруј.
  12. RiadaT. (avatar)
    Draga iamblond,nikad ama baš nikad ne smiješ klonuti duhom.Moraš vjerovati da će biti dobro i biće sigurno.Ti ti MOŽEŠ! I nisi sama,vidiš da svi smo ovdje s tobom.
  13. Din@ (avatar)
    Ne daj se, sad moras pokazati svu svoju snagu, jer je sigurno imas. Snaga je u deci! Crpi snagu iz te beskrajne ljubavi! Ceka te borba, ali najveca je borba ona koju moras da vodis sama sa sobom, a ne sa bolesti. Strah ti je neprijatelj, uvlaci se u kosti, zato ga izbaci odatle, to ti ne treba! Treba ti sunce, smeh, detetov zagrljaj, setnja... Opusti se, opusti svoj organizam kao da ti se desava nesto najlepse, to je pola puta do ozdravljenja!
    Znam, lako je reci! Ali ti si majka, a znam da su majke jake kao lavice jer imaju mladuncad i moraju za njih da se bore i da zive!
    Drzi se! Pozdrav iz Kanade!
  14. suxyb (avatar)
    Zelim tu svu srecu ovog sveta.VERUJ,VERUJ,VERUJ u sebe,u uspeh,jer imas jos mnogo toga da das.Uspeces!
  15. BRITNEY 3 (avatar)
    Budi hrabra i samo napred,ja sam se toga resila,
    i meni je na prvu loptu delovalo kao da nema dalje,
    ali sam bila uporna i istrpela terapije,naucila sam da
    malo vise mislim na sebe,otkacila gomilu,,prijatelja,,koji
    mi apsolutno nicemu nisu sluzili sem da mi spletkare i prave svadje
    u porodici,stekla puno novih prijatelja koji su bili
    direktno ili indirektno vezani za slican problem kao sto je bio moj,
    otvorila sam oci ukucanima,porodici,sad vise nista ne moram vec
    sve natenene i zavrsim i dosta puta ne zavrsim pa nikome
    nista ne fali,kao sto je bio slucaj ranije,putujem kad god mi se javi prilika za tim,sto nekada
    nisam ni sanjala,uvek su svi bili preci i vazniji,radim,kao da nikada nisam ni bila na operaciji,hemoterapiji,zracenju...
    zivim punim plucima i odlazim na sestomesecne kontrole onkologu,dve godine su iza mene
    i veruj mi da sam vec zaboravila kroz sta sam sve prosla,jednostavno zivot ide dalje,
    nemam vremena za vracanje u ruznu proslost,imam milion obaveza,
    jednom recju sada mnogo kvalitetnije zivim nego pre bolesti i jako mi se dopada ovakav nacin zivota...
    zelim ti sve najbolje,izdrzi terapiju,i glavu gore,jednom ce ovo biti samo ruzna proslost koje se neces ni secati...
  16. *pustinjakinja (avatar)
    " ...sama sam u svemu tome...osim djece.. " ...Nisi sama, pored Tebe je najveci potsticaj ! Zbog njih, i sa njima, naci ces snagu koja Ti je potrebna. I znam da ces pobijediti. Mozes Ti to.
  17. acca (avatar)
    I kao što mnogi rekoše, samo vera, pozitivna energija i optimizam.
    Od nas mnogih imaš pozitivne vibracije koje počinjemo da šaljemo.
  18. JA KOJI JESAM (avatar)
    Draga blonde,
    tvoje pismo je kroz bljesak iznjedrilo dokaz čovječanstva koje tek dolazi (već smo ovdje, sada): SAOSJEĆANJE, SAOSJEĆANJE, SAOSJEĆANJE.

    Saosjećanje ide ruku u ruku sa LJUBAVLJU, sa razumijevanjem, sa DAVANJEM...SEBE, jer LJUBAV JE BEZUSLOVNO DAVANJE.
    Bezuslovno davanje, SEBE, jeste osnova harmonije. Jedino sa tobom zdravom i srećnom i Ja mogu biti istinski zdrav i srećan.
    "Pij ovo 'vino' iz moje čaše!"

    "U NAŠE ZDRAVLJE!"
  19. lejla.al.dbuni (avatar)
    Znam da ćeš iz tog košmara izaći kao pobednik,Blondy.
    Čvršća,jača,ponosna zbog veličine svoje snage.

    Samo napred,Plavušo moja!
    Pobeda pripada onima koji neumornim okom gledaju u nju...






    ...
    Ažurirano 05.10.2012. u 00:52, autor: lejla.al.dbuni