Odgovornost - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Odgovornost

Oceni ovaj blog
Marko Šelić Marčelo: “Odgovornost treba da postoji sve do tačke koja ti ne ugrožava slobodu, sve dok ne kažeš, ok, možda ovo ne bi trebalo.”

- Da bi sloboda bila sloboda ona mora imati kontinuitet. Da bi kontinuitet bio moguc neophodni su odgovorni izbori. Da bi covek bio u stanju da se odgovorno ponasa on mora imati adekvatno razumevanje sustinskog jedinstva univerzuma koji funkcionise po principu konstruktivnog smisla, reda ili sklada. Takvo razumevanje dolazi samo s progresivnim duhovnim razvojem. Zato nema istinske slobode bez duhovnog razvoja i odgovornosti. Sloboda bez odgovornosti je haos destrukcije.

“ok, mozda ovo ne bi trebalo” nije nista drugo nego odgovoran izbor koji pravi razliku izmedju konstruktivnog i destruktivnog razvoja, tj. izmedju smisla i besmisla ili kontinuiteta slobode i njenog kraja.
-------------
Aristotel: "Smatram hrabrijeg onog koji prevlada svoje želje, nego onoga koji pobijedi svoje neprijatelje; jer najteža bitka je nad sobom samim."

-Slazem se. Takva bitka se postize odgovornim izborima ili operedeljivanjem za opsti sklad koji ima manifestaciju savesti, postenja, iskrenosti i plemenitosti na racun nizeg, individualnog ili sebicnog nagona pohlepe, neiskrenosti, manipulacije, koristoljublja, itd.
---------
Goethe: "Slobodni ste ako vam je savest čista."

-Jos jedna potvrda da se sloboda ostvaruje doslednim i odgovornim izborom sustinskog, univerzalnog sklada, smisla i reda.
-------------------
Konfučije: “Ko nastoji da zadovolji sve svoje strasti, taj gasi vatru slamom.”
- Pohlepni ljudi imaju povrsnu, ogranicenu ili iluzornu, a ne sustinsku spoznaju slobode. Zato njihovi bezobzirni ili neodgovrni izbori kad-tad rezultiraju gubitkom slobode jer kreiraju nezeljene, destruktivne posledice po njih same.
-----------
Lav Nikolajevič Tolstoj: “Što manje ljudi znaju o lošim djelima drugih ljudi, tim strožiji su prema samim sebi.”

-To je jedan od razlog zasto neki ljudi s radoscu i zadovoljstvom istrazuju losa dela drugih. Time pravdaju i oslobadjaju sebe za vlastita losa dela i neodgovorne izbore.
---------------------
‎ Đakomo Kazanova: "Žena uopšte nema čari, sve dok ih vi ne otkrijete."

-Ako ih nema kako se onda mogu otkriti? Otkriti se moze ono cega ima. Cega nema to se ne moze otkriti. Zato je istina da zena ima skrivene cari koje se ukazuju onom ko je sposoban da ih otkrije.
----------
Kolins: "Zavist i strah jedine su strasti za koje nije vezan užitak."

-Hm. Istina je da se ne uziva u zavisti. Medjutim, zavist je neodvojiva od uzitka jer nastaje kao reakcija na uzitak drugih. Zavidnog coveka uvek muci misao da drugi uzivaju vise nego on. Iz tog razloga kod njega je prisutan stalni strah de ce kod drugih otkriti kvalitetniji ili potpuniji uzitak.

Pošalji "Odgovornost" na Facebook Pošalji "Odgovornost" na Google Pošalji "Odgovornost" na My Yahoo! Pošalji "Odgovornost" na Live Pošalji "Odgovornost" na MySpace Pošalji "Odgovornost" na Twitter Pošalji "Odgovornost" na Digg Pošalji "Odgovornost" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Lep izbor citata čija sadržina prija kao i njihovih komentara
    hvala ti na svemu što radiš Sofija.
    Ja bih se ipak zadržao na onom što reče Kazanova
    jer mislim da ga nisi dobro razumela
    U ono vreme nosile su glomaznu odeću žene
    do čari se dolazilo tek kad se to sve skine
    bilo je tu dosta posla dok se sve otkrije
    Ažurirano 28.09.2012. u 09:48, autor: zxy
  2. sofija06 (avatar)
    Haha zxy, hvala. Ali, ne vredi da branis Kazanovu jer se on mogao bolje izraziti. Moja izjava je jesna i ne ostavlja nedoumicu o zenskim carima. Njegova se izjava moze tumaciti na vise nacina. Jedan od njih je taj sto si ti pomenuo. Takav nacin je ogranicen jer se zadrzava samo na muskoj percepciji ili dozivljaju. Sto znaci da nije objektivan, vec iskljucivo subjektivan.

    Za njega cari zene postoje samo onda kada ih on otkrije. Ako ih ne otkrije, one ne postoje, sto je tacno za njegovu subjektivnu, ali ne i objektivnu realnost. Zenske cari postoje bez obzira da li su skrivene ili otkrivene; bez obzira da li ih je on otkrio ili ne.

    Drugi je da zena bez muskarca nije u stanju da otkrije svoju vlastitu vrednost ili cari, sto je stavlja u podredjen polozaj koji potcenjuje njenu sposobnost samorazvoja. Koliko ce zena biti svesna njenih cari ne zavisi od muskarca vec od same zene.

    Mada, komplementarna supronost muskarca i zene (kao yin i yang) ima svrhu razvoja, ali u takvom sistemu ni jedna suprotnost nema podredjen ili nadredjen polozaj, vec su obe podjednako vazne i znacajne za medjusobno postojanje ili opstanak.

    Sto znaci, da je ipak neophodna medjusobna interakcija muskarca i zene koja ce stimulisati ili aktivirati razvoj njihovog unutrasnjeg potencijala. Medjutim, potencijal uvek postoji bez obzira da li je aktiviran ili ne.
  3. zxy (avatar)
    Drugi je da zena bez muskarca nije u stanju da otkrije svoju vlastitu vrednost ili cari, sto je stavlja u podredjen polozaj koji potcenjuje njenu sposobnost samorazvoja. Koliko ce zena biti svesna njenih cari ne zavisi od muskarca vec od same zene.

    Idi kaži to Art isti hitno,spasi je
    bez muških očiju oće da nestane...

    A Kazanova neodgovoran bio
    kad je ono rekao i loš primer dao
    eto zbog njega sam kod tebe nagrabusao
    a samo sam njega sledio
    Ažurirano 28.09.2012. u 12:57, autor: zxy
  4. 123loncar (avatar)
    ..mislim da pojam čari nije prikladan za ono o čemu govori sofija ..ono što očarava mene ne mora ni jednog živog stvora da očarava ... a mene ili nekog bilo kog, može da očara nešto što je dopadljivo na ovaj ili onaj način .. a dopadljivost suprotnog pola za bilo kog zdravog čoveka formira se kao skup ili spreg mikro dopadljivosti ... dakle , zasigurno je da svaka osoba ima gotovo beskonačan broj dopadljivih elemenata na sebi / u sebi / oko sebe -- zrači ...a ta beskonačnost razume se ako se vratimo na početak da smo na tom planu različiti , samo zato što je svak od nas jedinstven u vremenu i prostoru ; pa je i dopadljivost nečija jedinstvena i neponovljiva ...dakle, nema univerzalne dopadljivosti ili pak nedopadljivosti ; stoga nema ni univerzalne čarobnost , jer nema univerzalnih čari ... za nekog su očaravajuće plave oči , a za nekog crne ; a retki su ravnodušni / ne lože se na oči ... i tako u beskraj ..stoga bilo ko ne može biti siguran ako je očaravajući za neke na taj i taj način da je isto tako i očaravajući za onoga koji je njega začarao ... sve u svemu , kad se govori o čarima , subjektivizam je objektivan do " koske " ...svi koji misle i veruju u populističku / masovnu očaranost, umiri žedni i željni istine ... masovna očaranost se proizvodi , kao sapun ili pak viršle ... stoga je i prolazna .. svak ko je bio očaran ( lično - bez populističke euforije ) nekom osobom i spoznao to stanje u sebi , zna da je ono večito ( imalo ili nemalo ljubavi ) ...a onaj kod koga nečije čari ni vreme ne uništi ( mislim na starost ) , taj zna štaje večna ljubav i večno voljenje ... dakle , svak ima čari ako je večno voljen ( do smrti u dobru i zlu ).. a ako se ne voli večno ( do smrti u dobru i zlu ) , onda i nije bilo ljubavi jer nije tu ništa bilo očaravajuće -- onda je sve to bila sujetna potreba za posedovanjem , u kojoj je bilo lažnih iskaza o čerima koje očaravaju .. zavodnička manipulacija ...a to znaju podjednako žene kako i muškarci ...tako ja mnim ...
  5. zxy (avatar)
    Citat Original postavio 123loncar
    ..mislim da pojam čari nije prikladan za ono o čemu govori sofija ..ono što očarava mene ne mora ni jednog živog stvora da očarava ... a mene ili nekog bilo kog, može da očara nešto što je dopadljivo na ovaj ili onaj način .. a dopadljivost suprotnog pola za bilo kog zdravog čoveka formira se kao skup ili spreg mikro dopadljivosti ... dakle , zasigurno je da svaka osoba ima gotovo beskonačan broj dopadljivih elemenata na sebi / u sebi / oko sebe -- zrači ...a ta beskonačnost razume se ako se vratimo na početak da smo na tom planu različiti , samo zato što je svak od nas jedinstven u vremenu i prostoru ; pa je i dopadljivost nečija jedinstvena i neponovljiva ...dakle, nema univerzalne dopadljivosti ili pak nedopadljivosti ; stoga nema ni univerzalne čarobnost , jer nema univerzalnih čari ... za nekog su očaravajuće plave oči , a za nekog crne ; a retki su ravnodušni / ne lože se na oči ... i tako u beskraj ..stoga bilo ko ne može biti siguran ako je očaravajući za neke na taj i taj način da je isto tako i očaravajući za onoga koji je njega začarao ... sve u svemu , kad se govori o čarima , subjektivizam je objektivan do " koske " ...svi koji misle i veruju u populističku / masovnu očaranost, umiri žedni i željni istine ... masovna očaranost se proizvodi , kao sapun ili pak viršle ... stoga je i prolazna .. svak ko je bio očaran ( lično - bez populističke euforije ) nekom osobom i spoznao to stanje u sebi , zna da je ono večito ( imalo ili nemalo ljubavi ) ...a onaj kod koga nečije čari ni vreme ne uništi ( mislim na starost ) , taj zna štaje večna ljubav i večno voljenje ... dakle , svak ima čari ako je večno voljen ( do smrti u dobru i zlu ).. a ako se ne voli večno ( do smrti u dobru i zlu ) , onda i nije bilo ljubavi jer nije tu ništa bilo očaravajuće -- onda je sve to bila sujetna potreba za posedovanjem , u kojoj je bilo lažnih iskaza o čerima koje očaravaju .. zavodnička manipulacija ...a to znaju podjednako žene kako i muškarci ...tako ja mnim ...
    Lončar bre pa ti si bolji,tj gori od Kazanove
    verujem da će sad dame da navale
    neke željne ljubavi večne a neke manipulacije obične
  6. sofija06 (avatar)
    Idi kaži to Art isti hitno,spasi je
    bez muških očiju oće da nestane...
    Haha Ako je tako, onda mislim da tu tvoj muski pogled moze biti mnogo efikasniji.
  7. sofija06 (avatar)
    Odlicno zapazanje loncar. U potpunosti se slazem da se razliciti ljudi ocaravaju razlicitim stvarima, pa je i definicija i dozivljaj ljubavi razlicit za svakog coveka. Uzrok tome je razlicit razvoj ljudi.

    Jung je s razlogom okarakterisao proces individuacije kao osnovnu teznju, ako ne i svrhu inkarnacije svakog ljudskog bica. Individuacijom se ostvaruje (simbolicno receno) sazrevanje, kompletiranje, ostvarenje celovitosti ili samoispunjenje.

    Ja sam vec ranije istakla da je za aktivnost ili razvoj neophodna komplementarna suprotnost. To se vidi po tome sto ljudi pored svesnog nivoa koji se manifestuje kao aktivnost misli takodje imaju i sazeti, nesvesni intenzitet osecanja.

    Ali, isto tako pored unutrasnje (subjektivne) suprotnosti, svesni nivo ljudi ima spoljasnju (objektivnu) suprotnost, sto mu u kombinaciji ili njihovoj specificnoj interakciji omogucava kompleksan razvoj licnosti ili individualnost.

    Za zdrav ili funkcionalan razvoj licnosti neophodne su obe ove interakcije ali u potrebnoj zastupljenosti ili balansu (sto nije uvek lako postici). Preterana spoljasnja ili unutrasnja interakcija (formirana kroz polusvesni ego) dovodi do odredjenih zabluda, a time i nefunkcionalnog ponasanja.

    Poznato je da oba pola u ranoj mladosti ili periodu puberteta pocinju zapazati spoljasnju suprotnost polova, a time i teznju za spojem ili jedinstvom koje se manifestuje, bilo kao fizicka, bilo kao romanticna ljubav. Takva spoljasnja suprotnost je znacajan stimulans za proces unutrasnjeg sazrevanja kod mladih ljudi ili njihovu unutrasnju teznju ili potrebu za ispunjenjem ili celovitoscu.

    Medjutim, dok mladi ljudi svoju snaznu potrebu ili nagon nastoje da zadovolje samo izvan sebe ili kroz druge ljude (usled toga sto jos uvek nisu u dovoljnoj meri svesni svog unutrasnjeg potencijala ili svoje vrednosti) dotle zreliji ljudi s visim stepenom samospoznaje i integralnosti otkrivaju vlastiti unutrasnji potencijal kojim ostvaruju process individuacije sto rezultira unutrasnjim stanjem mira, ispunjenja ili zadovoljenja, cime nestaje i preterana ( cesto i neuroticna potreba) za spoljasnjim ispunjenjem.

    Da li to znaci da osoba s visokim stepenom individuacije vise nema potrebu za partnerom? Ne u potpunosti. To znaci da je takva osoba OK. i s partnerom i bez partnera. Da je u stanju da u svakoj situaciji otkrije ono najefikasnije za nju ili da ostvari potrebnu funkcionalnost, mir i zadovoljstvo.

    Cak sta vise, progresivna individuacija je uvek uslov zdravog, sretnog i funkcionalnog odnosa izmedju dvoje ljudi, i obrnuto. Ukoliko osoba ne ostvaruje potrebnu individuaciju ona nije svesna svoje vrednosti i svoga potencijala tako da nije u stanju da sama ostvaruje unutrasnje stanje mira i zadovoljenja vec to uvek trazi, ocekuje ili zahteva od okoline ili drugih ljudi. Medjutim, ne postoji osoba izvan nje koja ce biti u stanju da to ucini, sto ce kad-tad rezultirati konfliktom, razocaranjem i uzaludnim traganjem za idealnim partnerom.
  8. zxy (avatar)
    Citat Original postavio sofija06
    Odlicno zapazanje loncar. U potpunosti se slazem da se razliciti ljudi ocaravaju razlicitim stvarima, pa je i definicija i dozivljaj ljubavi razlicit za svakog coveka. Uzrok tome je razlicit razvoj ljudi.

    Jung je s razlogom okarakterisao proces individuacije kao osnovnu teznju, ako ne i svrhu inkarnacije svakog ljudskog bica. Individuacijom se ostvaruje (simbolicno receno) sazrevanje, kompletiranje, ostvarenje celovitosti ili samoispunjenje.

    Ja sam vec ranije istakla da je za aktivnost ili razvoj neophodna komplementarna suprotnost. To se vidi po tome sto ljudi pored svesnog nivoa koji se manifestuje kao aktivnost misli takodje imaju i sazeti, nesvesni intenzitet osecanja.

    Ali, isto tako pored unutrasnje (subjektivne) suprotnosti, svesni nivo ljudi ima spoljasnju (objektivnu) suprotnost, sto mu u kombinaciji ili njihovoj specificnoj interakciji omogucava kompleksan razvoj licnosti ili individualnost.

    Za zdrav ili funkcionalan razvoj licnosti neophodne su obe ove interakcije ali u potrebnoj zastupljenosti ili balansu (sto nije uvek lako postici). Preterana spoljasnja ili unutrasnja interakcija (formirana kroz polusvesni ego) dovodi do odredjenih zabluda, a time i nefunkcionalnog ponasanja.

    Poznato je da oba pola u ranoj mladosti ili periodu puberteta pocinju zapazati spoljasnju suprotnost polova, a time i teznju za spojem ili jedinstvom koje se manifestuje, bilo kao fizicka, bilo kao romanticna ljubav. Takva spoljasnja suprotnost je znacajan stimulans za proces unutrasnjeg sazrevanja kod mladih ljudi ili njihovu unutrasnju teznju ili potrebu za ispunjenjem ili celovitoscu.

    Medjutim, dok mladi ljudi svoju snaznu potrebu ili nagon nastoje da zadovolje samo izvan sebe ili kroz druge ljude (usled toga sto jos uvek nisu u dovoljnoj meri svesni svog unutrasnjeg potencijala ili svoje vrednosti) dotle zreliji ljudi s visim stepenom samospoznaje i integralnosti otkrivaju vlastiti unutrasnji potencijal kojim ostvaruju process individuacije sto rezultira unutrasnjim stanjem mira, ispunjenja ili zadovoljenja, cime nestaje i preterana ( cesto i neuroticna potreba) za spoljasnjim ispunjenjem.

    Da li to znaci da osoba s visokim stepenom individuacije vise nema potrebu za partnerom? Ne u potpunosti. To znaci da je takva osoba OK. i s partnerom i bez partnera. Da je u stanju da u svakoj situaciji otkrije ono najefikasnije za nju ili da ostvari potrebnu funkcionalnost, mir i zadovoljstvo.

    Cak sta vise, progresivna individuacija je uvek uslov zdravog, sretnog i funkcionalnog odnosa izmedju dvoje ljudi, i obrnuto. Ukoliko osoba ne ostvaruje potrebnu individuaciju ona nije svesna svoje vrednosti i svoga potencijala tako da nije u stanju da sama ostvaruje unutrasnje stanje mira i zadovoljenja vec to uvek trazi, ocekuje ili zahteva od okoline ili drugih ljudi. Medjutim, ne postoji osoba izvan nje koja ce biti u stanju da to ucini, sto ce kad-tad rezultirati konfliktom, razocaranjem i uzaludnim traganjem za idealnim partnerom.
    Vrlo dobro rečeno,tačno i istinito i može objasniti mnogima ,ko ima uši da čuje ,situaciju u kojoj se nalaze živeći bilo sami ili udvoje.
  9. 123loncar (avatar)
    ...sve je ovo lepo rečeno ; ali dodao bih još nešto meni jako važno ; naime, postavlja se pitanje šta je to " idealan čovek" ?... kako je do pimovno definisan njegov profil ?... pa kad se njegov profil definiše , treba utvrditi u kojoj je meri on moguć međ ljudima ... i da ne gnjavim , ja lično mislim da je taj " idealan čovek " , ili pak "nad čovek" , pa i onaj jadničak od "svečoveka " ( a kažem jadničak , jer se na našim prostorima doktrinalno forsira ) ; dakle, sve su to doktrinalne manipulacije ( ili kvazi intelektualni pleonazmi - kako bi to okarakterisao onaj veliki nemac, idealista na neki način ),za frustriranje i zaglupljivanje masa ; koje sa umišljenog pijadestala autoriteta , potpomognut velikim bratom religijom , nastoje da unište prosvetiteljski rad spoznaje / belodanih istina / časti / pravičnosti / nastojanja da se destruktivno uređen čovek u obrazovnoj društvenoj fabrici ne očoveči ( ne spozna sebe sama i dosegne svoj balans , harmoniju i sklad sopstvene prirode )... dakle , stojim na stanovištu da svaki pojedinac ( u nekom srednjem svom dobu - kako nagovesti Sofija ) , treba da zvrši u sebi proces raztuđenja i otpočne veliki proces očovečenja , te dosegne ličnu ( kako unutrašnju , tako i spoljašnju ) harmoniju i sklad ; dosegne životno blaženstvo ... a ta lična čovečnost i njeno blaženstvo , različita je od čoveka do čoveka / jer svak od nas je neponovljivi i neobnovljivi kosmički događaj - u kosmosu nema juče već samo sutra /...
    ...po meni, idealnost pojmovno pripada samo čistom tehnicizmu i to kod tipizacije proizvoda ...ona se tehnički može definisati preko tehničkih karakteristika samih proizvoda ... čak i savršenost pojmovno pripada tehnicizmu... a zajedno ne mogu biti nisačim ovi pojmovi povezani u biološkom svetu živih stvorenja ( ušta ubrajam sve živo postojeće , nama znano i neznano )...
    ...dakle, čovek je čovek ako je čovek ( za razliku od nečovečnih ili pak destruktivno uređenih i razčovečenih - koji mogu bitno da se razlikuju od nečovečnih ) i ništa više ...
  10. sofija06 (avatar)
    zxy.
  11. sofija06 (avatar)
    Savrsenost u smislu zavrsenosti ili konacnosti u ovoj dimenziji nije moguca iz prostog razloga sto je ovo aktivna dimenzija promene ili razvoja. Prema tome, ne postoji zavrsen ili savrsen covek, vec covek u neprestanom razvoju.

    To takodje znaci da ideal u ovoj dimenziji predstavlja covek koji se neprestano progresivno razvija, usavrsava ili ako hoces, ocovecuje tako sto nadvladava ili kultivise svoj nizi, individualni ili sebicni nagon svojim visim “bozanskim” nagonom ljubavi, savesti ili “bozije pravde”.

    Covek koji se trudi da u svakoj situaciji deluje u cilju opsteg sklada i interesa (pravde, postenja, itd.), a ne svog sebicnog, sto je Marko Miljanov veoma lepo izrazio; “ Hrabrost je kad sebe branis od drugih, a cojstvo kad druge branis od sebe.”

    Dakle, prema definiciji svaki covek koji smatra da je ostvario svoj savrsen razvoj (postao nad covek) ne moze biti idealan. Takvo shvatanje ukazuje na zabludu (nastalu arogantnim stavom) koja za posledicu ima regresivan razvoj. Jer, uvek se mora usavrsavati, ocovecavati, oplemenjivati, kultivisati, uciti, spoznavati, razvijati da bi se ostvarivao ideal u ovoj dimenziji.

    Zato je veoma vazno da se shvati da ideal u ovoj dimenziji nije statican vec dinamican. Njega nije moguce ostvariti jednom za svagda, vec ga je neophodno ostvarivati neprestano u svakoj situaciji, u svakom momentu naseg zemaljskog zivota.