Jednom stvoreno telo, iz duše, i rođeno, ima potrebu da sazri, osvesti se i živi u skladu sa životom (Stvoriteljem, u prostoru boga). Zbog mnogih propusta u odrastanju, razvoju tela se poklanja više pažnje, čime se baca u drugi plan razvoj mentalnog sadržaja - uma. Time se sve vraća na početak i umesto napredovanja u osvešćivanju tela, ono i dalje stvara novo seme, koje nikome nije potrebno, izuzev za rađanje deteta. Duši je seme beskorisno ako neće biti pretočeno u duh. Mnogo je potrošača energije u samom biću. Čula, misli, um... traže puno čiste energije, a nije izgrađen duh kojim se duša može povezati sa Izvorom. Tako se ego pretvara u pravu branu, prerasta u teskobu tela, nagon i lepezu mogućih slabosti koje prelaze u bolest, ako se brana ega ne sruši. Osećanja tu ne mogu ništa pomoći, sećanja još manje, emocije najmanje, i tako misli beskrajno vrte u krug isti film stvorenog uma koji ne zna kako dalje da vodi energiju, jer je zapravo i nema. Ona je blokirana u egu...
