Postoji vise nivoa svesti jedan je primarni koji svakog dana obradjujemo informacije koje nam dolaze iz samog okruzenja drugi je sekundarni nesto sto je u nama nesto dok radimo neke stvari nismo ni svesni datog trenutka,sekudarna i primarna svest cesto nemaju zajednickih tacaka sve se svodi na jednu svest koja je tu u toku jednog dana cineci nas jednom celinom.To su snovi i java,to su smeh i suze to smo zapravo mi onakvi kakvi jesmo.Mnogi misle da su jaki jos mnogi da su nezamenjivi u svetu u kome tece reka prolaznosti takve misli su apsurd ljudi ne shvacajuci poimanje svega misle da je tren u kome zive deo vecnosti.Taj tren i moze biti deo vecnosti ako je savrsen u nasem srcu ostajuci samo kao deo koji se pamti tako secajuci se nasih predaka ,ili nekih uspomena cinimo da taj tren kojije nekada postojao u proslosti postane vecan bar koliko mi mislimo da jeste,Jednom sam rekao Zlatokosi reko sam joj da cu uciniti ljubav vecnom,pitala me kako to mislis ja sam joj rtekao eto tako mislim da to prekucam u jedno delo koje ce ljudi citati u delu u kome ce se naci bar malo ako ne mogu nesto drugacije uciniti bar oviim delom mogu da ucinm da sve ovo potraje.Ljude ne cine njihove reci,niri ih cine bilo kakve stvari,vec dela iza kojih mogu stojati,dobrog coveka nikada neces spoznati po recima njegovim vec po delima koje ga cine.Nikada ne govori ono sto nije bilo niti stvari sto nemozes uraditi uvek budi ono sto jesi i ceni sebe zato sto si takav,takvog ce te drugi ceniti..Veruj u sebe uvek ma koliko tesko bilo moras verovati sebi, moras verovati u Oca koji nam je dah dao iskazujuci zahvalnost svojom molitvom.Kada se molite molite se tiho da vas drugi ne cuju ponekada u sebi ne iskazujuci mnogo reci jer Bog zna potrebe svakog od nas...
Carstvo nebesko je poput zvezdanog neba isarano zvadama malim i velikim,isarano raznim svetlima od kojih neki trepere neki sijaju jace od drugih neke se pak slabije.Carstvo nebesko je tepih postrt po livadi punoj cveca u travi u kojoj su zrikavci letnji koji pesmu pevaju,u njemu je svetlo jedno samo svtlo Tvorca samog ne postoji dan i noc mrak je odagnan dalekoDaleko u nekom prizemnom svetu u kome obitavaju duse kije moraju proci isusenja,Carstvo mebesko je kao jabuka koja pdne i raspadajuci se oslobaja svoje seme takoda iduce godine krenu mladice nove,ne moras imati vere da verujes u to ne moras ni verovati u takve stvari jer je sloboda izbora koja nam je data tu,to je i sam pocetak demokratije,sam pocetak necega koga ljudi kopiraju oslikavajuci bozije kraljevsvo kroz prizmu ljudskog roda dosli smo do apsurda zvanog demokratija oslikavajuci ljudsko drustvo,kroz norme koje nisu validne u sisyemu ljudi probamo da oslikavamo nebesko carstvo kroz nase drustvo.Sta dobijamo stim..Nista sem neuspeli eksperiment kao i svi ekspwrimenti u ljudskom rodu svaki se zavrsava tragicno mada su namere bile izuzetno dobreSvaka namera je dobra ali je pristup razlicit.Svako polazi od toga da cini dobro,i u toj svrsi su cinjeni najveci zlocini,najveci zlocini su cinjeni u vezi Boga,vere,u vezi dobrote i pravde ustvari krijuci se iza maske samog Tvorca Velzevul je koristeci snagu i slabost naseg uma i tela unistavao gradove,drzave i nacije.Ljudski um je slab telo jos slabije sve je to deo necega sto se zove patnja,krugovi patnje i put do njih je isuvise slozen.svako misli da razume,svako misli da shvata.kako mozes razumeti nesto ne razumljivo i shvatiti neshvatljivo.Ne treba se truditi nesto razumeti sto je iznad naseg domena svesti jer postoje stvari i zakoni koji su iznad nas samih,tim zakonima su odredjene i podredjene sve stvari u prirodi i vasioni njima je tacno regulisano uloga svakog svakog bica u svetu,svake stvari,sam zakon je jaci i od Tvorca jer je i sam zakon,njemu se sve pokorava i postoji bas zato kako bi uneo red u opstem haosu.Haos je uvek postojao,sve do trena kada je stavljen u granice sopstvenog postojanja,haos je postao deo opsteg univerzuma koji je iako je sam po sebi destruktivan sa tenzijom degradacije svega sto mu se na putu nalazi.Iz tog Haosa nasto je zivot,iz mraka je nastala svetlost,iz svetlosti su nastala bica koja mi ne vidimo,jedan paralelni svet cija smo mi materjalna kopija.Taj svet je star trilione godina,evoluirao je i dosao na razinu iz koje sam moze stvoriti zivot,tako smo nastali mi,nastala je populacija bica na planeti Zemlji replika necega sto vec davno postoji,tu smo tek 6000 godina,tada smo postali svesni svoga postojanja pre toga smo bili zivotinje samo nista vise,tada smo poceli koristiti mozak vise od ruku,razvili jezik i pismo poceli stvarati naselja,toliko je star ljudski ro tek 6000 godina,nakima moze zvucati mnogo ali je to tek zrnce peska u pustinji vremena.Stvoreni smo jednom ulogom samo,tu smo da sluzimo Tvorcu,i da radjanjem napunimo zemlju,da svojoj deci pricamo ko smo i zbog cega smo ovde da kada odemo odnese nas vihor vremena ostane sledeca sveta oko sebe,ovo je iluzija samo,jos jedna laz u lazima oko nas,u svetu bez morala u svetu iskrivljenih vrednosti samo prave stvari ne gube na vrednostima vremenom,sve sto nije dobro,sve sto nije istinito i lazno,vreme spira i nosi poput reke u okena zaborava..`
generacija koja ce sluziti Tvorca,to je jedini razlog naseg bivstvovanja i postojanja na ovoj Zemlji.
Nemoras verovati nikome,verujk sam sebi potrudi se da proniknes ko si,ne gledaj sve ocima koristi ponekada srce svoje,pronikni u samu svoju sustinu postani bolji nego sto jesi postani nesto sto si oduvek zeleo,pronadji zrce ljubavi u sebi i pomesaj je sa dobrotom osetices sve ono sto pricam,osetices mir koji je tu oko nas,osetices trepet lista i miris cveta,osetices zemlju samu kao i nebo kao dom svoj i znaces da postoji neko ko te neizmerno voli uvek,znaces da nikada nisi sam i ostavljen,cuces korake u noci ako hodas sam znaces da je uvek tu,strah ce nestati,bol prestati,veruj sebi svome srcu jer jedino je to pravo,jedino tako mozes znati koje su reci prave u ovom svetu lazi.U mraku se svetlost vidi daleko,u tisini se reci cuju kao zvono,dobrota i ljubav u zlu i necistoci izdvajaju posebne,ljude koji su svesni stvari oko sebe,sada si mozda spavac,neznas da jos spavas,probudi se udahni duboko i pogledaj svet na drugaciji nacin shvati da sve postoji tebe radi da je sve stvoreno za tebe,shvati da te neko voli onakav kakav jesi da si stvoren iz nicega i neces se vratiti u nistavilo vec si postao deo vecnosti,shvati da te taj nikada nece izneveriti i bice tu uz tebe u danima ocaja i samoce u danima kada si sam,u nocima hodace stobom cuces korake pored sebe osetices prisustvo jedne sile koja je toliko mocna da moze promeniti tvoj zivot u trenu.Budi ponosan na ono sto jesi,budi onakav kakv si bio kao dete cist i iskren,pun ljubavi,nezan i dobar,ako uspes progledati srcem shvatices svu sustinu zivota koja te okruzuje..
Mrak polako pada nad ovim mestom ocaja,ovde si tako sam preokupiran svojim mislima odzazis daleko od ovih memelivih zidova,od ljustura ljudskih,i smrada ljudske zlobe.Mrak se spusta i snjim i rojevi komaraca ulecu u sobi od desetak kvadrata,znas da svake noci te ocekuje borba protiv krvopija,znas da te ceka jos jedna besana noc.Dim cigareta siri se vazduhom,stojim pored prozora i slusam u daljini muziku neku,avgust je mora da je u gradu sada divno,svi su na odmoru,svadbe se spremaju,svi su veseli,kako malo coveku treba da bude srecan,toliko malo,nekada nismo svesni toga dok to sve ne izgubimo.Slusam muziku koja se polako gubi u daljini,probam videti zvezde,ili mesec samo,gledam i mislim o njoj,ona je tako daleko sada uvek je bila tako daleko od mene,da li gleda u zvezde sada kao i ja.,da li misli bar ponekad na mene,da li joj znacim uopste nesto..Gledam gore trazeci mesec na nebu,nije ga bilo,ne vidim ga.Odavno su svi zaspali,proslo brojanje,neko hrce,neko prica u snu,ja pisem,koristeci zrake svetlosti ulicne rasvete polako sastavljam slova koje postaju recenice.Pomolih se Bogu,pomolih za moje,za decu moju,za bracu,za nju,njenu TINU,njenu baku,pomolih se za sve ljude dobre na ovom svetu,pustih suzu samo,okreteh se zidu samo i rekoh laku noc Zlatokosa..........
Carstvo nebesko je poput zvezdanog neba isarano zvadama malim i velikim,isarano raznim svetlima od kojih neki trepere neki sijaju jace od drugih neke se pak slabije.Carstvo nebesko je tepih postrt po livadi punoj cveca u travi u kojoj su zrikavci letnji koji pesmu pevaju,u njemu je svetlo jedno samo svtlo Tvorca samog ne postoji dan i noc mrak je odagnan dalekoDaleko u nekom prizemnom svetu u kome obitavaju duse kije moraju proci isusenja,Carstvo mebesko je kao jabuka koja pdne i raspadajuci se oslobaja svoje seme takoda iduce godine krenu mladice nove,ne moras imati vere da verujes u to ne moras ni verovati u takve stvari jer je sloboda izbora koja nam je data tu,to je i sam pocetak demokratije,sam pocetak necega koga ljudi kopiraju oslikavajuci bozije kraljevsvo kroz prizmu ljudskog roda dosli smo do apsurda zvanog demokratija oslikavajuci ljudsko drustvo,kroz norme koje nisu validne u sisyemu ljudi probamo da oslikavamo nebesko carstvo kroz nase drustvo.Sta dobijamo stim..Nista sem neuspeli eksperiment kao i svi ekspwrimenti u ljudskom rodu svaki se zavrsava tragicno mada su namere bile izuzetno dobreSvaka namera je dobra ali je pristup razlicit.Svako polazi od toga da cini dobro,i u toj svrsi su cinjeni najveci zlocini,najveci zlocini su cinjeni u vezi Boga,vere,u vezi dobrote i pravde ustvari krijuci se iza maske samog Tvorca Velzevul je koristeci snagu i slabost naseg uma i tela unistavao gradove,drzave i nacije.Ljudski um je slab telo jos slabije sve je to deo necega sto se zove patnja,krugovi patnje i put do njih je isuvise slozen.svako misli da razume,svako misli da shvata.kako mozes razumeti nesto ne razumljivo i shvatiti neshvatljivo.Ne treba se truditi nesto razumeti sto je iznad naseg domena svesti jer postoje stvari i zakoni koji su iznad nas samih,tim zakonima su odredjene i podredjene sve stvari u prirodi i vasioni njima je tacno regulisano uloga svakog svakog bica u svetu,svake stvari,sam zakon je jaci i od Tvorca jer je i sam zakon,njemu se sve pokorava i postoji bas zato kako bi uneo red u opstem haosu.Haos je uvek postojao,sve do trena kada je stavljen u granice sopstvenog postojanja,haos je postao deo opsteg univerzuma koji je iako je sam po sebi destruktivan sa tenzijom degradacije svega sto mu se na putu nalazi.Iz tog Haosa nasto je zivot,iz mraka je nastala svetlost,iz svetlosti su nastala bica koja mi ne vidimo,jedan paralelni svet cija smo mi materjalna kopija.Taj svet je star trilione godina,evoluirao je i dosao na razinu iz koje sam moze stvoriti zivot,tako smo nastali mi,nastala je populacija bica na planeti Zemlji replika necega sto vec davno postoji,tu smo tek 6000 godina,tada smo postali svesni svoga postojanja pre toga smo bili zivotinje samo nista vise,tada smo poceli koristiti mozak vise od ruku,razvili jezik i pismo poceli stvarati naselja,toliko je star ljudski ro tek 6000 godina,nakima moze zvucati mnogo ali je to tek zrnce peska u pustinji vremena.Stvoreni smo jednom ulogom samo,tu smo da sluzimo Tvorcu,i da radjanjem napunimo zemlju,da svojoj deci pricamo ko smo i zbog cega smo ovde da kada odemo odnese nas vihor vremena ostane sledeca sveta oko sebe,ovo je iluzija samo,jos jedna laz u lazima oko nas,u svetu bez morala u svetu iskrivljenih vrednosti samo prave stvari ne gube na vrednostima vremenom,sve sto nije dobro,sve sto nije istinito i lazno,vreme spira i nosi poput reke u okena zaborava..`
generacija koja ce sluziti Tvorca,to je jedini razlog naseg bivstvovanja i postojanja na ovoj Zemlji.
Nemoras verovati nikome,verujk sam sebi potrudi se da proniknes ko si,ne gledaj sve ocima koristi ponekada srce svoje,pronikni u samu svoju sustinu postani bolji nego sto jesi postani nesto sto si oduvek zeleo,pronadji zrce ljubavi u sebi i pomesaj je sa dobrotom osetices sve ono sto pricam,osetices mir koji je tu oko nas,osetices trepet lista i miris cveta,osetices zemlju samu kao i nebo kao dom svoj i znaces da postoji neko ko te neizmerno voli uvek,znaces da nikada nisi sam i ostavljen,cuces korake u noci ako hodas sam znaces da je uvek tu,strah ce nestati,bol prestati,veruj sebi svome srcu jer jedino je to pravo,jedino tako mozes znati koje su reci prave u ovom svetu lazi.U mraku se svetlost vidi daleko,u tisini se reci cuju kao zvono,dobrota i ljubav u zlu i necistoci izdvajaju posebne,ljude koji su svesni stvari oko sebe,sada si mozda spavac,neznas da jos spavas,probudi se udahni duboko i pogledaj svet na drugaciji nacin shvati da sve postoji tebe radi da je sve stvoreno za tebe,shvati da te neko voli onakav kakav jesi da si stvoren iz nicega i neces se vratiti u nistavilo vec si postao deo vecnosti,shvati da te taj nikada nece izneveriti i bice tu uz tebe u danima ocaja i samoce u danima kada si sam,u nocima hodace stobom cuces korake pored sebe osetices prisustvo jedne sile koja je toliko mocna da moze promeniti tvoj zivot u trenu.Budi ponosan na ono sto jesi,budi onakav kakv si bio kao dete cist i iskren,pun ljubavi,nezan i dobar,ako uspes progledati srcem shvatices svu sustinu zivota koja te okruzuje..
Mrak polako pada nad ovim mestom ocaja,ovde si tako sam preokupiran svojim mislima odzazis daleko od ovih memelivih zidova,od ljustura ljudskih,i smrada ljudske zlobe.Mrak se spusta i snjim i rojevi komaraca ulecu u sobi od desetak kvadrata,znas da svake noci te ocekuje borba protiv krvopija,znas da te ceka jos jedna besana noc.Dim cigareta siri se vazduhom,stojim pored prozora i slusam u daljini muziku neku,avgust je mora da je u gradu sada divno,svi su na odmoru,svadbe se spremaju,svi su veseli,kako malo coveku treba da bude srecan,toliko malo,nekada nismo svesni toga dok to sve ne izgubimo.Slusam muziku koja se polako gubi u daljini,probam videti zvezde,ili mesec samo,gledam i mislim o njoj,ona je tako daleko sada uvek je bila tako daleko od mene,da li gleda u zvezde sada kao i ja.,da li misli bar ponekad na mene,da li joj znacim uopste nesto..Gledam gore trazeci mesec na nebu,nije ga bilo,ne vidim ga.Odavno su svi zaspali,proslo brojanje,neko hrce,neko prica u snu,ja pisem,koristeci zrake svetlosti ulicne rasvete polako sastavljam slova koje postaju recenice.Pomolih se Bogu,pomolih za moje,za decu moju,za bracu,za nju,njenu TINU,njenu baku,pomolih se za sve ljude dobre na ovom svetu,pustih suzu samo,okreteh se zidu samo i rekoh laku noc Zlatokosa..........