.......................... K R A L J S R CA .............................................................
Rodjen sam 28 jula,kazu susa je bila te godine slicna kao ova sto je,ni kapi kise ,kazu da kada su leta ovako vrela desi se nesto izuzetno ,desavaju se stvari koje su posebne i ljudi postanu drugaciji,nekada sama priroda se preobrazi i postane drugacija,u vremenu bez kise sve se menja pa tako i tih sedamdesetih godina dodjoh na svet.,kao prvo dete.Kao u svakoj prici postojala si tri brata tako i u ovoj prici,ja sam bio najstariji,razmak izmedju nas je po 4 godine tako da je namladji brat 8 godina mladjiKao i u svakoj bajci ziveli smo u kuci od blata,ostavljeni sirocici,tek pilici koji se izlegli a morali da polete trazeci svoje sudbine.Roditelji su mi bili mladi tek stasali za zivot neiskusni u zivotu,neznajuci kakvu su gresku uopste napravili time sto su se uzeli,mozda je ta tako trebalo biti.Rodjen sam u znaku lava borac,lavovi su uvek menjali svet na svoj nacin.Bio sam lepa beba bar po slikama i po prici ziveli smo u kucu od blata u kojoj su bile 4 sobe i velika KUCA sa odjakom u takvoj sredini kao beba sam se ubrzo razboleo i dobio bronhitis koga su godinama lecili ali kako je tada medicina bila slaba a uslovi zivota nikakvi samo mi se stanje pogorsalo do te mere da su lekari digli ruke od mene.Spas je dosao kao i uvek nekako iznenada sa strane tih sedamdesetih godina otvorilo se trziste rada na zapadu pa su moji pohrlili trbuhom za kruhom kao i dosta nih sto su,otisli su prvo u Becu pa kasnije u Parizu pa tako kako su rekli doktori da moram promeniti klimu ja sam sa majkom sledeci oca koji je otisao pre godinu dana otisao u Pariz.Tamosnje klima puna vlage i lekari pomogli su da prebolim bronhitis i krenem normalan zivot,rodila su mi se dva brata tamo i krenuo u skolu,bio sam nestasan i nemiran kao cigra,brz kao munja nista nije moglo da me spreci da budem najbolji od svih u svemu,sve je to trajalo dosta kratko dosao je razvod pa dolazak u Srbiji muke koje su sledile su bile deo zivota koga jos nisam shvatio.Posle raazvoda majka je otisla svojim putem otac svojim putem cuvala nas baka koja je bila nesposobna imala je sipku u nozi posle saobracajke u Parizu,udari je motor na pesackom prelazu ostala je dozivotni invalid na stakama i deda koji je bolestan bio ziveo je na Ventolinu imao je bronhijanu asmu cuvali nas koliko su mogli baka je ubrzo umrla 83,tako jadna i namucena napustila je svet u 57 godini svog zivota,mislim da se odmorila od svega samo je legla i nikada nije ustala vise.Secam se porasli na masti namazane na hlebu,seceru i mleku od koze retko kada smo imali dva obroka na dan,jos redje meso ili nesto slicno u skoli smo isli u cizmama retko kada patike imali sirocici mali i jadni kost i koza samo.Ja sam postao otac i majka,kuvao,prao i kupao bracu ispracao u skolu,vise se i ne secam da sam bio dete,secam se da sam igrao fudbal,da sam trcao brze od lopte a trener kritikovao da sam brzi od same igre,secam se nasih izleta do vodenice,pecanja,sankanja,trazenja vukova i lisica po sumama ali je to neka druga prica nesto sto je divno.Najvise mi u uspomeni ostalo kada smo isli po jagodnjaku krali jagode i posle se gadjali njima svakog proleca smo dolazili takvi kuci s mirisom jagoda po nama,zato i obozavam jagode jer me secaju na detenjstvo.Porasli smo momci u medju vremenu majka nam se vratila,zavrsavao sam srednu skolu,skola mi je isla dobro moglo bi se reci bas dobro,nikada nisam ucio ali uvek sto cujem na casu sam pamtio imao sam neverovatnu moc percepcije i shvatanja da bez muke sam imao sve petice i zavrsavao uvek odlicnim.ONo sto pamtim su moji pismeni zadaci koji mogu uci u antologiju obrazovanja jer takvog ucenika tesko da je bilo u istoriji skolstva.Elem nikada nisam ucio nesto preterano ali sam voleo citati mnogo,sve sto nije bilo u vezi skole me zanimalo,ponekada kada se zadaje neka tematika iz bilo koje oblasti ja odem do gradske biblioteke zvucem kontekst iz par knjiga i kada pocinje pismeni ja napomenem profesoru da mi treba minimun 4 casa sto naravno ne mogu dobiti.Pisanjem sastava od jednog ili dva casa davao sam sebi mogucnost da dokazem da je znanje na kome oni baziraju svoju pricu slabo,voleo sam da ih ponizim pred ucenicima ili nastavnickim vecem pokazujuci da ono sto oni znaju nije validno u datom vremenu,ocene kao sto pretpostavlajte bile su ili jedinice ilii petice,jedinice sam dobijao od onih koji nisu zeleli da shate moj nacin ucenja a petice od profesora koji zu bili zapanjeni nesto takvim.Takav je bio slucaj s mojom profesorkom Ganickom,jeddom divnom damom koja je tek bila zakoracila u tridesete,divnom crnkom iz Nisa koja ije imala za muza profesora istorije jednog grmalja i sirovinu od coveka.Ona je bila sitna crnka s krupnim ocinai divnom kosom koja se razlivala niz ramena,pamtim njen ruz divan crveni i usne njene koje su licile na srce na oblik srca imala je divne jagodice i uvej je dolazila u visokom potpeticama i suknjom do kolena mislim da su je decaci svi voleli bas zbog toga neki su ostajali na dopinskoj namerno kako bi bili na njenon casu,sirila je miris svezeg zumbula i ruza,imao si osecaj kada prodje hodnikom da taj ist mirise sledeci sat vremena..Bila je prva godina tako oktobar koliko se secam slika Pola Sezana nesto nebitno u citanci tek je trebalo da se da komentar po neki javi se i rekao par reci,i drugi suse javljali,posmatrajuci sliku poceo sam da uvidjem stvari koje nisam video kao da me sam slikar vukao pokazujuci detalje i same momente koje su bitne na njij ja se javih ponovo i poceh da pricam svoju verziju price,pricah o sukobu na mostu postojao je most na kome su se vojske sukobile s tog mosta mrtvi i ranjeni su padali u vodu,gore je nebo bilo crno ali nijense belog ili nijanse crnog na drugoj strani odavali su isti sukob na nebu.Dole su renjenici pomagali jeni drugima,i ako su umirali videli su da je smrt jedna tacka koja ih vezuje,niko nije zeleo umreti u takvom haosu umiruci su pomagali jedni drugima odavajuci jednu istinu koja je stvarna a to je da svako se boji smrti i svako ima dobrotu u sebi.Pricao samceo cas zavrsio se cas izasli su svi na ja sam jos pricao,dosao je cas fizike profesorka je produzila cas svi su se skupili oko mene i profesori i djaci ja sam pricao jos,na kraju drugog casa ja sam zavrsio svoju pricu,direktor je prisao samo stegao mi ruku,a Ganicka,Ganicka je suze lila celog casa dala mi peticu i rekla kako joj je to najdraza ocena njenog zivota prisla je i poljubila me,kasnije sam iz srpskog i knjizevnosti uvak imao petice mada nikada nisa citao Anu Karenjinu,niti RAT i MIR,uvek sam znao put do njenog srca i put do svih koji su bili uz mene bio sam omiljeni lik kao neko ko je tu kao da je uvek bio tu zbog njih samih..Vracam vas na moju baku Katu,baku koja nas je cuvala do zadjeg svog daha,baku koja je cuvala na desetine dece,koja je plela carape,i pricala najdivnije price,u ta davna vremena imali smo samo par sijalica,imali smo price nase bake jedan ogroman krevet u kome smo svi spavali zamisl;jajuci likove koje nam je ona docaravala svojim recima.Isada eto posle toliko vremena mislim da sam postao deo njenih bajki i deo necega sto je mastala,i ako je nepismena bila imala je toliko ljubavi i dobrote u sebi toliko prica da je ovo jedan deo njenih prica..hvala ti bako moja.hvala ti na svemu sto si za nas ucinila hvala ti sto smo postali casni i porodicni ljudi ljudi koji koracaju uspravno ti si nas tome ucila..
Rodjen sam 28 jula,kazu susa je bila te godine slicna kao ova sto je,ni kapi kise ,kazu da kada su leta ovako vrela desi se nesto izuzetno ,desavaju se stvari koje su posebne i ljudi postanu drugaciji,nekada sama priroda se preobrazi i postane drugacija,u vremenu bez kise sve se menja pa tako i tih sedamdesetih godina dodjoh na svet.,kao prvo dete.Kao u svakoj prici postojala si tri brata tako i u ovoj prici,ja sam bio najstariji,razmak izmedju nas je po 4 godine tako da je namladji brat 8 godina mladjiKao i u svakoj bajci ziveli smo u kuci od blata,ostavljeni sirocici,tek pilici koji se izlegli a morali da polete trazeci svoje sudbine.Roditelji su mi bili mladi tek stasali za zivot neiskusni u zivotu,neznajuci kakvu su gresku uopste napravili time sto su se uzeli,mozda je ta tako trebalo biti.Rodjen sam u znaku lava borac,lavovi su uvek menjali svet na svoj nacin.Bio sam lepa beba bar po slikama i po prici ziveli smo u kucu od blata u kojoj su bile 4 sobe i velika KUCA sa odjakom u takvoj sredini kao beba sam se ubrzo razboleo i dobio bronhitis koga su godinama lecili ali kako je tada medicina bila slaba a uslovi zivota nikakvi samo mi se stanje pogorsalo do te mere da su lekari digli ruke od mene.Spas je dosao kao i uvek nekako iznenada sa strane tih sedamdesetih godina otvorilo se trziste rada na zapadu pa su moji pohrlili trbuhom za kruhom kao i dosta nih sto su,otisli su prvo u Becu pa kasnije u Parizu pa tako kako su rekli doktori da moram promeniti klimu ja sam sa majkom sledeci oca koji je otisao pre godinu dana otisao u Pariz.Tamosnje klima puna vlage i lekari pomogli su da prebolim bronhitis i krenem normalan zivot,rodila su mi se dva brata tamo i krenuo u skolu,bio sam nestasan i nemiran kao cigra,brz kao munja nista nije moglo da me spreci da budem najbolji od svih u svemu,sve je to trajalo dosta kratko dosao je razvod pa dolazak u Srbiji muke koje su sledile su bile deo zivota koga jos nisam shvatio.Posle raazvoda majka je otisla svojim putem otac svojim putem cuvala nas baka koja je bila nesposobna imala je sipku u nozi posle saobracajke u Parizu,udari je motor na pesackom prelazu ostala je dozivotni invalid na stakama i deda koji je bolestan bio ziveo je na Ventolinu imao je bronhijanu asmu cuvali nas koliko su mogli baka je ubrzo umrla 83,tako jadna i namucena napustila je svet u 57 godini svog zivota,mislim da se odmorila od svega samo je legla i nikada nije ustala vise.Secam se porasli na masti namazane na hlebu,seceru i mleku od koze retko kada smo imali dva obroka na dan,jos redje meso ili nesto slicno u skoli smo isli u cizmama retko kada patike imali sirocici mali i jadni kost i koza samo.Ja sam postao otac i majka,kuvao,prao i kupao bracu ispracao u skolu,vise se i ne secam da sam bio dete,secam se da sam igrao fudbal,da sam trcao brze od lopte a trener kritikovao da sam brzi od same igre,secam se nasih izleta do vodenice,pecanja,sankanja,trazenja vukova i lisica po sumama ali je to neka druga prica nesto sto je divno.Najvise mi u uspomeni ostalo kada smo isli po jagodnjaku krali jagode i posle se gadjali njima svakog proleca smo dolazili takvi kuci s mirisom jagoda po nama,zato i obozavam jagode jer me secaju na detenjstvo.Porasli smo momci u medju vremenu majka nam se vratila,zavrsavao sam srednu skolu,skola mi je isla dobro moglo bi se reci bas dobro,nikada nisam ucio ali uvek sto cujem na casu sam pamtio imao sam neverovatnu moc percepcije i shvatanja da bez muke sam imao sve petice i zavrsavao uvek odlicnim.ONo sto pamtim su moji pismeni zadaci koji mogu uci u antologiju obrazovanja jer takvog ucenika tesko da je bilo u istoriji skolstva.Elem nikada nisam ucio nesto preterano ali sam voleo citati mnogo,sve sto nije bilo u vezi skole me zanimalo,ponekada kada se zadaje neka tematika iz bilo koje oblasti ja odem do gradske biblioteke zvucem kontekst iz par knjiga i kada pocinje pismeni ja napomenem profesoru da mi treba minimun 4 casa sto naravno ne mogu dobiti.Pisanjem sastava od jednog ili dva casa davao sam sebi mogucnost da dokazem da je znanje na kome oni baziraju svoju pricu slabo,voleo sam da ih ponizim pred ucenicima ili nastavnickim vecem pokazujuci da ono sto oni znaju nije validno u datom vremenu,ocene kao sto pretpostavlajte bile su ili jedinice ilii petice,jedinice sam dobijao od onih koji nisu zeleli da shate moj nacin ucenja a petice od profesora koji zu bili zapanjeni nesto takvim.Takav je bio slucaj s mojom profesorkom Ganickom,jeddom divnom damom koja je tek bila zakoracila u tridesete,divnom crnkom iz Nisa koja ije imala za muza profesora istorije jednog grmalja i sirovinu od coveka.Ona je bila sitna crnka s krupnim ocinai divnom kosom koja se razlivala niz ramena,pamtim njen ruz divan crveni i usne njene koje su licile na srce na oblik srca imala je divne jagodice i uvej je dolazila u visokom potpeticama i suknjom do kolena mislim da su je decaci svi voleli bas zbog toga neki su ostajali na dopinskoj namerno kako bi bili na njenon casu,sirila je miris svezeg zumbula i ruza,imao si osecaj kada prodje hodnikom da taj ist mirise sledeci sat vremena..Bila je prva godina tako oktobar koliko se secam slika Pola Sezana nesto nebitno u citanci tek je trebalo da se da komentar po neki javi se i rekao par reci,i drugi suse javljali,posmatrajuci sliku poceo sam da uvidjem stvari koje nisam video kao da me sam slikar vukao pokazujuci detalje i same momente koje su bitne na njij ja se javih ponovo i poceh da pricam svoju verziju price,pricah o sukobu na mostu postojao je most na kome su se vojske sukobile s tog mosta mrtvi i ranjeni su padali u vodu,gore je nebo bilo crno ali nijense belog ili nijanse crnog na drugoj strani odavali su isti sukob na nebu.Dole su renjenici pomagali jeni drugima,i ako su umirali videli su da je smrt jedna tacka koja ih vezuje,niko nije zeleo umreti u takvom haosu umiruci su pomagali jedni drugima odavajuci jednu istinu koja je stvarna a to je da svako se boji smrti i svako ima dobrotu u sebi.Pricao samceo cas zavrsio se cas izasli su svi na ja sam jos pricao,dosao je cas fizike profesorka je produzila cas svi su se skupili oko mene i profesori i djaci ja sam pricao jos,na kraju drugog casa ja sam zavrsio svoju pricu,direktor je prisao samo stegao mi ruku,a Ganicka,Ganicka je suze lila celog casa dala mi peticu i rekla kako joj je to najdraza ocena njenog zivota prisla je i poljubila me,kasnije sam iz srpskog i knjizevnosti uvak imao petice mada nikada nisa citao Anu Karenjinu,niti RAT i MIR,uvek sam znao put do njenog srca i put do svih koji su bili uz mene bio sam omiljeni lik kao neko ko je tu kao da je uvek bio tu zbog njih samih..Vracam vas na moju baku Katu,baku koja nas je cuvala do zadjeg svog daha,baku koja je cuvala na desetine dece,koja je plela carape,i pricala najdivnije price,u ta davna vremena imali smo samo par sijalica,imali smo price nase bake jedan ogroman krevet u kome smo svi spavali zamisl;jajuci likove koje nam je ona docaravala svojim recima.Isada eto posle toliko vremena mislim da sam postao deo njenih bajki i deo necega sto je mastala,i ako je nepismena bila imala je toliko ljubavi i dobrote u sebi toliko prica da je ovo jedan deo njenih prica..hvala ti bako moja.hvala ti na svemu sto si za nas ucinila hvala ti sto smo postali casni i porodicni ljudi ljudi koji koracaju uspravno ti si nas tome ucila..