Prlolazili su dani,ona je radila zvala me uvek na pauzi oko 12 sati,na brzinu bi pojela sendvic i zvala svakog dana,cekao sam njene pozive,cekao sam da se pojavi na netu,voleo sam kada dodje petak tada je celu noc prala i ostajala do kasno u noc,ja sam se zavlacio u kuhinji i tako pisao snjom do zore ponekada i ako sutra sam odlazio na posao.Imao sam osecaj da je poznajem,kao da je znam godinama,od rodjenja samog,imao sam osecaj da sve ovo nece ostato rec samo.Bio sam siguran da kao sto ce sunce da ostvari sledeci dan da cu ja tako videti nju i ostvariti sve sto sam zeleo snjom,rekao sam joj od danas zagrljeni zajedno koracamo kroz zivot..Dani su prolazili snjima i meseci cekao sam je da dodje,obecala je nikada nije dosla,upoznao sam njenog brata,fin covek ponudio mi je pomoc oko bilo cega oko posla,stana i svega sto treba,eto upoznah brata prvo njenog..Nije dosla nikada,ja sam kupio kartu,zeleo sam ja da dodjem kod nje,kupio poklone,rekao dolazim u petak,nije zelela da dodjem rekla je ne zelim ucene,ne zelim da me forsiras..Nisam otisao,setao sam ulicama Pariza slomljenog srca,shvatio sam tada da nikada necu za nju biti stvaran,da cu biti samo neka iluzija koja je eto tu neka vrsta ljubavi koja je daleko koja nikada nece da je povredi nesto imaginarno kao i sama iluzija sto je..Tog petka otac je pao u komi,imao je secer mnogo je pio,do nedelje je umro,ja sam sacekao sahranu,pokupio stvari i pitao je dali da ostanem ostacu ako ces doci,nije mi odgovorila,krenuo sam na putu za Srbiju krenuo na putu za pakao,znao sam sta me ceka dole,ona nije verovala da cu krenuti kuci nikada me ozbiljno nije shvatala,valjda je lagali dosta pa je mislila da sam kao ostali,ja sam samo zeleo da odem sto dalje od ovog bola koji osecam.Plakala je i ona na sahrani,plakala jer je cula njegov glas pitao je samo ovo sta nameravas snjim,rekla je imam ozbiljne namere,to je rekla samo...Meni vise nije bilo spasa jer sam krenuo u svoj sunovrat u jamu bez dna,u pakao i ponor.Iz tog pakla i ponora i pisem sada,neko bi mislio eto lakse je covek kada se rastereti svega,ustvari nije tako evocirajuci uspomene covek prolazi kroz svu onu bol kroz koju je prolazio,ostajuci mu samu uzdisaji koji se pretakaju u slova koje citate...
..Gle izadje sejac da seje,kada sejase neka zrna padose pored puta i dodjose ptice pa ih pozobase.A druga na kamenita mesta bez mnogo zemlje,pa i odmah iznikose jer ne behu u dubini zemlje.Ikadanobasja sunce,povenuse jer i buduci da nemahu zila povenuse jer nedaose zemlje oko nih.A druga padose u trnje,naraste trnje i podavii ih.A druga padose na zemlju rodnu,i donosahu rodu neka po sto, neka po dvesta i namonozise mnogo.I zbiva se to da dolazi vreme da ce ljudi imati oci ali nece videti,imace usi ali nista nece cuti..Jer je srce ljudi postalo drvo i kamen,usi i oci svoje su zatvorili ne zeleci da vide i cuju nista sem onoga sto znaju.Prica o sejacu je prica o istini i dobroti,seme koje se sjeje je seme dobrote kojese obasipa svuda,ako padne kraj puta doci ce neko ko je los pokrasce svu dobrotu i nametnuti svoje zlo.Kamen je onaj koji slusa odmah i primi vest u svom srcu s radoscu ali korena nema u sebi da bi tu veru sacuvalo.,pa ga nevolje poteraju natrag odakle je dosao.Posejano u trnju je onaj ko slusa i razume ali je briga i bogatsvo ovog sveta jaca pa guse sve sto zeli i zamisli tako da sve sto nikne gusi se od trnja materjalnog.Posejano na dobroj zemlji su ljudi koji shvataju trenutak i reci koje dopiru knjima,sireci dobru vest drugima donoseci dobre plodove sebi i drugima.Matej..13..4..23..Reci su najmocnija sredstva kojim se sluzimo,rec,je nesto najmocnije sto je Bog nama podario,od reci je sve nastalo sve jeste rec i sve postaje rec,bez reci nista nije ni postojalo niti moze nastati nesto bez reci,rec je bila pre nas pre naseg postojanja i ostace i posle nas.Nastali smo neposrednim delovanjem Bozije sile iz praha po obliku njegovom,mi ne licino na Tvorca vec imamo osobine njegove,imamo bezgranicnu ljubav,i dobrotu koja krasi nasa srca..Imamo osecaj za pravdu cineci neki greh covek cistog srca oseca se prljavo taj osecaj prljavstine se proteze dosta dugo u coveka cistog srca..Put koji hodam je put koji se retko ide,put koji je poplocan redovima suza i bola,cilj koji trazim je sama mudrost cista i jednostavna,mudrost koja je tu od naseg stvaranja jednostavni oblik zivota cist i neiskvaren zemaljskim stvaranjem.Nikada nisam porastao mislim da sam uvek decak i bio i dok sam bio decak osetio sam gorcinu svu buduceg zivota,suzama sam kvasio jastuk u mnogim nocima dok sam dete bio cuvajuci bracu,imao sam tu nesrecu da upoznam zivot sirocadi,ovo je prica moja...
..Gle izadje sejac da seje,kada sejase neka zrna padose pored puta i dodjose ptice pa ih pozobase.A druga na kamenita mesta bez mnogo zemlje,pa i odmah iznikose jer ne behu u dubini zemlje.Ikadanobasja sunce,povenuse jer i buduci da nemahu zila povenuse jer nedaose zemlje oko nih.A druga padose u trnje,naraste trnje i podavii ih.A druga padose na zemlju rodnu,i donosahu rodu neka po sto, neka po dvesta i namonozise mnogo.I zbiva se to da dolazi vreme da ce ljudi imati oci ali nece videti,imace usi ali nista nece cuti..Jer je srce ljudi postalo drvo i kamen,usi i oci svoje su zatvorili ne zeleci da vide i cuju nista sem onoga sto znaju.Prica o sejacu je prica o istini i dobroti,seme koje se sjeje je seme dobrote kojese obasipa svuda,ako padne kraj puta doci ce neko ko je los pokrasce svu dobrotu i nametnuti svoje zlo.Kamen je onaj koji slusa odmah i primi vest u svom srcu s radoscu ali korena nema u sebi da bi tu veru sacuvalo.,pa ga nevolje poteraju natrag odakle je dosao.Posejano u trnju je onaj ko slusa i razume ali je briga i bogatsvo ovog sveta jaca pa guse sve sto zeli i zamisli tako da sve sto nikne gusi se od trnja materjalnog.Posejano na dobroj zemlji su ljudi koji shvataju trenutak i reci koje dopiru knjima,sireci dobru vest drugima donoseci dobre plodove sebi i drugima.Matej..13..4..23..Reci su najmocnija sredstva kojim se sluzimo,rec,je nesto najmocnije sto je Bog nama podario,od reci je sve nastalo sve jeste rec i sve postaje rec,bez reci nista nije ni postojalo niti moze nastati nesto bez reci,rec je bila pre nas pre naseg postojanja i ostace i posle nas.Nastali smo neposrednim delovanjem Bozije sile iz praha po obliku njegovom,mi ne licino na Tvorca vec imamo osobine njegove,imamo bezgranicnu ljubav,i dobrotu koja krasi nasa srca..Imamo osecaj za pravdu cineci neki greh covek cistog srca oseca se prljavo taj osecaj prljavstine se proteze dosta dugo u coveka cistog srca..Put koji hodam je put koji se retko ide,put koji je poplocan redovima suza i bola,cilj koji trazim je sama mudrost cista i jednostavna,mudrost koja je tu od naseg stvaranja jednostavni oblik zivota cist i neiskvaren zemaljskim stvaranjem.Nikada nisam porastao mislim da sam uvek decak i bio i dok sam bio decak osetio sam gorcinu svu buduceg zivota,suzama sam kvasio jastuk u mnogim nocima dok sam dete bio cuvajuci bracu,imao sam tu nesrecu da upoznam zivot sirocadi,ovo je prica moja...