Ovo mi se jako sviđa (deo prvi) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

divilac

Ovo mi se jako sviđa (deo prvi)

Oceni ovaj blog
Boban Vasic



‎.................................... K R A LJ S R C A .........................................

PALATA IZGUBLJENIH SNOVA

DAN PRVI
.................................................. .................................................. .................................................. ................

Svi gresimo jer pomislimo da su ljudi ako ne isti onda su slicni nama,gresimo jer pocinjemo s ubedjenjem da je svet mesto koje je napravljeno po nasoj meri a ljudi oko nas da su bar slicni nama,zaboravljajuci ponekada da smo svi razliciti jedinstveni u svemu,da smo jedinstven proizvod u svemiru,da niko nije bio ni priblizan nama niti slican u bilo kom pogledu..Poceh vam pricati jebnu bajku,mozda lici samo na bajku,mozda sam namerno i zeleo da to tako izgleda,mada zivot nije bajka vec je nesto sasvim drugacije,nekada vise lici na dramu,triler ili tragediju,u svakom slucaju zivot je sastavljen od razlicitih celina,spojenih u jedan mozaik,razlicitih prica koje zivot cine onakvim kakvim jeste u svoj njegovoj silini i drazi,sa redom osmeha,redom suza i bola,redom radosti i velike zelje da postanemo nesto bolje nego sto jesmo dostici jednu tacku u kojoj je sve tako divno,neprolazno i cisto.Nekada nikada i ne dolazimo do te tacke mada svi njoj stremimo,u zeli da stvorimo neki mir i harmoniju.Svi se radjamo isti,imamo slicne emocije,imamo iste zelje,svi posedujemo onaj Bozanski dah koji nam je Bog dao udahnuvsi nam dah zivotni u nama,darujuci nam svoju Bozansku dobrotu,smisao za pravdu,i svesnost naseg postojanja.Kao takvi deo smo jedne ogromne porodice koje mozda nismo svesni okruzeni bicima stvoritelja koje zive u sadejstvu sa nama,ziveci na jednom predivnom mestu kao sto je nas svet covek je uspeo da upropasti dostaq stvari,ali i da uzdigne sebe do tacke kada zaboravljamo da smo svi samo zrnce peska u ovoj nepreglednoj prici,tek kap vode u okeanu vremena i dah vetra u vetrovima sudbine,zaboravljajuci da smo svi prolazni i da sve sto se desava u trenu vise se nikada vratiti nece..Samo taj subjektivni osecaj je u nama nesto sto imamo u srcu a to je osecaj vecnosti,jer i jesmo deo jedne nepresusne vecnosti i deo jedne savrsene ljubavi kojom je Tvorac stvorio sve oko nas..Prihvatajuci svoju sudbinu kao takvu prihvatamo sistem stvari na kojima svet pociva,menjajuci nasu sudbinu mi nesvesno menjamo i okolinu oko sebe jer svaka promena ma kakva bila povlaci svoje posledice,te posledice mogu biti razlicite pocev od pozitivnih stvari do sasvim losih nekada nismo ni svesni da same sitnice cine zivot ,ustvari one same cine velike stvari i dogadjaje.Nista se ne desava bez razloga i sve nosi svoje uzroke i posledicu,tako jedna sitna stvar u zivotu moze dovesti do nekog dogadjaja koji je bitan u zivotu menjajuci sustinu stvari i nas pogled na svet.Izbor je uvek nas,uvek je i bio,mozemo uvek izabrati vise puteva nadajuci se da vode ka cilju kome stremimo,puteva ima razlicitih sirokih kojim idu mnogi,strmovitih koji idu oni koje imaju vere,i strmih i uskih s puno prepreka put kojim se retko ide,postoji samo nada,vera u ono sto cinimo da ce ce jednog dana uroditi plodom,ili bar na neki nacin uciniti zivot boljim i leosim nego sto inace jeste.Svet se sastoji od obicnih ljudi koji koracaju stazom zivota radeci i prihvatajuci sistem kakav jeste bez ikakavih iluzija da moze nesto biti bolje ili cak da promene nesto u samom svom okruzenju,i iluzionista koji nikada ne odrastu vecitih mastara koji zele promeniti svet,obojiti ga i uviti u sarene haljine svojih snova.Ponekada su obicni u pravu,onog momenta kada neki iluzionista uspe u svom snu onda se desi nesto divno,desi se neka vrsta magije koja u tenu ispuni svet necim drugacijim ui divnijem nego sto jeste,cesto se pogresno tumace ljudi koji zive u masti i ljudi koji su zeleli promene,nijihovi snovi su satkani od snova hiljadu zvezda,tesko je razumeti nesto ako se ne zeli razumeti,tesko je videti nesto sto se ovima neda videti,samo posebni mogu razumeti,samo posebni mogu shvatiti,nije sve za svakoga niti je svako za sve.Nadam se da ce u mojoj prici svako da se nadje u nekom njenom delu,jer celina je sastavljena od vise delova,vracajuci se u proslost evocirajuci uspomene svako ce se naci makar u malom delu ove price.Ovo nije prica o ljudima,niti imenima,ovo je prica o osecanjima,prica o dogadjajima koji su se zaista zbili u realnom vremenu imena su promenjena zbog cuvanja privatnosti istih.Svi dogadjaji su se zaista zbili,ja prenosim jedan deo mog vidjenja,da bi prica bila kompletna potrebna je druga strana,mozda tu drugu stranu nikada zaista necemo cuti mozda ce ostati samo ova verzija price.Sama prica moze se ispisati na hiljade nacina i isto toliko da se procita,ali je bitna sama sustina i poruku koja nosi.Veliki broj delova bih radije izbrisao iz svog secanja ili vam nebih preneo ali tada sama prica o jednom zivotu nebi bila kompletna,zato vam prenosim zivot onakav kakav jeste u svu njegovoj jacini strasti,bolu i emocijama koji nosi...

Pošalji "Ovo mi se jako sviđa (deo prvi)" na Facebook Pošalji "Ovo mi se jako sviđa (deo prvi)" na Google Pošalji "Ovo mi se jako sviđa (deo prvi)" na My Yahoo! Pošalji "Ovo mi se jako sviđa (deo prvi)" na Live Pošalji "Ovo mi se jako sviđa (deo prvi)" na MySpace Pošalji "Ovo mi se jako sviđa (deo prvi)" na Twitter Pošalji "Ovo mi se jako sviđa (deo prvi)" na Digg Pošalji "Ovo mi se jako sviđa (deo prvi)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari