Svi mi kad tad u zivotu upoznamo Leptira. Leptir je osoba, covek ili zena, decak ili devojcica izgubljena u ovom svetu, uzidana u teske zidove svoje maste , zaglavljena u balonu svojih snova. Leptir zna sve o ovome svetu, a ustvari ne zna nista.. jer nista nije imao priliku doziveti. Leptira upoznamo bezazleno, slucajno i isto tako ga zavolimo, slucajno.. iskreno. Leptira primetiti ne mozemo, dug je njegov let i borba oko nas, a mi to ne vidimo, sve dok leptir od umora ne krene padati a mi pruzimo dlan i ponudimo mu utociste... i tek tada pocinju svi nasi problemi. Onako malen , prestrasen uvuce nam se pod kozu i mi pocinjemo jedan potpuno novi zivot. Toliko malo ljubavi mu treba, a mi mu ponudimo tako mnogo. Leptir nam postane sve ono sto smo uvek zeleli, sve ono o cemu smo mi sanjali.. sve ono sto nam treba u zivotu. I niko nema sretniji od nas, zivimo svaki trenutak u nadi da ce duze potrajati. Vreme nam nikad krace ne bude, snovi nikad realniji. Cak i ljude oko nas gledamo drugacije. Sa osmjehom prelazimo ulicu, slucajnom prolazniku rado posaljemo osmeh. Leptir probudi leptira u nama..
Al' kad leptir ojaca i spozna mnogo toga, kad prodjete mnogo toga sa njim i pomislite da je on jedini sa kim se mozete zamisliti, leptir se umori od vase toplote i podje traziti sebi novi dom. Leptir pozeli imati nekog, ne znajuci da vec sve ima.. Leptir pocne nerado da slece na nas dlan. I onda taj period naseg zivota , jednostavno moramo ili zaboravili ili pokopati.
Ali onog trenutka kada tuzni i skrhani ipak pustimo lepitra i dozvolimo mu da ostvari svoje snove i nadje nekog koga zeli, kad mu vec mi nismo ono sto zeli, tog trenutka trebamo znati da smo na vrhuncu ljubavi prema tom istom...
al' opet zaboli, kad ga vidis u svojoj blizini, a znas da spava na tudjem dlanu.
Al' kad leptir ojaca i spozna mnogo toga, kad prodjete mnogo toga sa njim i pomislite da je on jedini sa kim se mozete zamisliti, leptir se umori od vase toplote i podje traziti sebi novi dom. Leptir pozeli imati nekog, ne znajuci da vec sve ima.. Leptir pocne nerado da slece na nas dlan. I onda taj period naseg zivota , jednostavno moramo ili zaboravili ili pokopati.
Ali onog trenutka kada tuzni i skrhani ipak pustimo lepitra i dozvolimo mu da ostvari svoje snove i nadje nekog koga zeli, kad mu vec mi nismo ono sto zeli, tog trenutka trebamo znati da smo na vrhuncu ljubavi prema tom istom...
al' opet zaboli, kad ga vidis u svojoj blizini, a znas da spava na tudjem dlanu.
