Suncokreti - Jovan Dučić

U tužnom oku suncokreta,

Što nemo prati neba bludnje,

Tu su sve žeđi ovog sveta,

Sva nespokojstva i sve žudnje.



Šume u strahu svom od mraka:

"Bog je pomalo sve što zari;

I svetlosti je jedna zraka

Mera i cena sviju stvari!...



Sve je što živi na dnu tmine

S prokletstvom nemim na svet palo -

Sve što ne gleda u visine,

I nije jednom zasijalo!..."



S istoka kralji, obučeni

U teško zlato, stoje plačni;

I žreci sunca, naspram seni

Prosjački vape u čas mračni.



Te tužne oči suncokreta

U mom su srcu otvorene -

Ali su sunca nakraj sveta,

I tiho slaze mrak i sene.



Pomreće noćas širom vrti,

Dvoredi sjajnih suncokreta,

Ali će biti u toj smrti

Sva žarka sunca ovog sveta.


free picture hosting

 

[123loncar]

 

[*samouka*]

Volim Suncokrete.
Sećam se kada se mama vraćala sa pijace, sa žutim poklonom Sunca, za moju sobu.
Vreme je za buđenje i neki jednostavni dan.

 

[123loncar]

Volim Suncokrete.
Sećam se kada se mama vraćala sa pijace, sa žutim poklonom Sunca, za moju sobu.
Vreme je za buđenje i neki jednostavni dan.

...evo ovom prilikom, ovog popodneva, podsećam te sa ovim suncokretima na detinjstvo i toplinu doma svog :