Razmišljanje o JA kao supstanciji - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Razmišljanje o JA kao supstanciji

Oceni ovaj blog
Супстанција ткз. спољашњег реалног света, нису опажајне слике састављене из субјективних осећаја боја, мириса, укуса, чврстоће, топлоте . Осећаја који су сви производи свести и постоје само у свести а не у спољашњем свету. Такође, нити је супстанција тог спољашњег света облик и просторност који такође једино постоји у свести.

За ближе о томе видети овај унос:
http://forum.krstarica.com/entry.php/6319-Primarni-i-sekundarni-kvaliteti

Шта је онда супстанција света?

Одговор је акција, кретање, трајање.
Међутим, шта ти појмови означавају? Шта је акција , кретање , трајање?

Упркос општој заблуди која влада скоро свачијим мишљењем, физиком, самом науком уопште, кретање, трајање, акција нису исто што и линија у простору. Вектор којим се представља време или кретање, није исто што и време и кретање, већ опросторени симбол тога. Једна линија налази се у простору. Састоји се из тачака поређаних једна до друге. Линија нема ни в. од времена. То је статичност једне линије , једног простора, једног симбола!
А управо се на линију мисли када неко говори о времену. Када говори о прошлости , садашњости и будућности... мисли на линију подељену на три дела.

О овоме више можете видети овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/6636-Bergson-Trajanje

Кретање , акција, трајање је нешто сасвим друго. Шта је то друго?

Одговор мора бити трансцендентан јер сазнање не може представити нити трајање, нити кретање(јер кретање је у трајању) Сазнање барата само простором. Појмове кретања, трајања, времена самог, стекли смо интуицијом а не сазнањем.

Дакле, имајући у виду да је супстанција или суштина целог универзума трајАње, кретање, акција, ....а да су ти појмови извучени не из сазнања спољашњег света него из наше сопствене свести, из наших увида у непосредне чињенице исте. А да у области тих чињеница нема дистинкција, разликовања на начин поређаности једног до другог. Ту не важе више нити појмови једности нити мноштва. Већ ткз.квалитативног мноштва које је својеврсно мноштво које није поређаност једно до другог у простору. То "мноштво " је изванпросторно и доступно само непосредном искуству а непреводио у речи.

O tome ovde
http://forum.krstarica.com/entry.php/5997-Kvalitativna-množina

Имајући у виду да оно што зовемо ЈА јесте један такав метафизички "део" те квалитативне множине. Можемо закључити да је овим континуитет субјективне егзистенције потврђен, јер у тој области духа нема нити настајања нити нестајања. Јер једино облици спољашњег света нестају и настају не и њихова супстанција или наш сопствени дух.

Нико се заправо много не брине над тим што ће се његово тело променити. Оно се мења сваке секунде. Оно са чиме је сваки човек близак није тело, већ оно што зове ЈА ,а које не спада у област објекатата спољашњег света, него у област духа, област метафизике. Као такво, то ЈА је на свој начин вечно.

O tome vise ovde:
http://forum.krstarica.com/entry.php/26775-Subjekat

Јер сваки облик спољашњег света промениће се али то ЈА , које не можемо опазити, мислити, спознати никако осим непосредним искуством самосвести, а за које заправо једино можемо рећи да апсолутно постоји,

http://forum.krstarica.com/entry.php/20779-Dekart-Mislim-dakle-postojim

То ја је оно што остаје, на начин своје својеврсне метафизичке егзистенције.

Pošalji "Razmišljanje o JA kao supstanciji" na Facebook Pošalji "Razmišljanje o JA kao supstanciji" na Google Pošalji "Razmišljanje o JA kao supstanciji" na My Yahoo! Pošalji "Razmišljanje o JA kao supstanciji" na Live Pošalji "Razmišljanje o JA kao supstanciji" na MySpace Pošalji "Razmišljanje o JA kao supstanciji" na Twitter Pošalji "Razmišljanje o JA kao supstanciji" na Digg Pošalji "Razmišljanje o JA kao supstanciji" na del.icio.us

Ažurirano 07.09.2012. u 16:31, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. 123loncar (avatar)
    ..imam blagi utisak da to takozvano "JA" ima mali problemčić kad utrči u samosvest , naime počinje da sumnja da kretanje, akcija i trajanje nisu uvek i samo uvek uslovljeni beskrajnim nastajanjem i nestajanjem ; a onda se i pita - a tad kad uđe u spiralu pitanja, počinje i da traži nove puteve samospoznaje ---jer rečeno je, da ono "JA" postoji samo u samospoznaji ...