MONOLOG KRAJ REKE - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ne diraj moje krugove

MONOLOG KRAJ REKE

Oceni ovaj blog
- Pa ‘di si ti, B’ograđan’, dete mu Bož’je? Jel radi riba? A ti i ne pecaš ko sav svet neg’ vileniš tu na kraj sela ko duh, sunce ti… Iskrsneš odjedared, ko iz zemlje da nikneš pred čoveka. Sećam te se kad si deran i momak bio, kad su tvoji kupili od Mitrovi’ plac tu na breg. Pravi vrag si ras’o, a već odavno si mimo ljude, fin, al’ sa strane – ne daš se uvatiti ni za glavu ni za rep. A kad pogledaš čoveka sa otim očima, skroziraš ga pa mu bude neprijatno ko da je bez ‘aljina, go pred tobom, sunce ti kalaisano.

Nego, tedo da ti velim štogod. Našo neko na ti vražji komputer, a tamo ima kojekak’i blogovi i razni Bogovi, pa neki na nji’ piše ‘nako lepo, s dušom o našem selu. Puče glas pa mi stari, svako ko ima u kuću ti koputer uz’o svoje unuče da mu nađe to i čita. Koji nemadu, skupidu se kod oni’ što imadu pa zajedno čitadu. Ja odem kod ćere I molem unučicu, a ne moram mlogo, vole ona deku svojeg pa mu čita. Piše taj svakojake stvari, pa neke i ne razumem, al ima neke priče baš o nama. Nije to ‘nako imenom i direk’no, neg nekako izokola pa ne znaš kako, al’ znaš da je o nama. Sve upis’o o bregu, Tamišu, šumi, zalasku sunca, pa i o naravi našoj. Pa mi matori, kad se skupimo kod Doma, divanimo ko bi to mog’o biti – taj što pis’o. Neki kažu to je neki od oni pecaroša što dolazidu odasvud. Ma kak’i oni, velim ja, ti dođu da se izludu i napijedu, đubre ostavidu, šumu će jednom da zapalu. Drugi sumnj’u na Birovičine. Oni su kanda velike škole izučili i žive u beli svet, tamo u Beč, u Nemačku. A ja kažem – jesu oni učili neke tekničke škole, al’ nemadu mozga da ‘nako s dušom pišu o selu, prodalo se to. Nego, znam ja ko je, kažem. A oni uglas – šta ti znadeš, gluperdo bojtarska*, vazda si na utrinu* med ovce. Ajd’ gukni ko je – čikadu me, a ja ne’ da odam – da je telo čeljade da se znade, sam bi se otkrijo, A red je da neko kaže neku lepu i o nama. Bilo ovde umni’ glava, eno tamo kod Bućkalovi’ vrba Pupin čuvo ovce pa se upiso u svet za sva vremena. Kuća mu u Idvor sad propada, niko ne mari. A o nama niko lepo da zbori – oni B’elogrlići iz Barande prikazali nas na televizor u one ‘rode’ ka da samo pcujemo i gložimo se. Nismo za neku ‘valu, al nismo ni najgora fela.

Eto, ne’ da ti smetam više, misli ti tu, al ovo sam ‘teo da znadeš. Uzdravlje pisac.

Namiguje mi zaverenički I odmiče prema stadu okružen svojim vernim Pulinima*. Gledam ga sa smeškom I zamišljam kako vać u četvrtak kod Doma lovaca sedi sav važan okružen radoznalim pogledima i pitanjima i mudro ćuti – glavni junak ove priče.

Reč je čudo, uvek nađe put do svakoga kome je posvetiš.

*********************************


*Bojtar – lokalni naziv za čobanina

*Utrina – poljana

*Pulin – Vojvođanska rasa ovčarskih pasa

Pošalji "MONOLOG KRAJ REKE" na Facebook Pošalji "MONOLOG KRAJ REKE" na Google Pošalji "MONOLOG KRAJ REKE" na My Yahoo! Pošalji "MONOLOG KRAJ REKE" na Live Pošalji "MONOLOG KRAJ REKE" na MySpace Pošalji "MONOLOG KRAJ REKE" na Twitter Pošalji "MONOLOG KRAJ REKE" na Digg Pošalji "MONOLOG KRAJ REKE" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari