Priča o Beranskim taksistima
Prethodni tekst me je vratio na jedan istiniti dogadjaj iz Berana, dok sam tamo živeo (1999-2000). Inače se tamo pričalo loš. lošiji, najgori, taksista.
A što lažu tamo, ljudi....
Jedan moj poznanik iz Prištine je od srca rekao:
***, ja u Prištini bio najveći lažov, a ovde ni medju prvih deset.
No, najstavljam. Ja skupljao CD-e (DVD-a kod nas nije bilo) sa raznih Info i ostalih manifestacija, što u Srbiji, što u CG.
I tu svi davali demo ili instalacione CD-e. Ono fini, sa slikama.
Složim ja priču da ako CD zalepe na vetrobransko staklo, iznutra, ispred retrovizora, da on odbija radarski talas i da radar nemože da ih snimi.
Cena 10 DEM.
Joj, kad je krenula prodaja. Preko 20 komada.
A još je veći štos, dodjem ja u Podgoricu, i jedan mangup pokušava da mi to proda.
Priča o Beogradskim taksistima
A tek BG taksisti, kad vide braću iz Crne Gore...
Druga intinita priča:
Negde 2000 godine išao na neki medicinski pregled u BG u Klinički Centar.
Medjutim kako su me bolele noge (posle i operisan) uzmem taksi od železničke.
Zavrnu on prema Avali. OK. Pitam ja mogu li da zapalim, naravno da.
I on vozi, vozi...
Ja: Izvinite, moram prvo u Kneza Miloša 101(Policija).
Malo otćuta, kaže dobro.
Kad smo stigli, rekoh:
A sad udji u dvorište imam propusnicu (lažem)
Pa da objasniš kako se od železničke do KC ide preko Avale.
Molio me da ga pustim.
