"ali šipak,
nešto ipak tu ne štima,
život nije loto"
Život jeste loto.
Neki izvuku genetsku premiju i lepe su fizičke građe, neki su osrednji a neki ružni.E sad, da li je moralno što se lepi dodatno trude da budu još lepši, kad su mnogi ružni. Da li je to stremljenje fer prema ostalima.
Naravno, znam da u prirodi ne postoji moral i da život nije fer.
Npr, po istoj logici neki bogataši se odriču ogromnih jahti i skupih limuzina jer kažu - nije fer prema siromašnima da tako živimo...
Dakle, zamislite lepoticu koja stoji ispred ogledala i češlja svoje uvojke 10 minuta, onda se šminka itd, želi da se predstavi u najboljem izdanju, ali da li je taj njen pristup fer i moralan prema osrednjim kao i ružnjikavima devojkama?
Због тог назови "проблема" је просечна, осредња већина измислила оно што се зове "скромност" а по којој свако ко одудара од просека дужан је да се осредњој већини извини због своје изузетности..у било чему.
Тако, у свету у коме владају најгора завист и злоба ,онај ко је паметан не сме јавно признати или показати ту своју памет и тиме посредно указивати на глупост осталих, него мора бити скроман, мора изјавити како није он толико заслужан у некој области него бла, бла. (звучи познато)
Тиме се безвредна већина смирује. Угађа се њеној зависти и злоби. То се зове скромност.
Шопенхауер је све рекао о томе:
Sta je skromnost drugo sem prividne skrušenosti posredstvom koje čovek, u svetu prepunom podle zavisti, nastoji da za svoja preimućstva i zasluge izmoli oproštaj od onih koji ih nemaju? Jer ko sebi ne pripisuje zasluge zato što ih zaista nema - taj nije skroman, već samo pošten.
Na tome se zasniva nuznost da covek bude skroman i kad je vrlo zasluzan, kao i preterana slava te vrline, koju jedinu,nikad ne zaboravlja niko ko se usudi da hvali nekog izvrsnog coveka, da bi tako, hvaleci njegovu skromnost, primirio druge i utisao srdzbu bezvrednih.
Исто је и са лепотом. У свету где је лепота изузетак а не правило ..њој се требамо дивити а не тражити да зарад угађања зависти већине , буде сакривена.
