Spletom okolnosti, bio sam prinuđen da gledam televiziju. Ne želim da imenujem kanal, ime emisije ne znam, ali radnja je sledeća: dve iskompleksirane glupače (na facama i ponašanju im se vidi da pate od kompleksa niže vrednosti) se takmiče u tome koja će se bolje obući, pred žirijem koga obično čine dve matore gadure i jedna masna pederčina. Dok se devojke satraše kako bi se obukle što „ukusnije“, dotle se žiri satre da pronađe pravi način da ih ponizi pred kamerama kako bi emisija bila zanimljivija. Kako čujem, nove devojke se redovno prijavljuju za tu emisiju, a gledanost je zaista velika.
Interesuje me šta se tačno mota po glavama tih devojaka koje se prijavljuju da budu ismejavane i šta se to mota po glavama ljudi koji to uporno gledaju? Klinci koji su ispred TV-a dobijaju utisak da je takva opsednutost oblačenjem poželjna. Ovakve emisije sve više razvaljuju mozgove, odvlače ljude u šminkeraj, pozerstvo, daju im utisak da si čovek onda kad ti je spoljašnjost blještava. Sve više i više osoba je opsednuto oblačenjem, šminkanjem, nekakvom ekskluzivom, a niko u životu nije pročitao ni 2 knjige. Zbog ovakvih sranja, ljudima danas vokabular čine jednosložne reči, par glupavih psovki, imena fudbalera, nazivi klubova i kafića, i ono veliko, najgluplje, „Ja“ koje im se nalazi na početku svake rečenice, a inteligencija i emotivna inteligencija su na nivou blatnjavih patika.
Dragi bože, dokle? Kad ću prisustvovati nečemu što motiviše ljude na rad na sebi iznutra, i što ih usmerava na prave vrednosti?
Interesuje me šta se tačno mota po glavama tih devojaka koje se prijavljuju da budu ismejavane i šta se to mota po glavama ljudi koji to uporno gledaju? Klinci koji su ispred TV-a dobijaju utisak da je takva opsednutost oblačenjem poželjna. Ovakve emisije sve više razvaljuju mozgove, odvlače ljude u šminkeraj, pozerstvo, daju im utisak da si čovek onda kad ti je spoljašnjost blještava. Sve više i više osoba je opsednuto oblačenjem, šminkanjem, nekakvom ekskluzivom, a niko u životu nije pročitao ni 2 knjige. Zbog ovakvih sranja, ljudima danas vokabular čine jednosložne reči, par glupavih psovki, imena fudbalera, nazivi klubova i kafića, i ono veliko, najgluplje, „Ja“ koje im se nalazi na početku svake rečenice, a inteligencija i emotivna inteligencija su na nivou blatnjavih patika.
Dragi bože, dokle? Kad ću prisustvovati nečemu što motiviše ljude na rad na sebi iznutra, i što ih usmerava na prave vrednosti?
