Hrabrost
Sta nam to, pored ociju, nedostaje da bismo videli?
Sta nam to, pored ociju, nedostaje da bismo videli?
Poslednja izmena:
Ko je gori ?
- Začetnik teme hakim bej
- Datum pokretanja
zxy
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Haha,dobar si...znaš šta
glasam za tebe a one tamo
popljuvao bih redom sve
glasam za tebe a one tamo
popljuvao bih redom sve
Poslednja izmena:
orfej sa ibra
Aktivan član
- Poruka
- 1.468
JA SAM ZA PROTIV...
Poslednja izmena:
Zakasneli
Aktivan član
- Poruka
- 1.357
agree with zxy
Zakasneli
Aktivan član
- Poruka
- 1.357
-----------------------------------------------------------
Poslednja izmena:
hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.477
Kurta bez mozga i Murta bez srca su braca rodjena.
Kada bi se udruzili, bili bi jedno telo sa jednim mozgom i jednim srcem.
Bili bi dvoglavi orao sa stita, orao sa grba.
Ovako oni biraju da ostanu nekompletni, falicni i da ostanu u zavadi.
Naizmenicno jasu, jedan pa drugi, ne shvatajuci da moraju nauciti zajedno.
Moraju nauciti, ne samo zbog sebe.
Moraju nauciti "za Sebra.
Sebar izdati nece".
A narod bosonog peske za njima ide, i raduje se cas pobedi jednog, cas pobedi drugog.
Brat se pobediti ne moze. Brat je druga polovina celog.
Kada bi se udruzili, bili bi jedno telo sa jednim mozgom i jednim srcem.
Bili bi dvoglavi orao sa stita, orao sa grba.
Ovako oni biraju da ostanu nekompletni, falicni i da ostanu u zavadi.
Naizmenicno jasu, jedan pa drugi, ne shvatajuci da moraju nauciti zajedno.
Moraju nauciti, ne samo zbog sebe.
Moraju nauciti "za Sebra.
Sebar izdati nece".
A narod bosonog peske za njima ide, i raduje se cas pobedi jednog, cas pobedi drugog.
Brat se pobediti ne moze. Brat je druga polovina celog.
Poslednja izmena:
gost 198065
Poznat
- Poruka
- 7.720
I slaba je pamet deo folklora, daprostiš.
Kažu, zli ljudi, ako babice ispuste čedo na glavu netom posle poroda, teško da će izrast u razumnog čoveka.
Kolko se sećam od onomad, nema samo jedna Suđaja. Sto babica, kilavo dete.
Etc, etc.
U ovim krajevima nema razlike između mitologije i istorije, i mada nekim narodima to nije ič naškodilo - štaviše!.. - mi, nažalost, ne spadamo u take. Mi imao Savu Savanovića i age kojima nismo doskočili ni kad smo im glave odsecali. Često pomislim, ako je istorija učiteljica života, pa koji joj se moj baš sa nama zadesio PMS?
Onda mi dođe na um (dođi si na um, V!..) kako bi smrdelo na paranoju verovat da je baš nama dopala klimakterična usedelica od Učiteljice. Dok su svi ostali imali ratničke device sa štitom kojima je otac vladar univerzuma; raznorazne Morgane, Dame od Shalott-a i Ivane Orleanske.
Šta, stajali su u prednjem redu kad se delila sreća? A mi, kao, čučali s baba-serama kod wc-a?
Ne verujem u sreću. Verujem u povoljne okolnosti, i ljude (i narode) koji ih umeju prepoznati i iskoristiti. I one kojima to nije u moći.
Mi smo star narod. Onomad smo sišli sa ledenjaka severa pod bedeme raspadajućih imperija. Mladi, snažni, primitivni, nikakvim zalima zatrovani. Kosa nam je (riđa, kažu istoričari), lepršala na vetru. Bili smo sretni i nepismeni i imali svoje Perune Gromovnike, i Svetovide, svoje Vesne i Morane. Mnogobrojan narod, čak i danas, severni i slovenski i u krvnom srodstvu sa onima koji nam danas govore gde da sednemo i gde da kakimo, i koliko će nas to koštat. I koje slušamo. I kojima plaćamo da se uneredimo.
Po čem su bolji od nas? Svi smo sa istih visoravni sišli. Zašto, onda, neki od naših srodnika biraju Zelene u parlamente, i oni drugi, s kojima su nam se čak i kraljevske kuće vezale (njih unižujući, šta god hipokrite imali da kažu); već vekovima imaju samo dve stranke između kojih biraju? I u kom smo se trenu u istoriji (i pameti) odrodili od onih koji imaju najstariju skupštinu na planeti, Althing, ili - šta znam - prvog ženskog premijera u Evropi?
U kojem smo to trenutku u istoriji zaboravili ko smo bili, koji jesmo, i šta možemo? Jack London je u Kćeri snega imao junakinju koja je bila Hitlerjugend pre Hitlera, i insistirala na germanskoj premoći. Onda ju je njen sagovornik pitao: a Sloveni? Tu se pokunjila, ah, Sloveni, na njih sam zaboravila. Da!.. Oni su budućnost. Oni su deca vladara, Oni Koji Će Doći Na Kraju.
Jack je bio pustolov, i jedva nešto vrednije literarno čudo od Karla May-a koji nikad nije video Ameriku o kojoj je pisao. Ali ja bih bila sretna da se uzmemo u pamet barem onoliko pre Armagedona koliko su nam raznorazni sveCki pustolovi predviđali. Ono, obzirom da se nismo uzeli onda kad su i svi ostali. Ali verujem da se to, ako ikada, neće desiti za mog žvota, ni za života moje, ni njihove dece.
Puno mi protraćenih vekova imamo da naknadimo. U svetu se i životu mora raditi.
Lena gamadi; koja si rada jedino lebu bez motike i kojoj ti je lakše slušat nego zapovedat; šta očekuješ? Saosećanje? Razumevanje? Rispekt spram slavne prošlosti? Šta bi s onim kad su raznorazni Konstantini pisali da ti je rađa tambura od mača?
Juče tambura, danas pivska flaša na prevrnutoj gajbi ispred prodavnice. I državni službenici koji idu kući u pola dva, i zubari u domu zdravlja za koje sestre kažu da im nemojte dolaziti posle tri, mada je radno vreme do sedam, i direktori javnih preduzeća s osnovnom školom kojima se plaćaju putni troškovi od 50 km zato što u gradu nije bilo nikog pismenijeg iz stranke kojoj je pripala direktorska pozicija u navedenom javnom preduzeću, i guske bez dana staža udane za hohštaplere koje su svoju poziciju opštinskih savetnika i sekretara stekle tako što su se jeb.avale sa predsednicima partijskih odbora a danas na javnim tenderima guraju te iste muževe hohštaplere koji su do pre dve godine krali po italiji a do pre deset svako drugo veče provodili u policiji vezani lisicama za radijator...
Ono, nemoj me vuć za jezik.
Ništa nema od toga. Zaboravi. Živiš na skroz pogrešnom mestu. To ti je što ti je. Ovde nema vajde od "demokratskih" izbora, to nije deo našeg folklora. Naš folklor je oslepiti sina i utamničiti oca da bi zaseo na presto.
Naš folklor je pametniji koji se ne stidi kandžije. Vlad Cepeš sa njegovom zlatnom čašom na bunaru.
Daj bože da nam najzad postane jasno ono što su drugi apsolvirali pre cirka iljadu godina. Da nema napretka pre nego prihvatimo da prvo idu Drakule.
Kažu, zli ljudi, ako babice ispuste čedo na glavu netom posle poroda, teško da će izrast u razumnog čoveka.
Kolko se sećam od onomad, nema samo jedna Suđaja. Sto babica, kilavo dete.
Etc, etc.
U ovim krajevima nema razlike između mitologije i istorije, i mada nekim narodima to nije ič naškodilo - štaviše!.. - mi, nažalost, ne spadamo u take. Mi imao Savu Savanovića i age kojima nismo doskočili ni kad smo im glave odsecali. Često pomislim, ako je istorija učiteljica života, pa koji joj se moj baš sa nama zadesio PMS?
Onda mi dođe na um (dođi si na um, V!..) kako bi smrdelo na paranoju verovat da je baš nama dopala klimakterična usedelica od Učiteljice. Dok su svi ostali imali ratničke device sa štitom kojima je otac vladar univerzuma; raznorazne Morgane, Dame od Shalott-a i Ivane Orleanske.
Šta, stajali su u prednjem redu kad se delila sreća? A mi, kao, čučali s baba-serama kod wc-a?
Ne verujem u sreću. Verujem u povoljne okolnosti, i ljude (i narode) koji ih umeju prepoznati i iskoristiti. I one kojima to nije u moći.
Mi smo star narod. Onomad smo sišli sa ledenjaka severa pod bedeme raspadajućih imperija. Mladi, snažni, primitivni, nikakvim zalima zatrovani. Kosa nam je (riđa, kažu istoričari), lepršala na vetru. Bili smo sretni i nepismeni i imali svoje Perune Gromovnike, i Svetovide, svoje Vesne i Morane. Mnogobrojan narod, čak i danas, severni i slovenski i u krvnom srodstvu sa onima koji nam danas govore gde da sednemo i gde da kakimo, i koliko će nas to koštat. I koje slušamo. I kojima plaćamo da se uneredimo.
Po čem su bolji od nas? Svi smo sa istih visoravni sišli. Zašto, onda, neki od naših srodnika biraju Zelene u parlamente, i oni drugi, s kojima su nam se čak i kraljevske kuće vezale (njih unižujući, šta god hipokrite imali da kažu); već vekovima imaju samo dve stranke između kojih biraju? I u kom smo se trenu u istoriji (i pameti) odrodili od onih koji imaju najstariju skupštinu na planeti, Althing, ili - šta znam - prvog ženskog premijera u Evropi?
U kojem smo to trenutku u istoriji zaboravili ko smo bili, koji jesmo, i šta možemo? Jack London je u Kćeri snega imao junakinju koja je bila Hitlerjugend pre Hitlera, i insistirala na germanskoj premoći. Onda ju je njen sagovornik pitao: a Sloveni? Tu se pokunjila, ah, Sloveni, na njih sam zaboravila. Da!.. Oni su budućnost. Oni su deca vladara, Oni Koji Će Doći Na Kraju.
Jack je bio pustolov, i jedva nešto vrednije literarno čudo od Karla May-a koji nikad nije video Ameriku o kojoj je pisao. Ali ja bih bila sretna da se uzmemo u pamet barem onoliko pre Armagedona koliko su nam raznorazni sveCki pustolovi predviđali. Ono, obzirom da se nismo uzeli onda kad su i svi ostali. Ali verujem da se to, ako ikada, neće desiti za mog žvota, ni za života moje, ni njihove dece.
Puno mi protraćenih vekova imamo da naknadimo. U svetu se i životu mora raditi.
Lena gamadi; koja si rada jedino lebu bez motike i kojoj ti je lakše slušat nego zapovedat; šta očekuješ? Saosećanje? Razumevanje? Rispekt spram slavne prošlosti? Šta bi s onim kad su raznorazni Konstantini pisali da ti je rađa tambura od mača?
Juče tambura, danas pivska flaša na prevrnutoj gajbi ispred prodavnice. I državni službenici koji idu kući u pola dva, i zubari u domu zdravlja za koje sestre kažu da im nemojte dolaziti posle tri, mada je radno vreme do sedam, i direktori javnih preduzeća s osnovnom školom kojima se plaćaju putni troškovi od 50 km zato što u gradu nije bilo nikog pismenijeg iz stranke kojoj je pripala direktorska pozicija u navedenom javnom preduzeću, i guske bez dana staža udane za hohštaplere koje su svoju poziciju opštinskih savetnika i sekretara stekle tako što su se jeb.avale sa predsednicima partijskih odbora a danas na javnim tenderima guraju te iste muževe hohštaplere koji su do pre dve godine krali po italiji a do pre deset svako drugo veče provodili u policiji vezani lisicama za radijator...
Ono, nemoj me vuć za jezik.
Ništa nema od toga. Zaboravi. Živiš na skroz pogrešnom mestu. To ti je što ti je. Ovde nema vajde od "demokratskih" izbora, to nije deo našeg folklora. Naš folklor je oslepiti sina i utamničiti oca da bi zaseo na presto.
Naš folklor je pametniji koji se ne stidi kandžije. Vlad Cepeš sa njegovom zlatnom čašom na bunaru.
Daj bože da nam najzad postane jasno ono što su drugi apsolvirali pre cirka iljadu godina. Da nema napretka pre nego prihvatimo da prvo idu Drakule.