Čeznem da ti kažem da te volim, ali plašim se da ću izgubiti ono najsvetije što imam, a to je tvoje prijateljstvo.Noćima sanjam te i muče me osećanja prema tebi. Nemam hrabrosti da si moja radost, da mi sačinjavaš mladost i činiš me srećnim. Posmatram te i poželim da vrisnem snažno i celom svetu kažem da te neizmerno volim ali bojim se da bi mi se smijala. Ne znam da li i ti mene voliš i da li bi mi uzvratila ljubav koju čuvam samo za tebe. U trenutku sve bih ti rekao, ali opet me muči crv sumnje da će moj bol tvojim odbijanjem postati još veći. Bojim se da te ne izneverim i nerazočaram. Nedostaje mi hrabrosti jer plaši me pomisao da ću biti duboko povređen. Zato svoja osećanja iznosim na ovo parče lista i svoj bol i tugu čuvam samo za sebe. Možda jednoga dana kada prođu ove lude godine i skupim hrabrosti i sve ti kažem, do tada uvek ću čeznuti da ti kažem da te volim. Svaki put ponosno i hrabro ti prilazim, dobro skrivajući svoju bol, ljubav i tugu.Ali tvoj osmeh, pogled i “ono prijatelju” uvek me probudi iz mojih slatkih snova i podseti me na moju tugu i bol. Čeznem da sedim pored tebe i posmatram te, mogao bih tako danima i satima, ali plašim se da ne bih izdrzao. Znaš mi reći maleni, pa poželim da sam stariji, da imam više od ovih dvadeset godina misleći da bi tada bio hrabriji da ti kažem ono što osećam i da ne bi ovoliko patio. Možda će nekome biti smešno dok bude čitao ovu mladalačku ispovest, ali to me neće razočarati više nego što me razočarala ova moja tuga i bol. Mislim da će ova ljubav prema tebi trajati bar onoliko koliko traje ovaj moj tužni život, a možda i duže. Valjda ću jednoga dana skupiti hrabrosti i reći ti da te neizmjerno volim. Dok čekam taj dan, možda će nekome ova mladalačka ispovest pomoći i možda neko bude hrabriji od mene i ljubav procveta na nekom drugom delu ove naše ljubavne planete.
Uvek ću čeznuti da ti kažem…… Volim te.
R.M.Rilke............
Uvek ću čeznuti da ti kažem…… Volim te.
R.M.Rilke............