Bleda kopija coveka koji mi se gorko smeje u ogledalu, daje mi podsticaj da to isto razbijem, produkt tog cina
bice moja krv i tada cu konacno biti uveren da sam to zaista ja. Nikad sporije koracao nisam , a vucem se citav
zivot. Ne, nije to zato sto sebi zadajem sve duze i duze distance, to je zato sto vise ne uzivam u hodanju kao
nekad. Covek mora proci sve puteve da bi spoznao koji je pravi, ja sam ih prosao, recimo... Vise puta.
Unutrasnja snaga ne slabi, sve vise sam uveren da nikad nije ni postojala. Oduvek je moje srce zivelo na
aparatima, u zivotu su ga odrzavali saka ljudi i par osmeha slucajnih prolaznika. Male stvari ne cine svet, one
cine zivot. Nikad umorniji nisam bio, promene datiraju iz vremena moga postanka, ali jos uvek pukle nisu.. Ceka
se dan.
Ceka se dan, kada necu vise moci trpeti. Cekaju dan, kada ih vise nakon kamena necu moci hlebom udarati.
Kada im za ruznu rec, necu moci vratit osmeh, niti za lose delo uciniti uslugu. Sve stoji, sve ceka. Covek bi i
dusu svoju dao, ako ce ga neko uveriti da ce sutra dobiti dve. Ljudi rizikuju i ekperimentisu u zivotima drugih,
cekaju da im se blizi opekne da oni ne bi.
A u meni polako sve tinja, gori, dogoreva.. Kada bukne vatra, tada ce te shvatiti moje pravo lice, tada cete
shvatiti kakva vas je osoba trpila, bodrila i podrzavala. Tada cete se zgrozavati svake moje reci, jer ja sam taj
koji je uspeo ubiti zlo u sebi da bi bio dobar drugima. A svetu se ne moze ugoditi, ali bar onim ljudima sto te
okruzuju moze.. Ili bar pokusati, prava osoba uvek pokusa.
I mogu od svega odustati, ali od svojih snova necu. Toliko je volje u meni da vam je mogu poklanjati, niti jedan
dan nije za baciti, niti jedan san nije toliko nemoguc da ga se treba odreci. I opet cu ja biti ja.
Al' tog trenutka kada buknem, kada popucaju svi savovi maske ispod koje krijem zivotinju koja je gladna ljubavi i
paznje, tada cete shvatiti kako sam vas mogao voleti vise nego iko, a opet ko mi je i koliko kad poklonio ljubavi.
Ja nisam masina koja ubija bol, ja sam decak koji slika osmehe na vasim licima, osoba koja pise o svom bolu
da bi vi lakse presli preko svog.
Ceka se dan, kada cu se povuci u svoj imaginarni svet i coveku u ogledalu reci :
Voli i sam sebe some a ne samo druge! Da bi te i drugi voleli....
bice moja krv i tada cu konacno biti uveren da sam to zaista ja. Nikad sporije koracao nisam , a vucem se citav
zivot. Ne, nije to zato sto sebi zadajem sve duze i duze distance, to je zato sto vise ne uzivam u hodanju kao
nekad. Covek mora proci sve puteve da bi spoznao koji je pravi, ja sam ih prosao, recimo... Vise puta.
Unutrasnja snaga ne slabi, sve vise sam uveren da nikad nije ni postojala. Oduvek je moje srce zivelo na
aparatima, u zivotu su ga odrzavali saka ljudi i par osmeha slucajnih prolaznika. Male stvari ne cine svet, one
cine zivot. Nikad umorniji nisam bio, promene datiraju iz vremena moga postanka, ali jos uvek pukle nisu.. Ceka
se dan.
Ceka se dan, kada necu vise moci trpeti. Cekaju dan, kada ih vise nakon kamena necu moci hlebom udarati.
Kada im za ruznu rec, necu moci vratit osmeh, niti za lose delo uciniti uslugu. Sve stoji, sve ceka. Covek bi i
dusu svoju dao, ako ce ga neko uveriti da ce sutra dobiti dve. Ljudi rizikuju i ekperimentisu u zivotima drugih,
cekaju da im se blizi opekne da oni ne bi.
A u meni polako sve tinja, gori, dogoreva.. Kada bukne vatra, tada ce te shvatiti moje pravo lice, tada cete
shvatiti kakva vas je osoba trpila, bodrila i podrzavala. Tada cete se zgrozavati svake moje reci, jer ja sam taj
koji je uspeo ubiti zlo u sebi da bi bio dobar drugima. A svetu se ne moze ugoditi, ali bar onim ljudima sto te
okruzuju moze.. Ili bar pokusati, prava osoba uvek pokusa.
I mogu od svega odustati, ali od svojih snova necu. Toliko je volje u meni da vam je mogu poklanjati, niti jedan
dan nije za baciti, niti jedan san nije toliko nemoguc da ga se treba odreci. I opet cu ja biti ja.
Al' tog trenutka kada buknem, kada popucaju svi savovi maske ispod koje krijem zivotinju koja je gladna ljubavi i
paznje, tada cete shvatiti kako sam vas mogao voleti vise nego iko, a opet ko mi je i koliko kad poklonio ljubavi.
Ja nisam masina koja ubija bol, ja sam decak koji slika osmehe na vasim licima, osoba koja pise o svom bolu
da bi vi lakse presli preko svog.
Ceka se dan, kada cu se povuci u svoj imaginarni svet i coveku u ogledalu reci :
Voli i sam sebe some a ne samo druge! Da bi te i drugi voleli....
