..kažu da je svaki unutrašnji / duhovni bol , kreacija tog istog duha...mogu da kažem, da su uzroci i razlozi incijatori unutrašnjeg bola , ali njegov intenzitet ( da tako kažem ) definisan je i određen našom unutrašnjom kreacijom tog istog bola .. dakle , mi stvaramo tu bol ( ranu ) i definišemo njeno trajanje ( zarastanje te rane ) .. otuda i ona opšte poznata , svaka duhovna bolest je u nama , pa je i svaki lek za nju u nama ...na osnovu ove poslednje očiglednosti, izrečena je i fraza : vreme leči sve, naročito takozvani "emotivan bol"... sasvim je razumno pitanje : zašto to činimo sebi ?.... predpostavljam zbog naše sklonosti da ono što počinjemo da simpatišemo mi i idealizujemo ( lagano ali sigurno ) ... posle idealizacije dolazi slepo voljenje ..nakon toga , zapadamo u razočarenje ( čim nestane idealizacije ili se njena slika naruši nekim događajem ) -- sukobimo se sa suvom realnošću ... a u fazi razočarenja, počinjemo sebe da idealizujemo i sažaljevamo --- i eto spirale duhovnog nemira ... jer kad sebe izidealizujemo počinjemo da se upoznajemo i da otkrivamo realnost o sebi , a sa njom počinjemo da se razočaravamo u sebe i vraćamo se prvom idealu ... i tako u krug...
..dakle, potrebno je živeti bez takozvanog emotivnog slepila i voleti ono što jeste i kakvo jeste --- sa svim vrlinama i manama...tad je lakše projektovati budućnost i događaje u njoj .. naročito lako je projektovati intenzitete tih događaja ... a tu je najvažniji faktor vreme ; odnosno životni interval događaja ... e, a za definisanje životnog intervala jedne ljubavi ( bila ona na pomolu ili tek u razvoju ) potrebno je realno poznavanje karaktera onih koji učestvuju u njoj ( ne samo direktnih učesnika , ponekad je daleko važnije poznavanje karaktera indirektnih učesnika - okoline i ambijenta u kome se rađa ljubav / život )....
.. ovo kao ja nešto pravim neku teoriju --šta li ? ...
..ali , preporučljiva je analiza objekta koji nam je proizveo patnju ... suva i hladna ...a često dođe dobro i samo analiza ( koja nema kalimerovski prilaz )... hoću da kažem, da saznavanje objektivnih istina o partnerima i o okolini, skraćuje vremenski interval paćenja ... tad se prečesto otkrije da je razlaz idealno rešenje ; a ponekad se otkriju i neke istine o sebi -- pomalo nepovoljne ... okreni obrni, svako ljudsko stvorenje je samoljubivo ; pa kad otkrije neke nepovoljne istine o sebi, podsvesno nastiji da ih zaboravi -- onda počinje proces zaboravljanja i brisanja sećanja / potiskuju se događaji koji su u vezi njih ( sećanja )...
... po meni , okreni obrni , ja sam kovač sopstvene sudbine - radosti i raspoloženja u njoj ...
... uh , odoh tamo gde me niko nije zvao i gde se ne ide ...
... ma smatrajte da ništa nisam pisao ...
Pozdrav !
