Egipat u srcu srednjeg sveta 1 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Egipat u srcu srednjeg sveta 1

Oceni ovaj blog
Šarm el Šeik nudi prilično razblaženu varijantu arapskog sveta.
Pre svega u Egiptu je, a egipćani i nisu oni pravi arapi.
Oni su nešto posebno, ali tome ću se vratiti ubrzo.





Dakle, Šarm el Šeik je nastao na rubu izraelske okupacione baze tokom sinajskog rata. sedamdesetih prošlog veka, kao buvljak za vojsku stacioniranu u pustinji. Pre tog rata na samom špicu Sinajskog poluostrva, osim pustinje, u priobalju dobro zasoljene morskom solju, nije bilo ničega drugog.
Naravno, samo ako se iz vida ispusti ono, čega je i odavno pre tog besmislenog rata, bilo pod morem.



Da se krajem sedamdesetih, po završetku tog rata, iz vida ispustilo, ono što je Žak Iv Kusto pod morskom površinom snimio i celom svetu pokazao, ni sada, od Šarm el Šeika ne bi bilo ništa posebno. Sećam se, kako sam se kao dete samo lepio za naš crno beli televizor, četvrtkom uveče, tih istih sedamdesetih, kada su emitovali „Tajne mora“.
Srećom po Egipat, još neko je gledao Kustoa, a bio je dovoljno moćan i dovoljno pametan da se doseti, da bi nebrojeni rifovi, koralni grebeni, beskrajne peščane plaže na toplom moru, sa nula oblačnih dana, još od kad teče Nil, mogli osiromašenom i prenapučenom Egiptu doneti prihod, najmanje koliki i naplata plovidbe kroz suecki kanal. Ta granica snova je u međuvremenu premašena, ali ima u toj priči nešto što je mnogo važnije.
Čovek sadašnji se ponovo zagnjurio u more i to masovno.
To budi nadu, da će možda ipak blagovremeno ukapirati, kako da definitivno i konačno ne uništi ovu svoju jedinu planetu. Kada se prisetim koliko je danas ljudi, koji uživaju u ronjenju na Crvenom moru, u poređenju, recimo samo, sa brojem maloletne dece, koja su, baš u tom sinajskom ratu, gušeči se u suzama i nemoćnom besu, ispratila svoje najdraže tamo odakle ih neće više dočekati, pomislim da za ovaj svet, uprkos svemu odvratnom, još uvek može da se nađe po koja lepa reč. Gledajući iz ovog tupog ugla, ne može se doduše reći da je baš pravedan, ali nije baš sve na kantaru.
Svet koji zna da se raduje suncu posle grmljavine, ipak zaslužuje prelaznu ocenu.
Do daljnjeg, naravno.
A, osim toga za koga je, još je i dobar.




Kao što se da i videti, samo mesto je svojim velikim delom jedna velika budalaština, od globalnog neukusa arapske bagatele i kineske plastike. Sa razlogom se plaše svi moji sagovornici, kako kopti tako i muslimani, da će, ako muslimanska braća osvoje vlast, zatvoriti Šarm i ugasiti ceo turizam kao bogoneugodnu stvar. Tada bi o njihovom opstanku, isključivu brigu preuzeo sam Alah, jer na ovom stenju i pesku, stvarno ne bi ni mogao niko drugi. Tog scenarija se svi pribojavaju, muslimani kanda ponajviše, koliko sam primetio.
Jako bih voleo da do toga ne dođe, jer u preukusnom i premirisnom i svim ostalim čulima tipično levantinski preobilnom doživljaju Šarma postoji jedan mali i uglavnom neprimetni sastojak.
Uz dužno poštovanje, njegovom arapskom imenu, ta lako previdiva sitnica, daje mu i evropski smisao i to doslovno, samo, šarm Šarma je skriven, valjda kao što se i sve pravo, na ovom suncu skriva od nedostjnih očiju. Ne, to nisu rifovi, ni bejevi, ni korali, ni ništa podvodno. O tome posle, kako sam krenuo u nekom od sledećih nastavaka, verovatno.
Šarm Šarma je lagan kao zar plesačice i isto tako, lako ga je prevideti, ali onda ti sve to izgleda bizarno, preterano i balkanski bagatelno. No, za to je kriv posmatrač, balkanski slepac, a ne plesačica, jer, oseti se isto tako, jako lako, ali samo tamo gde ima, ili jako mnogo nesnosne buke i galame, ili gde vlada duboka tišina, takva da čuješ šum peska u vetru. Naravno, neophodno je imati i dobru nameru ustvari, bez nje, to su sve samo šljokice Milke Babović.

Šarm, inače i nije naselje kao sva ostala u Egiptu. Opkoljen je sa nekoliko obručeva vojske i od egipćana pravo boravka imaju samo oni koji tu rade. Ništa članovi porodice, ništa deca, rođaci isl. Svi ljudi koje sam upoznao, tu su samci, a njihovi žive po Kairu, Asuanu Aleksandriji...
Ima samo onih javnih ustanova, koje koriste turisti i naravno par džamija. Moguće da ima i koja crkva, ipak je to Egipat. Nema škola, niti bilo kojih javnih ustanova na usluzi samo domaćima.
Ima zato turizma, koji egipćane čuva da ne iskopne na pesku.
Izgleda, da sve živo, to stalno ima na umu jer tako se i oni odnose prema turizmu i turistima. Turizam je ovde sve, a njihova ljubaznost je doslovno filmska, mislim na filmove pedesteih. U životu se nisam toliko nadelio i naslušao dobrih jutara, dana, večeri, prijatnih večera, kako ste dobro sam hvala, molim, kako ste vi i naravno nadasve čuveno i sveprisutno: Where you come from my friend? Odakle ste prijatelju... za samo sedam dana. Isprva sam mislio da je to samo kod prodavaca dok ne kasiraju ono što uspeju da uvale, ali i pomisliti tako nešto, velika je uvreda. Makar koliko to izgledalo fantastično, skoro svi su iskreno ljubazni. Ipak, turista je manje, nego pre šest godina, kada smo prvi put bili ovde i to se primeti, ne samo na ulicama nego i na njihovim licima. Sunce prži taj pesak skoro isto kao i pre šest godina, kad nije bilo krize. Čak ni kiša nije pala odonda, kaže mi Ahmet. Zapamtio me, jer smo se opkladili da ćemo se videti opet, tek kada padne kiša, naravno dobio je opkladu. Ahmet Nubijac, izuzetan lik bio mi je i ostao.

Pravilnog izduženog lica, bez traga subsaharskih, afričkih crta, diskretan osmeh i pogled koji najradije počiva na dalekom horizontu, odavao je sina Nubijske pustinje. Prilično se iznenadio kad sam mu rekao da je beduin iz Donjeg Egipta koliko dva i dva. Njegov deda je bio beduin, rekao je.
- Pa onda si i ti.
- Ne, ser ja sam rođen u Asuanu, beduini su živeli u pustinji.
Kaže da ih više nema. Njegov deda se, kaže, kao i cela njegova porodica, zaposlio na gradilištu asuanske brane. Potom se oženio i tu je bio kraj njihovog višegeneracijskog lutanja pustinjom. Priča mi nekako poznata, ko zna odakle?

Pošalji "Egipat u srcu srednjeg sveta  1" na Facebook Pošalji "Egipat u srcu srednjeg sveta  1" na Google Pošalji "Egipat u srcu srednjeg sveta  1" na My Yahoo! Pošalji "Egipat u srcu srednjeg sveta  1" na Live Pošalji "Egipat u srcu srednjeg sveta  1" na MySpace Pošalji "Egipat u srcu srednjeg sveta  1" na Twitter Pošalji "Egipat u srcu srednjeg sveta  1" na Digg Pošalji "Egipat u srcu srednjeg sveta  1" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari