DOSADNO POPODNE - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

DOSADNO POPODNE

Oceni ovaj blog
.
.
- Tak... Tak... Tak... - tišinu vrelog dana remeti tek jednolično klepetanje oštećenog krilca vetrenjače, pokretane razvigorcem što donosi svežinu sa reke. Tina se isteže poput mačke na podnevnom suncu, vitog tela uvaljenog u ofucanu baštensku stolicu stamene predratne izvedbe.

Kroz poluspuštene kapke primećuje suvonjavu priliku u dugom mantilu, što se pomalja iz bagrenjara podno bašte. Poravnava znojem natopljenu haljinu, dok potpetice došljakovih kaubojki upadaju duboko među zasade, ali bez vidljive štete.

- Br'dan gospoja. - obrati joj se dodirujući široki obod pustenog šešira. Tina diže pogled na vetrom izbrazdano lice i, talasajući bujnim kovrdžama, klimnu glavom u znak pozdrava.

- Ako ima kak'og posla da se odradi za 'ranu i prenoćište, rad bih bio da ga se do'vatim. - reče on bez prenemaganja. Lajka skiči, samo lanac što ne otkine.

- Svinjac bi se mog'o očistit'. Tragač i lopata su onde pod nastrešnicom. Imam paradičkom čorbe i šufnudle, a spavat' mo'š onamo u šupi. - došljak klima glavom i kreće.

- Ubacivaj đubre tamo u biorazgrađivač, al' pažljivo. - dobacuje za njim. Ne osvrće se na njene reči i mačkaste oči uvređeno zatreptaše svilastim trepuškama. U stvari, Tina ne voli ljude sa reke. Smrde.

- Škrip, krr, škrip, krr, škrip, krr, škrip... - čuje Tina dok pod velikim loncem u kuhinji pripaljuje gas. Nešto kasnije sto na tremu je postavljen i posmatra došljakove lagane pokrete. Vetrić pomera peševe kaputa i primećuje da mu o boku visi ogromni revolver. Da bi umirila leptiriće u stomaku uključuje tranzistor na stolu i trubači udariše iz sve snage.

Tren kasnije Lajka zaurla trzajući lanac kao pobesnela. Od treštanja „Kalašnjikova“ sa radija gotovo da i ne primeti gde četiri konjanika ulaze u dvorište. Prvi, visok i upečatljivog lika, jaše belog konja, na glavi mesto kape ima venac, a o sedlu mu visi tobolac sa lukom i strelom. Al' je ovaj demodiran, pomisli Tina, dok se drugi došljak posred bašte spušta sa svoga crnog konja, pa po jagodama nekakvim kantarom premerava. Tina sumnjičavo odmerava štetu što čine šljampave čizme i premišlja se kakva li je sad ovo inspekcija.

- Hej dronjavi, pazi brate na te jagode, sve si ih izgazio! - dovikuje mu ljutito, ali onaj ne haje. Lepi joj se obraća ne sjahavši sa belca.

- Došlo je vreme strašnog suda i prihvatićete bez roptanja ono što vam sledi – sav je nasmešen k'o i svi čiovnici, pa deluje prilično naduveno. Nije pogrešila, opet neka sanitarna inspekcija. Dosta joj je više i inspekcija i države, a pomalo i od života samog.

- Ma, nosite se bre sva četvorica iz moje bašte pre no što se sačmare ne do'vatim! Jeste'l čuli?

- Bojim se, djevo bajna, da ne shvatate svrhu našeg dolaska. - savršeno mirno odvraća onaj zavodljivi.

- Ko, bre, ne shvata! Gubite se odatlen i gazdi kaž'te da ovde ič za njega nema. - vrisnu Tina.

- Djevo bajna, vi mora da poznajete otkrovenje Jovanovo, kad za moga Gospodara znate. Imate moje poštovanje, ali i sami znate da će biti što biti mora...

- Ovaj točak mnogo škripi. Valjalo bi nešto uraditi. - prekida Stranac tiradu.

- Ne ometaj me, smrtniče. - odmerava ga zavodnik iz svoga sedla.

- Tebe nisam ništ' pit'o, nalickani. - odbrusi Stranac i ne pogledavši ga.

- Da ne zažališ zbog oholih reči? - dok lepi to izgovara, Tina kriknu, jer drugi jahač naglo priteruje riđana i zamahuje ogromnom katanom. Opomenut vriskom Stranac se okreće, poteže revolver i preciznim hicem pogađa napadača sred čela. Dok se ovaj strovaljuje u prašinu, onaj što premerava baštu uz urlik se zaleće, ne bi li ga onim kantarom po glavi odalamio. Drugi ga Strančev pucanj obara na zemlju. Jahač na zelenku jurnu i gotovo obori stranca, ali ovaj se ne predaje. Iz okreta ga sa dva hica obara iz sedla i u zadnjem trenu izbegava strelu kojom prvi uljez pokušava da ga eliminiše. Poslednja dva pucnja dokrajčiše i zadnjeg protivnika. Stranac obrnu revolver, dunu u cev, pa izbaci čaure iz burenceta. Potom pažljivo vadeći metkove iz opasača, napuni oružje, te ga vrati u futrolu.

- Pa ondak? Imal' il' nema masti gospoja da podmažem kolica? Poludeh od ovog škripanja. - Tina rasejano klimnu glavom i pomisli: „Dođavola, čorba se ohladila.“

- Ako si gladan, izvoli. - ponudi ga da zauzme mesto za stolom. Stranac navali na ručak, a ona se seti da se nisu propisno ni upoznali.

- Ja sam Tina. Može li se znati tvoje ime? - mazno dobaci uz zavodljivi smešak.

- Isus. - procedi stranac između dva zalogaja. Tina nezadovoljno odmeri džumbus po dvorištu.

- A one leševe posle turi u biorazgrađivač... - reče, a trubači sa radija zasviraše „Mesečinu“.
.
.

Pošalji "DOSADNO POPODNE" na Facebook Pošalji "DOSADNO POPODNE" na Google Pošalji "DOSADNO POPODNE" na My Yahoo! Pošalji "DOSADNO POPODNE" na Live Pošalji "DOSADNO POPODNE" na MySpace Pošalji "DOSADNO POPODNE" na Twitter Pošalji "DOSADNO POPODNE" na Digg Pošalji "DOSADNO POPODNE" na del.icio.us

Ažurirano 04.07.2012. u 02:53, autor: Stipan Severnjak

Oznake: dosadno popodne
Kategorije
Priča

Komentari