Spiritualizam - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Spiritualizam

Oceni ovaj blog
Шта се дешава са људима после њихове смрти, и да ли је могуће остварити неку комуникацију са њима?
Обично се замишља да би таква комуникација требала бити слична оној која се дешава на овом свету између два саговорника. Тако се то представља на разним спиритуалистичким сеансама и неко ко би желео да чује своје умрле мисли да се то може десити на такав начин. Истина је, заправо, да комуникација јесте могућа, али не она на коју смо навикли.

Проблем је што је та "друга страна" нешто изван простора и времена, самим тим нешто нашој сазнајној моћи непојмљиво. Тако да оно што долази до наше свести одатле, мора се превести на језик интелекту појмљив, или прецизније речено, мора проћи кроз филтере наше моћи сазнања званих простор и време. Тако да посредством тога од те поруке "са онога света" имамо само један симбол који се очитује у догађајима света око нас, као и у скривеном смислу снова које сањамо. Један удаљени ехо.

Морам цитирати неке Шопенхауерове речи које је писао управо о томе. О проблему комуникације са умрлима :

Budući da unutrašnje bivstvo čoveka, koje ostaje u smrti
neokrnjeno, zamišljamo kao egzistirajuće izvan vremena i
prostora, onda bi se neko njegovo delovanje na nas živuće
moglo dogoditi samo vrlo posredovano na našoj strani;
tako da bi bilo teško doznati šta je od toga proizišlo
upravo od preminuloga. Jer neko takvo delovanje ne bi
samo moralo najpre ući u forme opazanja subjekta koji ga opaža,
i time se predstaviti kao prostorno, vremenito i prema
zakonima kauzalnosti materijalno delujuće, nego bi moralo
povrh toga stupiti još i u svezu njegova pojmovnog
znacenja, jer on inače ne bi mogao znati što da s time
počne, a onaj koji mu se pojavljuje ne želi samo da bude viđen
nego želi da bude donekle pojmljen i u svojim namerama i
njima odgovarajućim delovanjima. Prema tome trebao
bi se taj prilagoditi i priključiti ograničenim gledištima i
predrasudama subjekta.

Iako prema tome pojava duhova biva
dovedena do pojavljivanja unutrašnjom, iz biti stvari po
sebi nastalom, dakle magičnom akcijom na organizam,
koja se posredstvom sistema ganglija širi sve do mozga,
ipak takva pojava duhova biva shvaćena na način predmeta
koji na nas deluju posredovanjem svetla, uzduha,
zvuka, udarca ili mirisa.
Kakvu bi promenu moralo pretrpeti pretpostavljeno
delovanje umrloga u nekom takvom prevođenju, takvim
totalnim metashematizmom! Kako se može još pretpostaviti
da pritom i tako zaobilazno dolazi do stvarnog dijaloga
s pitanjima i odgovorima, kako se o tome često
izveštava?


Arthur Schopenhauer "O vidjenju duhova" Parerga i paralipomena 1 i
Болдовано. Људи би хтели да комуницирају са умрлима питањем и одговорима. А та комуникација заправо мора личити на ову симболично представљену у алегорији Платонове пећине:

Од 1.50 па надаље.

Pošalji "Spiritualizam" na Facebook Pošalji "Spiritualizam" na Google Pošalji "Spiritualizam" na My Yahoo! Pošalji "Spiritualizam" na Live Pošalji "Spiritualizam" na MySpace Pošalji "Spiritualizam" na Twitter Pošalji "Spiritualizam" na Digg Pošalji "Spiritualizam" na del.icio.us

Ažurirano 25.06.2012. u 08:59, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. MPMcB (avatar)
    Budući da unutrašnje bivstvo čoveka, koje ostaje u smrti
    neokrnjeno, zamišljamo kao egzistirajuće izvan vremena i
    prostora,
    Ovo je nešto novo za mene.
    Nisam znao da se Šopenhauer bavio pomodnim detaljima svoga vremena.
  2. faraonn (avatar)
    ...mislim da Sopenhauer ne pripada nekom vremenu ili vremenskoj zoni, na njega se pozivaju i oni koji ne bi htjeli da se ni okrznu o velike duhove jer sami sebe takvim shvataju.Tomas Man to lijepo navodi o uticaju Sopenhauera na Wagnera i wagnerovski oslonac na ovog već prozvanog Filosofa na putevima utjehe i liječenja...treba pročitati od I.Jaloma,-Lečenje Šopenhauerom...
    Pomodarno ili moderno nema smisao kad su u pitanju Šopenhaueri je njihovo poimanje i izust su uvijek klasika i nadmodernost...
    Spiritualno je domen psihologije, psihijatrije , antropologije i psihoanalize a sve su to relativno mlade nauke ili ne joč nauke u smislu ozbiljnog uzimanja tj. da bi se neki metod ili ili predmet njihov dao na utabani početak...sve su to do sada improvizacije ili reflexije, konteplacije i ako ima toga toliko tako datiranog da pomislimo kako je to 'polje probudjeno'...ne moše Homo sapiens doći iz Ništa i otići u ,-Ništa...
    Ja to nedam jer poludio bih prije toga sljedećeg Ništavila...poludio bih jer treba se spasiti prije poplave Ništavila...ca.