Декларација слободних народа света

Иако у замишљеном свету, или замишљеном прошлом времену овог света, делује актуелно. Проверите!

У тренутку када се указује потреба да се разјасни и раздвоји наш поглед на свет од онога који нам се намеће силом мача и магије; и да успоставимо свој положај према законима Природе. Држимо да су следеће истине везане за децу Арде јасне саме по себи – али ипак неки су их очигледно заборавили па је неопходно званично их подсетити:
Да се једна страна не може прогласити за чувара судбине Арде и Кругова света.
Да једна страна не може себе прогласити агентом апсолутног Добра јер и свака друга страна и поглед на свет има право да тежи Добру на начин како то она сама види.
Да се не може прогласити никакав крај историје јер то је противно Природи, а било који покушај да се нешто тако васпостави мора бити осуђен на неуспех.
Да ниједна страна ограничена Круговима света не може себи дати прерогативе који се могу везати за Јединог.
Да у Доба људи постоји опасност да људска врста угрози равнотежу Природе и да се о томе мора водити рачуна и због самих људи.
Да Природа делује по принципу акције и реакције и спојених судова. Било која акција почињена против Другог имаће своју последицу, а време наплате увек дође.
Да када једна страна оличена у својој држави и организацијама постане деструктивна у смислу огрешења о горе наведене општеважеће законе, право је осталих да се удруже против ње, спрече је и казне за своје поступке.
У циљу подршке Декларацији препоручујемо је свим силама Арде и Једином, спремни положити свој утицај, част, срећу, имовину и животе ради њеног остварења.
 
Пошто су се чаробњаци одморили и јелом и пићем окрепили, радознало су чекали документ који су им домаћини припремили. Нису много међусобно говорили, а како је време пролазило постајали су још тиши. Још мало па ће видети документ због кога су у крајњој линији путовали толико.

Када је декларација стигла, сваки чаробњак је ћутке гледао свој пергамент. Свако је у себи прегледао властите примедбе и размишљао да ли је вредно потписа.

Соутраму се није много свиђало помињање “Јединог”, кога је он посматрао као навештог Демијурга, ствараоца лошег света. Ипак, јасна тежња да се спречи да једно ограничено људско сазнање прогласи себе за “апсолутно” било је вредно његовог потписа, сматрао је.

Оролуин се скоро у потпуности слагао са документом. Ипак, насмешио се горко, подсећајући се како његов краљ Уриел управо сада крши много шта од написаног – оно што је “само по себи јасно”, како је писало у декларацији. Можда ће декларацију употребити против настојања самог краља Источног краљевства. Декларације саме по себи не значе много, ипак… Ипак, потписивањем се може само добити, мислио је Оролуин.

Тако су се обојица сагласили да ставе своје потписе на документ следећег садржаја.
 

Back
Top