Dobrica Ćosić 17 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Dragance

Dobrica Ćosić 17

Oceni ovaj blog
DOBRICA ĆOSIĆ

PIŠČEVI ZAPISI (1981-1991) - 17. deo


Nepravda je pravo sile
27.02.2002


Ali Srbi na tu istinu ne pristaju, to ih čini i velikim i nesrećnim narodom. Zašto su Srbi posle dva veka borbe za svoju državu i dve pobede u svetskim ratovima, ostali bez države. Živimo u svetu egoizma i interesa, moralne ravnodušnosti i svakojakih mržnji koje se proizvode novcem.

29. septembar 1991.
...Evropa neće dozvoliti da Hrvatska izgubi svoj "domovinski" rat protiv Srba, jer to je rat Nemačke za ponovnudominaciju na Balkanu; to je rat između katoličanstva i pravoslavlja. Evropa - germansko-katolička, svirepo će kazniti srpski narod koji ne pristaje da se odrekne svojih životnih prava. Ta se prava danas proglašavaju velikosrpstvom. Austrougarska je na početku veka, na "veleizdajničkom procesu" 1908. u Banjaluci i na "Fridjungovom procesu" 1909. u Zagrebu, težnju srpskog naroda za ujedinjenjem i stvaranjem srpske države progalsila velikosrpstvom iz ločinom protiv Austrougarske carevine. Srpska težnja za slobodom i ujedinjenjem za Austrougarsku je bila zločin. Tu srpsku krivicu prema Surougarskoj preuzela je Kominterna, pa je velikosrpstvo proglasila neprijateljskom ideologijom. Od Austrougarske, Kominterne i Titove Komunističke partije, srpsku krivicu preuzeli su današnja Nemačka i Evropa, koji zahtevaju pravo na samoopredeljenje, pravo na kome su se ujedinili 1918. godine i overili ga u Drugom svetskom ratu. To je sada krivica protiv Evrope,mira i demokratije. Danas, u rušenju komunizma, svi su nacionalizmi demokratski - mađarski, češki, slovački, hratski, slovenački,makedonski, muslimanski, šiptarski; jedino je srpski nacionalizam agresivan, ratoboran, hegemonski, zločinački.

Pravde za narode nikad nije bilo, niti će biti, dok postoje veike sile; dok u svetu postoje mali i veliki, moćni i nemoćni. Samo je nepravda večna u ovom svetu.Nepravda je pravo sile, zna se oduvek. Ali Srbi na tu istinu ne pristaju. To ih čini i velikim i nesrećnim narodom. Osuđenim na poraz.

Zašto su Srbi, posle dva veka borbe za svoju državu i dve pobede u svetskim ratovima, ostali bez države, zašto su poraženi i nemoćni na kraju veka, pitanje je čiji će odgovor da demorališe, čak i da osramoti srpski narod.

Rušenje Dubrovnika
1. oktobar 1991.
...Kako ne uviđaju kolike opasnosti donosi ova pobeda? I da li osvajanje Dubrovnika može biti pobeda? Nemože! Duborvnik nije hrvatski, već turistički grad; on je grad svih turista sveta koji su ga videli. Antiustaštvo jeste motiv srpskog rata sa Hrvatima. Odbrana od genocida. Ali taj rat je nerazuman i beznadežan. Napadom na Dubrovnik, Srbi za svet postaju varvari. Ruše najlepši grad na obema obalama Jadranskog mora.Svi turisti sveta danas su protiv Srba. I istoričari, pisci i slikari.Rušenje Dubrovnika, ako je to istina, neće Crnoorcima biti oprošteno...

Ravnodušni prema narodu
9. oktobar 1991.

... Znatan deo domaće konformističke inteligencije utonuo je u defetizam s ideološkim alibijem: "antinacionalizam", "jugoslovenstvo", "mirotvorstvo", "emancipatorstvo"... Ti "mislioci" su ravnodušni prema slobodi svog naroda; te antinacinaliste nezanima srpska istina i pravda; ti mirotvorci su velikodušni prema ustaškom ratoborstvu; ti pravnici su slepi za srpsko pravo. Ti antinacionalisti, koji su u većini dojučerašnji komunisti i titovci, danas su duhovni kolaboranti svih srpskih nepraijtelja. U suštini njihovih shvatanja je retardirani marksistički internacionalizam. A iza svih njihovih "ideologija" stoji lični kukavičluk, egoizam, prezir prema patnji sopstvenog naroda...

Temelj nove politike
13. decembar 1991
.
... Naše generacijsko i nacionalno pitanje glasi: kako Srbija da postane moderna društvena i državna zajednica? U kakvim društvenim, političkim, institucionalnim uslovima, može Srbija optimalno da razvije svoje stvaralačke snage, prirodne i ljudske mogućnosti? Na kojim programskim načelima i s kakvim ljudima može da se izvrši civilizacijski preporod srpskog naroda?

Nijedan veliki nacionalni cilj nije danas samo nacionalan. Spoljni činioci su sve značajniji. Sadašnja međusavisnost ubrzano raste; promene u svetskoj konstelaciji razaraju nacionalne identitete i suverenitete. Ovo poslednje je najteže shvatiti i prihvatiti. Ali, istovremeno, raste i otpor gubljenju identiteta, koji je univerzalna i etnopsihička osnova svih nacionalizama. U rasponu tih tehnzija, zbiva se drama malih i nerazvijenih naroda.

Temelj nove politike je realna procena sopstvenih potencijala. Odbacivanje neostvarenih ideoloških i nacionalnih ciljeva. Težnja zamogućim. U našoj nacionalnoj krizi, saglasnost o ostvarivom nacionalnom cilju najteže je postići.

Više se ne smemo čuditi tome što seo nama Srbima laže u svetu. Živimo u svetu egoizma i interesa, moralne ravnodušnosti i svakojakih mržnji koje se proizvode novcem. Prekinimo sa srpskom jeremijadom: sami smo. Slovenski i ratnički sentiment nisu podloge razumne politike danas; filantropski motivi su mogući samo u okviru Crvenog krsta.

Laž o Srbiji danas politički je korisna nemačkoj Evropi, Americi, militantnom islamu, katoličanstvu. Nerazumno je da kukamo što se o nama toliko laže. Jer, postoji samo jedna mogućnost da oni prestanu da lažu o nama - da im se potčinimo i izgubimo svaki značaj.

Neophodna je prava duhovna revolucija za civilizacijski preporod Srbije, koji će trajati decenijama. Skratiti je, to je najveći ljudski i kolektivni zadatak...

Nepravda Evropske zajednice
17. decembar 1991.


Evropska zajednica u Briselu donela je odluku o rasturanju Jugoslavije i postavila pet uslova za priznavanje novih država. Srbiji je postavila ultimatum da se odrekne Jugolavije i proglasi svoju nezavisnost u postojećim republičkim granicama. Poništeni su svi oslobodilački ratovi srpskog naroda za oslobođenje i ujedinjenje. Kako da se podnese tolika nepravda? Brisel je za Srbe nov Berlinski kongres; on nam je odredio državne granice. Sudbina balkanskih naroda je neizmenjiva: određuju je imperijalne sile. Srbi će se uzaludno i samoubilački suprotstaviti toj tradiciji. Na Balkan ponovo stupa velika Nemačka. Ona je podržala slovenačku i hrvatssku secesiju i time rasturila Jugoslaviju. Na Balkanu Nemačka dobija i Prvi i Drugi svetski rat.

Oduzimanje prava Srbima na samoopredeljenje, to je oduzimanje slobode srpskom narodu.Pravo na svoju državu, to nije političko i ideološko pitanje. To je egzistencijalno pitanje. Država za Srbe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nije ideološki problem i ideološki cilj; država za Srbe je osnovni uslov opstanka, pretpostavka ljudske i građanske slobode. Ne bore se Srbi za državno ujedinjenj sa Srbijom da bi stvorili "veliku Srbiju". Bore se oni za državno ujedinjenj, da bi živeli gde sada žive i bili slobodni ljudi. Država Srbima nije nacionalistički cilj; ona je životni uslov da stvore društvo u kome će biti slobodni ljudi. Svako ko se bori protiv srpskog nacionalizma, bori se protiv ljudske slobode.

U interesu mira, srpski narod treba da se odrekne svoje etničke celine i ljudskih prava dva i po miliona Srba; treba da se odrekne prava na samoopredeljenje koje su dobili svi jugoslovenski narodi. To je najteža politička odluka u ovom veku.Naše životno pitanje glasi: kako danas manje pogrešiti? Antiratno raspoloženje je većinsko raspoloženje u Srbiji.

Pošalji "Dobrica Ćosić 17" na Facebook Pošalji "Dobrica Ćosić 17" na Google Pošalji "Dobrica Ćosić 17" na My Yahoo! Pošalji "Dobrica Ćosić 17" na Live Pošalji "Dobrica Ćosić 17" na MySpace Pošalji "Dobrica Ćosić 17" na Twitter Pošalji "Dobrica Ćosić 17" na Digg Pošalji "Dobrica Ćosić 17" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari