Znala sam :) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

smeh

Znala sam :)

Oceni ovaj blog
Očiju punih suza, počinjem da vičem: „Ne, molim te! Ne, to nisi ti!“
Osećam se loše, srce mi nekontrolisano lupa, znojim se, užasnuta, uplašena...
Poznati glas govori: „Luda si! Osvesti se! Vidiš li da se napija, da ne poštuje ni jednu tvoju želju, koristi svaku priliku da te ponizi...“
„Ne!“ vičem panično: „Ne, to ne radi on! To nije on!“
Pojavljuje se i dotični... čudnog izraza lika, sa nekim ironičnim osmehom i na moju bezazlenu opasku odgovara: „Ma da, kako da ne! Naravno da ti sve znaš... zaboravio sam koliko si pametna i upućena u sve!“
Gledam ga zaprepašteno i u tom dragom, donedavno toliko bliskom liku ga ne pronalazim i ne prepoznajem...
Suze mi se slivaju niz lice i ne obraćam pažnju na grube reči koje izgovara neki drugi glas: „Ha... plači! Meni si našla da cmizdriš! Slobodno... to kod mene ne prolazi!“
Ne znam ni od čega je počelo, ni zašto je počelo, samo znam da su mi reči poznate, da mi je glas poznat i znam da ne pripadaju tom dragom liku... Pokušavam da uhvatim pogled, da se zagledam u dubinu tih plavih očiju... i shvatam da one jesu njegove... Pokušavam da dodirnem te lepe usne razvučene u blagi osmeh i one nestaju, pretvaraju se u neke druge koje oblikuju reči koje ne prepoznajem...
„Ne, to nisi ti!“, kažem pobednički, sa osmehom i u neverici: „šta se to dešava?“
I oči se gube...
Srce mi ludački udara, glas ponavlja: „Ne treba ti to! Osvesti se! Nikad nećeš biti srećna sa njim!“, grlo mi se steže, hoću da pobegnem od svega... i samo bezglasno ponavljam glasu „Ne, nije to on! Nedam ga!“ pa njemu: „Ne to nisi ti! Neću da te pustim!“
Povratak iz sna u javu je bio vrlo grub ali samo do trenutka u kojem sam shvatila da je to bio samo san... da su one lepe plave okice i dalje tople i nežne, da se one usne jednako lepo smeše, da one reči nije izgovorio i nikad ne bi izgovorio taj glas... I bez obzira na uznemirenost, bilo mi je drago što sam ga „branila“ i ostala tako sigurna u ono ko je i kakav je on ne dozvoljavajući snu da me prevari . Poželela sam da ga čujem... samo na tren... da me smiri zvuk njegovog glasa... Ali... Osim što stvarno ne bi bilo lepo buditi ga u tri ujutro, dovoljno mu poznajem navike da znam kako u tome ne bih uspela. „Mission imposible“, kako je on rekao kroz smeh, nakon što sam mu sledećeg dana ispričala svoj san... Umesto toga, samo sam pogledala u fotografiju i te lepe usne i oči.. odslušala omiljenu melodiju i utonula u novi san...

Pošalji "Znala sam :)" na Facebook Pošalji "Znala sam :)" na Google Pošalji "Znala sam :)" na My Yahoo! Pošalji "Znala sam :)" na Live Pošalji "Znala sam :)" na MySpace Pošalji "Znala sam :)" na Twitter Pošalji "Znala sam :)" na Digg Pošalji "Znala sam :)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari