Dobrica Ćosić 10 - 2.deo - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Dragance

Dobrica Ćosić 10 - 2.deo

Oceni ovaj blog
DOBRICA ĆOSIĆ

PIŠČEVI ZAPISI (1981-1991) - 10. deo


Povratak u XIX vek
4/20/2002


IDEOLOGIJA DESTRUKCIJE
KRAJ DECEMBRA 1990.


... Svršeno je s Jugoslavijom za sve njene narode, osim za srpski. Mnogi Srbi, a naročito Srbi van Srbije, uporno veruju u Jugoslaviju. Ta vera može imati samo tragičan ishod.

Posle slovenačkog plebiscita i novog hrvatskog ustava, srpsko jugoslovenstvo - bilo ujdijevsko, bilo komunističko-titovsko, objektivno postaje ideologija destrukcije srpskog naroda. Jugoslovenstvo kao utopistička vizija i nadnacionalna ideologija može danas biti samo stvar ličnog uverenja, koje se mora poštovati sa stanovišta slobode mišljenja i građanskih prava. Ako se pretvara u partiju i politički pokret koji ne slede Hrvati i Slovenci, jugoslovenstvo nije više jugoslovenstvo u izvornom značenju. Bitna moralna odluka tekućeg ujdijevskog i "reformskog" jugoslovenstva je odsustvo kritike hrvatskog, slovenačkog, muslimanskog, albanskog, mađarskog, makedonskog šovinizma. Po Kominterninoj formuli, "ujdijevci" i "reformisti" sva zla vide u "vladajućoj", "najvećoj" i "ugnjetačkoj" srpskoj naciji...

Srbi Jugosloveni, u ime svog "antinacionalizma" i "progresivnosti", u ime nekakve svoje "emancipacije", kako oni nazivaju svoja shvatanja, ideološki su na strani neprijatelja svoje nacije; oni su nepravedni u kritikovanju svoje nacije; oni ne govore istinu o sadašnjem stanju; oni prećutkuju sva sadašnja zlodela hrvatskih šovinista; oni nikad ne napadaju Albance, Slovence, Makedonce zbog njihovog šovinizma i nepravdi koje nanose srpskom narodu. Ta "emancipovana" gospoda svoje jugoslovenstvo potvrđuju kritikovanjem i klevetanjem srpskog naroda, i to po komunističkom postulatu odgovornosti najveće nacije za sva zla u zajedničkoj državi. Taj se postulat u titoizmu potvrdio kao politički nemoral...

... ŠUBARE I ŠAJKAČE
13. FEBRUAR 1991
.
Urušavanjem "realnog socijalizma" i raspadom sovjetskog imperijalizma, sve retrogradne energije jugoslovenskog tla i ideologija, pod Titovom despotijom primorane na mimikriju, oslobodile su se i aktivirale u ime demokratije.

Hrvatske ustaše su pod zaštitnim znakom Hrvatske demokratske zajednice; u makedoniji VMRO je bez mimikrije; šiptarski kačaci i balisti su pod firmom Demokratskog saveza Kosova; srpski četnici, raznorazni kolaboracionalisti, nazadnjaci i plaćenici, natukli su šubare i šajkače s kokardama kao dokaz srpstva; slovenački klerikalci austrofili stali su pod firmu DEMOS-a; crnogorski zelenaši su pod imenom Liberalnog saveza; velikomađari su u Demokratskom savezu Mađara; bošnjački islamisti i turkofili smestili se pod čalmu Stranke demokratske akcije; poraženi komunisti i titoisti organizovali su se u Savez komunista Jugoslavije - Pokret za Jugoslaviju... Borci su u rovovima, samo čekaju povod i komandu da otvore vatru. Bojište je staro, ali je odnos snaga bitno izmenjen: reakcionarne, antijugoslovenske i šovinističke snage danas su neuporedivo snažnije no što su bile pre Drugog svetskog rata...

Sva nastojanja srpske opozicije da od antititoističke opozicije stvori jugoslovenski reformistički pokret, što je bio cilj časopisa Javnost, pokrenutog 1980. u zamisli su bila nerealna. Titoizam, odnosno diktatura, jedina je sila koja je mogla da održi nekakvu jugoslovensku državnu zajednicu. Jugoslavija je nespojiva s demokratijom. Mi antititoisti mnogo smo potcenili retrogradne nacionalizme. Nismo zamišljali da će s demokratizacijom, pluralizmom i parlamentarizmom doći na vlast snage poražene u Drugom svetskom ratu, čije ideje obitavaju u utrobi Evrope i Amerike.


NAŠA NEIZVESNOST
3. JANUAR 1991.

Raspada se Jugoslavija. Niko ne zna koliko dugo će da traje taj raspad. Ja verujem u neminovnost rata između Srba i Hrvata, Srba i Muslimana, Srba i Albanaca. Delovi Muslimana će ratovati protiv Srba, to je izvesno. Predstoji raspad vojske sa etničkim motivima. Nije isključeno da će Amerika i Evropa primorati Srbe da pristanu na republičke granice sa Hrvatima. To znači nacionalno i građansko obespravljenje četvrtine srpskog naroda. Za ujedinjenje Srba u jednu državu mi smo u dvadesetom veku vodili četiri rata. Možemo li sada Srbe van Srbije da prepustimo novom porobljavanju? Smemo li i treba li da vodimo i peti rat za zajedničku državu? Ako ni tolikim žrtvama nismo uspeli da ostvarimo nacionalni cilj - život u svojoj državi, kako možemo verovati da ćemo to uspeti sadašnjim "međurepubličkim pregovorima", i bez ikakve podrške iz sveta? Naša neizvesnost nije više neizvesnost

Pošalji "Dobrica Ćosić 10 - 2.deo" na Facebook Pošalji "Dobrica Ćosić 10 - 2.deo" na Google Pošalji "Dobrica Ćosić 10 - 2.deo" na My Yahoo! Pošalji "Dobrica Ćosić 10 - 2.deo" na Live Pošalji "Dobrica Ćosić 10 - 2.deo" na MySpace Pošalji "Dobrica Ćosić 10 - 2.deo" na Twitter Pošalji "Dobrica Ćosić 10 - 2.deo" na Digg Pošalji "Dobrica Ćosić 10 - 2.deo" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari