Ovih dana sam po prirodi posla poprilično krstarila drumovima.Kako je bilo izuzetno toplo,vozili smo širom otvorenih prozora.Vojvodina ,ko Vojvodina prepoznatljivog kolorita - zeleno,žuto i plavo.Ponegde smo viđali srne po poljima,orlovi mišari su stražarili uz put,a jedan labud,dve male bele čaplje i jedna velika siva su nas počastili svojim prisustvom u pejzažu. Kombinacija idile,vrućine i obaveza.
Ipak,jedan utisak snažno se nametao svo vreme.Kako smo se bilo gde približavali ljudskim naseobinama pojavljivao se "Doček Majstor" gospodin Smrad.
I onda pade mi jedna misao na pamet - šta li misle životinje o nama ljudima?
Ipak,jedan utisak snažno se nametao svo vreme.Kako smo se bilo gde približavali ljudskim naseobinama pojavljivao se "Doček Majstor" gospodin Smrad.
I onda pade mi jedna misao na pamet - šta li misle životinje o nama ljudima?