Dobrica Ćosić 04 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Dragance

Dobrica Ćosić 04

Oceni ovaj blog
DOBRICA ĆOSIĆ
PIŠČEVI ZAPISI (1981-1991) - 4. deo

Golgota Jovana Raškovića


NOVEMBAR 1984.
Čitavu jesen utroši sam na osnivanje Odbora za slobodu misli i izražavanja. Na kraju, doživeo sam i pretposlednje razočarenje: Hrvati i Slovenci, i to opozicionari, neće Jugoslaviju. Putovao sam u Zagreb na sastanak s potpisnicima pisma za osnivanje Odbora - Rudijem Supekom i Tarasom Kermaunerom. Sastali smo se u Rudijevom stanu da se upoznamo s predlozima za sastav Odbora. Rudi nam je rezignirano rekao da u Zagrebu ne postoji niko sem njega ko je spreman da učestvuje u radu Odbora. "Hrvatski intelektualci su toliko preplašeni da samo na ulici smeju da razgovaraju sa mnom o toj ideji. I na ulici oni šapuću i brzo okončavaju taj razgovor. Pred vama želim da budem iskren: Hrvati više neće sa Beogradom. Neće ništa sa Srbima i za Jugoslaviju."
A Taras mi je rekao da je dobio pristanak trinaest ljubljanskih intelektualaca koji su spremni da se bore za građanska prava i slobodu govora. Ali niko od njih neće u jugoslovenski Odbor. "Spremni smo da podržimo vaše beogradske akcije. Ali nećemo u jedan jedinstven komitet".
Nisam pristao na takvu slovenačku saradnju i Rudijevu spremnost da jedini iz Zagreba bude član Odbora. Rekao sam im da ćemo mi u Beogradu osnovati Odbor od dvadesetak članova, koji će delovati na prostoru čitave Jugoslavije.
Rudi i njegova Vesna odveli su nas na zagorski ručak u neku krčmu. Sva trojica smo bili neraspoloženi. Jedino je Rudijeva Vesna vedro ćaskala o političkim trivijalnostima. Rudi mi se ponovo ponudio da sam predstavlja Hrvate. Zahvalio sam mu se. Posle ručka, bio je sumrak, Taras i ja pozdravili smo se s Rudijem i Vesnom i krenuli ka železničkoj stanici. Taras me je pratio na voz za Beograd. Uz put smo svraćali u bifea i pili vino. I propisno smo se natreskali. Bili smo poraženi slomom jugoslovenstva i u nama, opozicionarima.
Na peronu, Taras me je zagrlio i pijano zabrundao: "Propala je Jugoslavija, Dobrica! Svršeno je s Jugoslavijom, Dobrica!"
U kupeu spavaćih kola sam bio sam. Nisam se svlačio do Beograda. Sedeo sam i zurio u pomrčinu i svetla pored pruge koja su bežala u daljinu, u prošlost...
Svršeno je sa jugoslovenstvom, i na "desnici" i na "levici". I u vlasti i u opoziciji. Od jugoslovenstva je u vladajućim oligarhijama ostalo samo neko "zajedništvo", što je birokratsko-tehnički pojam za održavanje sopstvene vlasti. To sam shvatio pre petnaest godina. Zabludno sam verovao da je opozicija titoizmu u Hrvatskoj i Sloveniji ostala jugoslovenska, i da bi njenim jačanjem i reformama mogla da se spase Jugoslavija... Međutim, hrvatska i slovenačka opozicija nisu za Jugoslaviju...
Prijateljima koji su pristali da uđu u Odbor ispričao sam šta se dogodilo u Zagrebu. Malo ih je razočaranih, većina je samo zabrinuta. Mihiz i Mića su se obradovali kraju naše iluzije o jugoslovenstvu. Jednodušno i čvrsto odlučili smo da se borimo sami.

PRESVISNUO OD PATNJE
MAJ 1985.

Služba državne bezbednosti Hrvatske bila je potpuno "pokrila" doktora Jovana Raškovića, psihijatra i budućeg osnivača i predsednika Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj.
Od našeg prvog razgovora u sobi hotela "Moskva" 1977. godine, pa sve do Jovine smrti u njegovom domu u beogradskoj Skadarliji, a on nije umro, on je presvisnuo od patnje zbog prolivanja krvi u Kninskoj krajini, Bukovici, Slavoniji... bili smo bliski sradnici u borbi za demokratska prava srpskog naroda u Hrvatskoj, sve dok ga, na Miloševićevu inicijativu i uz njegovu podršku, veći Srbi od njega, ratoborci i maksimalisti, nisu oterali s mesta prvog čoveka srpske politike u Hrvatskoj. Nas dvojica smo jedan u drugom videli duhovnog brata. To duhovno bratstvo osnažilo nas je da se posvetimo borbi za slobodu i prava srpskog naroda. Na nesreću srpskog naroda u Hrvatskoj, Jovana Raškovića nisu razumeli njegovi najbliži sledbenici, ambiciozni maksimalisti, za politiku nezreli ljudi - Milan Babić, Milan Martić, general Čerikić, Mrkšić i njihovi istomišljenici, koje je podržao Slobodan Milošević, a pod čijom je kabinetskom komandom praktično bilo vođstvo Republike Srpske Krajine.

PROTIV PROLIVANJA KRVI
U politici Jovana Raškovića dve činjenice su nesporne: on nije želeo rat i prolivanje krvi, on nije želeo ni otcepljenje srpskih etničkih teritorija od Hrvatske. Srpsko pitanje u Hrvatskoj želeo je da reši, pre svega, u okviru Jugoslavije, a kad je Jugoslavija rasturena, on se u borbi za građanska i nacionalna prava Srba u Hrvatskoj zalagao najpre za samourpavnu zajednicu pet srpskih opština, potom za kulturnu autonomiju, a kada su Tuđman i Hrvatski sabor odbacili sve srpske zahteve za nacionalna i građanska prava, Rašković je postavo zahtev za političku autonomiju Srba u Hrvatskoj. Takav Raškovićev stav plitkoumni srpski političari u Hrvatskoj protumačili su kao opstruizam i kapitulaciju pred ustašama, Tuđmanove i Šušakove ustaše kao četničko ostvarivanje "velike Srbije". Samo je politički ludak mogao da zamišlja Obrovac, Benkovac, Knin i Kninsku krajinu kao teritoriju "velike Srbije". Jovanu Raškoviću nije bio cilj rušenje hrvatske države, on je od te države zahtevao samo legitimno pravo na autonomiju u kojoj bi se ostvarila kolektivna i građanska prava Srba, tada izbačenih i iz novog Ustava Hrvatske.
Raškovića, koji je u duhu bio mirotvorac, a u politici moralist i čovek kompromisa, nije podržao niko iz hrvatske politike, a ni iz "zvaničnog Beograda", njega je sledio i voleo samo njegov srpski narod, kome je bio "Ćaća". Tuđman ga je izigrao i kompromitovao, hrvatski srbofobi i ustaše proglasili su ga velikosrbinom i četnikom, a njegove sledbenike i sve koji su se borili za građanska i nalionalna prava u Hrvatskoj "Srbo-četnicima" i "teroristima". Ambiciozni, a nesposobni, provincijski politikanti iz Knina - Babić i kompanija, protrali su Jovana Raškovića u Beograd da očajava zbog rata koji se vodio i da strahuje od egzodusa Srba iz Hrvatske, koji je Tuđmanova šovinistička država najavljivala kao nastavak Pavelićeve politike stvaranja etnički čiste države Hrvata.

POD BUDNIM OKOM DB
Njega je žestoko mučila građanska i nacionalna potčinjenost Srba u Hrvaskoj, obojicu neravnopravnost Srbije i srpskog naroda u Jugoslaviji. Jovan Rašković je istinski patio zbog obespravljenosti i ponižavajućeg položaja Srba u Hrvatskoj, koji je naglo pogoršan legalizovanjem ustaštva i srbofobije krajem osamdesetih godina, kada je hrvatski separatizam počeo da stupa u direktne akcije za razbijanje Jugoslavije.
U cilju političkog organizovanja Srba u Hrvatskoj i borbe za osnovna građanska i nacionalna prava, Jovan Rašković je sa istomišljenicima iz Šibenika, Bukovice i Kninske krajine osnovao Srpsku demokratsku stranku, postavši njen prvi predsednik, narodni tribun i harizmatični vođa. Imao sam sreću da 1989. i 1990. godine sarađujem s Jovanom Raškovićem na osnivanju stranke i satavljanju njenog programa. Prvi dogovor o osnivanju, programskom karakteru i nazivu političke stranke Srba u Hrvatskoj, uz učešće nekoliko Srba iz Kninske krajine, Šibenika i Bukovice, kao i nekih uglednih Srba iz Hrvatske, nastanjenih u Beogradu, postignut je u zgradi Srpske akademije nauka i umetnosti, u mojoj režiji, naravno, bez znanja rukovodstva Akademije.
Opozicioni stav prema režimu u Hrvatskoj i diktaturi Saveza komunista, kao i prijateljstvo sa mnom, Tanasijom Mladenovićem, Matijom Bećkovićem i Momom Kaporom, "obezbedili" su Jovanu Raškoviću potpunu kontrolu Službe državne bezbednosti. Stan u Šibeniku i kuća u Primoštenu bili su ozvučeni istovremeno kad i telefoni. Samo od 18. februara 1985. do 7. jula 1989. Služba državne bezbednosti Hrvatske uputila je službama državne bezbednosti SFRJ i Srbije pedeset i jedan izveštaj (toliko ih je u mojoj arhivi) o "neprijateljskom delovanju Jovana Raškovća i Dobrice Ćosića". Iz hrpe policijskih papira, zajedno sa Anom, odabrao sam za "Piščeve zapise" samo neke izveštaje koji se neposredno odnose na moju ličnost i naše političko prijateljstvo, a imaju opštiji značaj jer govore o mojoj saradnji sa hrvatskom, a najviše sa slovenačkom intelektualnom opozicijom.

PAPIĆEVE IGRARIJE
17. februar 1986.

Recenzenti "Otpadnika", Rajko Petrov Nogo i Vidosav Stevanović bez primedbi su predložili rukopis za štampu. Predsednik Izdavačkog saveta BIGZ-a, Žarko Papić, član Izvršnog komiteta CK SK Srbije, ekonomist, karijerist, birokratski mediokritet, moralna i intelektualna ništarija, započeo je igre sa CK SK Srbije, Jugoslavije i Udbom da se štampanje rukopisa odloži za jesen, "posle kongresa". LJudi iz BIGZ-a, podstaknuti mojim odlučnim stavom i pretnjom da ću povući rukopis, dali su rukopis u štampu, ali su na Papićev zahtev obustavili štampanje. Napisao sam pismo BIGZ-u i Ivanu Stamboliću, predsedniku CK SK Srbije. Posle dužeg mrcvarenja i ponižavanja, kao i Egerićeve pismene i usmene recenzije, odobren je dalji rad na knjizi.

Pošalji "Dobrica Ćosić 04" na Facebook Pošalji "Dobrica Ćosić 04" na Google Pošalji "Dobrica Ćosić 04" na My Yahoo! Pošalji "Dobrica Ćosić 04" na Live Pošalji "Dobrica Ćosić 04" na MySpace Pošalji "Dobrica Ćosić 04" na Twitter Pošalji "Dobrica Ćosić 04" na Digg Pošalji "Dobrica Ćosić 04" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    "Zabludno sam verovao da je opozicija titoizmu u Hrvatskoj i Sloveniji ostala jugoslovenska, i da bi njenim jačanjem i reformama mogla da se spase Jugoslavija... Međutim, hrvatska i slovenačka opozicija nisu za Jugoslaviju..."
    Koliko je takvih kasno ukapiranih zabluda bilo.Ko je zablude dozvoljavao i opravdavao.Čini se oni sami.I to mi zovemo vizionarima a kasnili svuda i u svemu.A posle nam sve drugi kriv.
  2. 123loncar (avatar)
    ...PLAĆENI DISIDENT !?...on je sudio Katićima a njemu će suditi istina ...večiti saradnik ozne i to najcrnjeg sektora, koji radi u ilegali i dan danas ... disident koji ne sme da otvori masovne grobnice po šunadiji i pomoravlju ... borac za istinu koja zakopava ljudske žrtve i potiskuje u zaborav ...

    "Za­hva­lju­ju­ći an­ga­žo­va­nju ve­ćeg bro­ja sa­rad­ni­ka i vo­lon­te­ra iz ce­le Sr­bi­je i nešto znatnije fi­nan­sij­skoj po­mo­ći u 2011. godini Mi­ni­star­stva prav­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, Ko­mi­si­ja je u ovoj godini svo­ga ra­da pri­ku­pi­la po­dat­ke za pre­ko 17.000 novih stra­da­lih i ne­sta­lih li­ca tako da se ukupno u bazi nalazi do danas negde preko 36. 000 lica "
    "Najvece potencijalne lokacije masovnih grobnica su u Cacku kraj Morave i stadiona Borca, Gornjem Milanovcu kod Gradskog groblja, Guči na obali Belice i Ivanjici Kod Varoškog groblja i na jos nekoliko manjih lokacija. Komisja je najvila dalje popisivanje stradalih lica istragu grobnica terenskim istraživanjima u Beogradu, Moravickom okrugu, Jugu Srbije i Vojvodini i drugim krajevima uz pomoc najsavremnije laserske tehnologije koju je Komisiji doniralo preduzeće Monting iz Beograda. "

    http://komisija1944.mpravde.gov.rs/l...-grobnice.html

    ...ako ima negde nešto zapisano ili napisano o ovome, od ovog našeg velikog disisdenta neka mi ukaže ; ja sam tragao pa digao ruke ...
  3. skura58 (avatar)
    Drago mi je da čitate.
    Ovo su sve autentični, originalni zapisi.
    Ima još---

    PS: ZXY Član sam grupe Jugonostalgičari.
    Ne da bih da se nešto vrati, ali smo živeli lepo.
    Bar mi stariji

    Lončar pozdrav.
    Vidim da si ga čitao.
    A promenio se posle. Njegovo Vreme Zla i Vreme Vlasti
    su, pored Orvelove "Životinjske farme" najžešće kritike komunizma.
    Ažurirano 07.06.2012. u 12:33, autor: skura58