Dobrica Ćosić 01 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Dragance

Dobrica Ćosić 01

Oceni ovaj blog
DOBRICA ĆOSIĆ
PIŠČEVI ZAPISI (1981-1991) - 1. deo

Kosovo treba podeliti


Srbi na Kosovu ne mogu da izdrže šiptarski teror. Oni će bežati i prodavati imanja. Kosovo će za deceniju - dve postati albanska zemlja. Ako nismo spremni ponovo da oslobađamo Kosovo, a nismo spremni, treba ga podeliti s Albanijom. Uzeti srpske krajeve i manastire, a Albancima prepustiti ono što je postalo albansko.

26. APRIL 1981 Albanska separatistička pobuna je rezultat loše šiptarske procene da je Titova smrt i smrt njegove države. Ta pobuna je dokaz i velikoalbanske energije u mladom intelektualnom naraštaju. Objektivni politički uslovi na Kosovu i Metohiji posle 1966. omogućili su totalnu albanizaciju Pokrajine Kosovo i podstakli albanski separatizam. Ako ga policija progna sa ulice, on će delovati u ilegali, zapravo u poluilegali, samo da dobije na žestini, kao i svaki nacionalni pokret. On se više ne može sprečiti, ni održati u nekoj "socijalističkoj" legitimnosti, u kojoj ga u poslednje dve decenije održava Savez komunista Kosova. Srbi na Kosovu ne mogu da izdrže šiptarski teror. Oni će bežati i prodavati imanja. Kosovo će za deceniju-dve postati postati albanska zemlja. Ako nismo spremni ponovo da oslobađamo Kosovo, a nismo spremni, treba ga podeliti s Albanijom. Uzeti srpske krajeve i manastire, a Albancima prepustiti ono što je postalo albansko. Inače, ući ćemo u permanentni rat s Albancima, koji ne možemo dobiti. U takvim ratovima uvek pobeđuju oni koji se bore za svoju slobodu, i kada su manji i slabiji.

Ne razumem zašto je vođstvo Saveza komunista Jugoslavije i Srbije ideološki preimenovalo nacionalističko-separatistički pokret Albanaca u kontrarevoluciju. Zaboravili su Titovi naslednici da je KPJ, sve do ustanka i italijanske okupacije Kosova i Metohije, tu teritoriju smatrala albanskom. A sada im je kontrarevolucija ona energija koja se još od 1924. a osobito posle 1928. po Kominterninoj ideologiji, smatrala revolucionarnom ideologijom...

Razumem zašto su Mojsov i drugovi albansku pobunu proglasili kontrarevolucijom: Tito i Komunistička partija su, posle Drugog zasedanja AVNOJ-a 1943, obznanili narodima Jugoslavije i čitavom svetu da je u Jugoslaviji idealno rešeno nacionalno pitanje, da je to zemlja bratstva i jedinstva. Zaista je teško priznati da u Jugoslaviji nije rešeno nacionalno pitanje Albanaca, i to odmah posle Titove smrti.

Dolazi gore zlo

30. MAJ 1981. Toliko sam razgrađen, otvoren za sve spoljne uticaje, za sva zla i prljavštine društva, vlasti, savremenika, da sam ostao bez sopstvenog integriteta... Živim prizemno, ne branim ni dostojanstvo, ni mir, ni svoju usredsređenost na roman.

U ovom društvu i vremenu, od udara i uticaja spoljnog sveta može se sačuvati samo moralno ravnodušan čovek; samo veliki sebičnjak.

A ja srljam u sve bitke za ugrožene i slabe; u sve akcije za slobodu i demokratiju; u sve odbrane ljudi i naroda, načela i kulture...

Albanska pobuna na Kosovu i razara i učvršćuje titoizam; razara ga kao istorijsko-državnu tvorevinu, učvršćuje ga kao politički režim. Jer, svi osećaju i veruju - dolazi gore zlo no što je ovo sadašnje. Vođstvo Saveza komunista Jugoslavije, čuvar titovog dela, separatističku pobunu na Kosovu i Metohiji tumači kao kontrarevoluciju, a ne kao borbu za "veliku Albaniju". Neće titovi naslednici albanski separatizam da nazovu nacionalizmom, nego kontrarevolucijom. Nacionalizam je samo srpska ideologija. To je providna, ali i kobna ideološka manipulacija istorijskom sudbinom srpskog naroda i Jugoslavijom...

Jedan pesnik, Gojko Đogo, knjigom pesama "Vunena vremena", spasao je čast srpskoj i jugoslovenskim poezijama: izrazio je mučninu i bedu življenja u Titovoj državi. Začuđujući čin dostojan i najdubljeg poštovanja. Protiv tog časnog pesnika, krenula je sva sila titoizma: uplašeni i pokvareni pisci, plaćeni novinarski ološ, tupi i zli vlastodršci, policija...

Pre dva dana, u pola šest ujutru, policija je uhapsila Gojka Đoga. Odvela ga je od kuće kao provalnika, kao običnog kriminalca, zatečenog na spavanju...

Pismo Ive Kambana

31. JANUAR 1982. A posebno me muče Goli otok, Sveti Grgur, ti logoraši u socijalizmu. Juče sam dobio optužujuće pismo od Ive Kambana, bivšeg oficira i mučenika s Golog otoka. Taj nesrećni čovek me poziva na ispunjenje duga i iskupljenje savesti: da napišem knjigu o golootočkoj golgoti. Moram to da uradim. Tim nesrećnim žrtvama dužan sam istinu o njima. Kažem - dužan sam, a verujem da će tu istinu oni iskazati ubedljivije od mene. Iako sam se 1952. pobunio protiv nasilja nad njima, valjda jedini u Jugoslaviji toga doba, sada uviđam - nisam to učinio kako je trebalo. Morao sam jače protestovati no što sam protestovao kod Rankovića i Kardelja. Ali, da sam to učinio, završio bih na Golom otoku... Ni moja ideološka savest tada nije bila potpuno oslobođena staljinističkog pragmatizma; pristajao sam, u ime cilja, i na krvava i prljava sredstva, uveren da se time brane sloboda i nezavisnost otaxbine. Moja pobuna protiv Udbinih logora, iako je, na sramotu vremena i generacije koja tobože nije znala za Goli otok, bila jedina u to vreme, nije bila adekvatna zlu koje je činjeno u mojoj zemlji. Taj dug savesti, ta istina o titoizmu, posle "Vremena smrti", jeste moj glavni književni cilj. Odmah posle "Vremena zla", pisaću "Vreme vlasti".

20. APRIL 1982
. Plenum CK SKJ: javni međusobni rat nacionalnih i birokratskih oligarhija. Rat svih protiv Srbije; rat Slovenije protiv svih zbog deviza; rat Vojvodine protiv Srbije; rat Makedonije protiv razvijenih. Rat svih protiv svih: to je danas Jugoslavija.

Pukovnici u nevolji

NOVEMBAR 1982. Na vojnopolitičkim predavanjima koje drže oficirskom kadru opštenarodne odbrane, visoki oficiri JNA, pukovnici, kao što čine u poslednjih desetak godina na partijskim i "poverljivim" sastancima u JNA, govore o dvojici neprijatelja: Milovanu Đilasu i Dobrici Ćosiću. Kontraobaveštajna služba i Partija u Armiji tretiraju me kao opštenarodnog neprijatelja. U Srbiji, dakle, neprijatelji su samo Đilas i Ćosić! Blago Titovoj Jugoslaviji! Ona je večna s takvim i tolikim neprijateljima. Ali, čujem, na tim predavanjima ljudi često protestuju, postavljaju neprijatna pitanja, dovode pukovnike u mučan položaj...

15. MART 1983. Javlja mi Bakotić, direktor "Otokara Keršovanija", izdavača knjige "Stvarno i moguće", da je za dve nedelje prodato 10.000 primeraka. U Nišu, prvi put u istoriji tog grada, pred knjižarom - veliki red kupaca knjige "Stvarno i moguće". Knjižari zbog policije i partijskih funkcionera drže knjigu pod tezgama, a ne u izlozima, i prodaju je samo prijateljima i pouzdanim opozicionarima. U Knjaževcu je brat Miće Doktora osuđen na dva meseca zatvora zbog "rasturanja knjige neprijateljskog sadržaja" - "Stvarno i moguće".

Akviziteri kriju knjigu i prodaju je tajno, kao zabranjenu. Juče su me na Terazijama presrela tri studenta da mi se pohvale: "Vaše "Stvarno i moguće" smo fotokopirali u pedeset primeraka i prodajemo ga u podzemnom prolazu kod Zelenog venca. Ide kao alva! Hvala vam, druže Ćosiću!"

Kao pisac, šta mogu više da zaželim?

Pošalji "Dobrica Ćosić 01" na Facebook Pošalji "Dobrica Ćosić 01" na Google Pošalji "Dobrica Ćosić 01" na My Yahoo! Pošalji "Dobrica Ćosić 01" na Live Pošalji "Dobrica Ćosić 01" na MySpace Pošalji "Dobrica Ćosić 01" na Twitter Pošalji "Dobrica Ćosić 01" na Digg Pošalji "Dobrica Ćosić 01" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari