Nacionalni park Srbija - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Dragance

Nacionalni park Srbija

Oceni ovaj blog
NACIONALNI PARK SRBIJA

Pisao Miljko iz Indeksovog pozorista.
Štampao Kreativni centar poslednjih dana 1999.

MRKI ULIČNI PANDUR
(Mupus murius)

Mrki Ulični Pandur je svaštojed. Ipak, uglavnom se ne usudjuje da lovi
nekog krupnijeg Domaćeg Kriminalca, kao što je Teški Mafijaš (Crimos
mafiosus), jer je on prevelik zalogaj za njega. Čak izbegava da se
ustremi i na nešto sitnijeg Ćelavca Običnog (Glavus obrianus).
Tu i tamo skače na Švercera Cigareta (Torbacus tobacus) ili, redje, na
Markantnog Uličnog Dilera (Devizus devizus devizus), koji mu je čak i
neki dalji rodjak, po ulici.
Pošto od tog ulova ne može da nahrani čak ni sujetu, to ga čini još mrkijim.
Mrki Ulicni Pandur se lako dresira za različite zadatke: da donese
švercovanu robu, da se pritaji u zbunju i iskoči s uključenim radarom,
da vidi i najsitnije prekršaje, a da istovremeno ne vidi one najkrupnije itd.
Dalji rodjak Mrkog Uličnog Pandura je Ležeci Ulični Pandur (Mupus
carterlupus).
Mrki Ulicni Pandur se posebno dresira da lovi pojedine primerke ili vrste. To su:
1. Promenljivi Student (Academus meander) koji na ulici često trazi promene
(sto mu i ime kaze). Tada MUP koristi i pendrek.
2. Zapostavljeni Gradjanin (Trinaestus prasus), kada se okuplja na ulici
gladan plodova biljke Ustavna prava i slobode (Civilizatium minimum),
koji su mu neophodni da bi uopste mogao da prezivi kao vrsta.
3. Goluzdravi Penzioner (Penzos vulgaris), i to sve tri vrste (Penzos
comunalis, Penzos militaris, Penzos apotekus), kome Mrki Ulicni Pandur
uziva da naplati prelazak van pesackog prelaza kada se ovaj okupi na
ulici povodom kasnjenja Penzijice (Myzeria).

KORDON
(Cordonum batinarium)

Sasvim poseban organizam, sastavljen od vise Mrkih Ulicnih Pandura
povezanih u jedno. Na iste podrazaje reaguje potpuno drugacije nego
Mrki Ulicni Pandur - jedinka. Iako bi se moglo ocekivati da je to bice
naprednije od jedinke, upravo je suprotno. Naime, Kordon je na nizem
stupnju razvoja, nije u stanju da sam rasudjuje, niti je u stanju da se
samoorganizuje.
Potpuno je zavisan od Komandira (Mrki Ulicni Pandur sa cvarcima).
Logicno je da tako jednostavan stvor kao sto je Kordon ima i jednostavnu
funkciju. Ona se sastoji iz samo dva elementa - stajanje i jurisanje.
Stajanje obuhvata i sprecavanje, a jurisanje podrazumeva i batinanje.
Prosto k'o pasulj. Zato i funkcionise.

SRPSKI BIZNISMEN
(Camionus avionus)

Lovi u mutnom. Lezi na parama. Jede po kafanama. Pije po kaficima. Ima
ga svuda. Uvek je u "nevidjenoj guzvi".
Srpski Biznismen spada medju najprilagodljivije vrste u Nacionalnom
parku Srbija. I on i Pokvareni Političar (Smradus bescrupulozus) vuku
poreklo od istog pretka. To je Snalazljivi Srbin (Srbianus flexibilia),
vrsta koja je nastala i opstala na ovom podneblju.
Ako neko zeli da Srpskog Biznismena izvuče iz jazbine, dovoljno je da
upotrebi stari srpsko-biznismenski mamac: da mu podmetne žrtvu koja ima
specifican miris. To je miris lakog posla, sa minimalnim ulaganjima i
enormnom zaradom za najkraće moguće vreme.
Srpski Biznismen je svaštojed. U njegovoj jazbini se uvek mogu naći
maline, kafa, ulošci, zejtin, zvake, sapuni, ekseri, mleko u prahu,
rezana gradja, čokolade, toalet papir, lekovi, deterdžent, sećer i dizel
gorivo.
Poneki primerak Srpskog Biznismena može da bude i veoma opasan ukoliko
primeti da neko drugi upada na njegovu Ekonomsku teritoriju
(Quotum contigentum). Tada počinje bespoštedna borba za enormnu zaradu,
koja se ponekad završava i onim najgorim što Srpskog Biznismena
može da snadje - carinjenjem.
Srpski biznismen se lako prepoznaje po karakteristicnom zvuku Mobilnog
telefona (Zvndus nonstopus). Naime, što je melodija kojom Mobilni
zvoni nežnija, umilnija, to je Srpski Biznismen spremniji na sve.
Najoprezniji treba biti kada se začuje Betovenova "Fur Elise".

LUTKASTA SPONZORUSA
(Barbicaria lovans)

Jednostavan organizam. Pripada grabljivicama. Ako već ne živi sa Domaćim
Kriminalcem, onda živi za onaj trenutak kada će se upoznati sa njim i
potom ga ugrabiti, da bi živela parazitski (s velikom količinom para).
Gradjom tela lako privlači pažnju kako Domaćeg Kriminalca, tako i drugih
žitelja Parka. Gradjom mozga teško da bilo koga može da privuče. Deli
se na dve grupe:
1. plavuše
2. namiguše (one koje nisu plavuse, pa moraju da budu aktivnije).
Plavuše se dele na:
prave (ili donje plavuše)
lažne (ili gornje plavuše).

GOLOGUZA PEVALJKA
(Vrisca dupetaria)

veoma podseca na pticu i to ne na jednu, nego na više njih: oblači se
kao papagaj, šepuri se kao paun, ima nokte kao orao i poseduje pileći
mozak. Ipak od svih njih (kao i od većine ostalih vrsta u Nacionalnom
parku Srbija), ima skuplje perje.
Jedna od dve najvažnije sličnosti sa pticom je u tome što povremeno
pušta od sebe glas koji podseća na pevanje, po kome je, ironijom
sudbine, i dobila ime. Kažemo - podseća na pevanje, jer je to u stvari
pištanje u potrazi za hranom.
Kao što ima raznih vrsta pištanja, tako ima i raznih (pod)vrsta
Gologuzih Pevaljki. Evo dve osnovne:
1. Lažni Narodnjak (Pseudomelos turbofolcus)
2. Lažni Zabavnjak (Pseudopopus technodensus).

PROJEKAT/MATERIJAL
Zbog potrebe da pridoda dublje značenje onome što radi (nabedjenost)
koju je nasledila od Nabedjenog Umetnika (Mrsus mudus), Gologuza
Pevaljka lako poseže za teškim rečima. Otuda "novi projekat",
"kvalitetan materijal", "timski rad", "moja publika", "moje cenjene
koleginice","humanitarni koncert", "uvek rado dolazim u vaš
grad/selo/kafanu/emisiju", "hvala, od srca", "sve vas puno, puno volim"itd.
Najčešće korišćeni pojmovi su, ipak, projekat i materijal. Gologuza
Pevaljka ne propusta da pomene svoj novi projekat, za koji je dugo i
pažljivo sakupljala materijal. Veoma vodi računa o tome da, ako je u
prethodnoj recenici pomenula materijal, u sledećoj bude bar jedan projekat. Ne beži
ni od cele fraze materijal za novi projekat, a ako proceni da i to nije
dovoljno, pomenuće i materijalni projekat ili projekat novog materijala.

MAGOVI
(Magus magicus)

Magovi su bica koja se mogu videti samo na Hipnoviziji i to svake veceri
oko 19:30. Oni koriste lepljivost Hipnovizije da bi ulovili sve one
naivne žrtve kojima se za Hipnoviziju zalepe oči, uši i mozak, pa ne
mogu da ih odlepe. Veliki su majstori da od svega naprave nista, a da to
predstave kao nešto. Da govore nešto, što ne znači ništa, a da za to vreme pouzimaju sve.
Da obećaju svašta, podele bonove za ponešto, a posle i za bonove teško da može da
se nadje ista. I nikom ništa. A za sve to, priznaćete, treba puno magije.

HIPNOVIZIJA
(Ecranela hipnotica)

Halucinogena, lepljiva biljka, rasprostranjena po čitavom Nacionalnom
parku Srbija. Najradije se hrani mozgom žrtve, koji prethodno dugotrajno
i temeljno ispira.

NEPLACENI (ili Državni) lekar
(Primarius platus)

Podvrsta neplaćeni Lekar iz dana u dan ima sve manje pripadnika, zbog
fenomena sličnog kašnjenju Penzijice (Penzijica - Myzeria, kržljava
biljka zbog koje izumire Goluždravi Penzioner), koji se zove kašnjenje
Platice (Platica - Smeyuria) - takodje izuzetno kržljava biljka, zbog čijeg
kašnjenja pored ove podvrste izumiru još neke vrste u Nacionalnom parku
Srbija, kao što su Prosvetni Jadnik i Zapostavljeni Gradjanin.

MITO
(Mitus)

Mito je biljka iz porodice Korupcija (Coruptia0, koja cveta u svim
delovima Nacionalnog parka Srbija, a čiji plodovi rastu i dozrevaju po
torbama, gajbama, flašama, džepovima i kovertama žrtava koje dolaze u
jazbinu
Podmitljivog Lekara, a koje on vredno prikuplja i skladišti. To su,
dakle, neobični i različiti plodovi.
Razlikujemo ih prema formi u kojoj se pojavljuju, pa su tako
najpopularnije dve forme: Kovertirani Mito (Mitus covertus) i Flaširani
Mito (Mitus becrius).
Jedna je od retkih biljaka kojoj smeta suncevo svetlo. Najbolje uspeva u
senci,u zamračenim delovima Nacionalnog parka Srbija. Tek u
poslednje vreme može se videti i na otvorenom, usred bela dana.

PROSVETNI JADNIK
(Profus yadibedus)

je jedna od onih vrsta koje su nastale mutacijom, i to od vrste
Prosvetni Radnik (Profus autoritetus), a usled intenzivnih
klimatsko-socijalnih promena. Problem je u tome što je Prosvetni jadnik
vrsta koja još nije dovoljno prilagodjena životu u Nacionalnom parku Srbija, a Prosvetni
Radnik je, kao vrsta, gotovo izumro. Kao što mu je i ime mutiralo iz
Radnika u Jadnika, kod njega je, sledstveno tome, sve poremeceno: tako radni dan postaje jadni dan, radna subota - jadna subota, radni vek - jadni vek, minuli rad - minuli jad,
broj radnih dana u godini - broj jadnih dana u godini.

PS. Napomena postavljača:
Ovo je tekst iz 1999. Godine i ne odnosi se nikako na sadašnju demokratsku Srbiju.

Pošalji "Nacionalni park Srbija" na Facebook Pošalji "Nacionalni park Srbija" na Google Pošalji "Nacionalni park Srbija" na My Yahoo! Pošalji "Nacionalni park Srbija" na Live Pošalji "Nacionalni park Srbija" na MySpace Pošalji "Nacionalni park Srbija" na Twitter Pošalji "Nacionalni park Srbija" na Digg Pošalji "Nacionalni park Srbija" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. orfej sa ibra (avatar)


    Nije do novca, nego mi je do dostojanstva, do nekog zakona i pravila...ne bih da sebe dovedem u lošu situaciju. A šta ako se on nadje uvredjenim ako mu nešto dam? A šta ako se uvredi ako mu ne dam? Kako ga pročitati?

    J.... ti Srbiju u kojoj živim...na zapadu nikad ovakvo pitanje ne bih postavio. Ali za OVO smo mi sami krivi...mi smo ih navikli.
  2. skura58 (avatar)
    E Orfeju, da ti ispričam istinitu priču.
    Pre desetak godina napičio ja mečkom izmedju KG i KV preko 100 km/h
    A crnogorske tablice. Zaustavili i policajac vozačku u džep i kaže:
    -Dodji sutra u stanicu, da te vodim kod sudije za prekršaje.
    Ja levo, desno i nekako primi 50 DEM da mi vrati.
    A Ljiljin otac, inače policajac u penziji,
    kad je čuo: Vrati se da prijavimo barabu. Jedva se smirio.
    A štos je što je i davanje mita (osim ako nije prethodno prijavljeno policiji i snimljenje i praškom poprskane novčanice) takodje krivično delo.
    Ažurirano 05.06.2012. u 20:45, autor: skura58
  3. agatha (avatar)
    Kako je to divna knjiga,sa fenomenalnim ilustracijama Dobrosava Boba Živkovića. Sećam se kad se pojavila i svi se grabili za nju. Čula sam (još nisam videla ) da ima i drugi deo, skorijeg datuma.
  4. skura58 (avatar)
    agatha
    Nažalost nemam celu knjigu već samo ove odlomke koje sam davno
    skupio po NET-u
    U stvari sada na blogove postavljam to iz arhive
    Ovo o Dobrici Ćosiću je, po meni, stvarno dobro.
    I tera na razmišljanje.
    Da smo njega tada slušali ...
    Ažurirano 06.06.2012. u 18:43, autor: skura58