Priče Mome Kapora part 2 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Dragance

Priče Mome Kapora part 2

Oceni ovaj blog
Priče Mome Kapora

Nastavak

U ovim olovnim i prevrtljivim vremenima, kada u grmljavini istorije, do juce nepoznate, nove vode, danas opijene iznenadnom privremenom slavom (kao da i ne slute budući pad), izlaze na svetlost dnevne pozornice, igraju jedno vreme na njoj i ponovo se gube u anonimnoj tami gledalista, poraženi i popljuvani, jedna domaćica se hvali komšinicama uz kafu:
"Blago meni", kaže, "što moj čo'ek nije ništa!"
S druge strane, po svetu su se razmileli pisci i političari i ogovaraju sopstvenu zemlju! Ne, to za mene nije izdajstvo. To je samo nedostatak dobrog kućnog vaspitanja. Jos od malih nogu učili su nas da krijemo pred svetom porodičnu muku. Kada stric dode kući mrtav pijan i razbije servis za dvanaest osoba, ili kada nam se roditelji posvadaju, idućeg dana obavezno izlazimo doterani svi u šetnju majka i otac ruku podruku, deda s borsalino šeširom i kamašnama, a mi deca u belim dokolenicama, oguljenih kolena.
Jednom rečju, srećna familija!
U Beogradu danas niko ni o čemu drugom ne govori sem o politici! I ako vas pitaju šta mislite o tome, vas odgovor im uopšte nije važan; oni samo očekuju slagvort da razviju svoj monolog, svoje mišljenje, svoju teoriju o izlasku iz rata. I niko nikoga ne može da ubedi u suprotno! U tom pogledu Beograd je grad gluvih.
Smešim se u sebi jednoj staroj priči o čuvenom bekriji, plemicu Dunderskom, koji je često dolazio u Peštu da se provede. Pričaju da je u blatnjavim čizmama i paorskom odelu ušao jednom u luksuzni Grand hotel na Margo Sigeru, gde su sedeli madarski plemenitaši. Naručio je pivo i pio ga iz boce. Da ga ponize, peštanski plemici su naručili od konobara bocu šampanjca, ali da se hladi u kubli punoj hladnog piva!
Dunderski ih je mirno pogledao i naručio jos jedno pivo!
Ali da se hladi u kibli punoj hladnog šampanjca!

Tada rekoše konzuli: "Kad to malo hljeba što imadete u torbi pojedete, čime ćete se hraniti? Ta pomrijećete od gladi!"
Ustanik Mijo Ljuban iz Sjekosa pograbi šaku zemlje ispred sebe, turi zemlju u usta, prozvaka i proždrije naocigled sviju, te reče: "Evo, ovo Božije hrane neće nam nikada nestati!"
Kažu da se engleski konzul Holmes zaplakao kad je video taj prizor.

Pitam jednog izbeglicu čega mu je zao, a on mi kaže da najviše žali za jednom kutijom od cipela u kojoj su ostale sve njegove fotografije; slike roditelja i prijatelja.
"Znam dobro, sve ću opet stvoriti, i kuću i imanje i nameštaj, samo više nikada neću biti mlad da se ponovo slikam."

Odem ja tako na slavu kod jednog domacina u Malom Mokrom Lugu, a pokraj mene sedne njegov osmogodisnji sin, zalepilo se dete uz mene, ne miče se. Ručak, razumete, kao što je red, počne gibanicom, ja taman da uzmem, kad onaj mali veli: "Čiko, da vidite šta imamo u rerni!" Tako stoji stvar, mislim se u sebi, bolje da se ne prejedem na početku, nego posle, te preskočim i pileću čorbu, hladne batačiće i belo meso, a kad dode sarma na red, taman pružih ruku, a mali me povuče za rukav i šapuće: "Čiko, da samo vidite šta imamo u rerni!" Odustanem opet. Sačekacu to iz rerne. Zahvalim se i na prasetini, a svi me pitaju što ne jedem ništa. Ni pečene krompire nisam takao, ni tursiju ni proju, ni kajmak, ništa. Vidim iznesose se i kolači, a tu nam je i oprostajna kafa.
"Čiko", vuče me onaj mali za rukav, "da vidite šta ima u rerni!"
"Šta ima u toj rerni?", pitam besno, a mali kaže:
"Omacila se naša maca."

Jedanput sam sedeo u hotelu Interkontinental s nekim važnim poslovnim ljudima koji su svi nosili pejdžere za pasom. Uto zaciča pejdzer! Moj prijatelj ga hitro izvadi, ali pošto je zaboravio da ponese naočare, pružio ga je meni da mu pročitam tu urgentnu poruku. Na ekranu je pisalo:
"Mile, dodi najhitnije u Orač. Stigla pečena pileca krilca!"

Seljaci im daju da piju rakiju. Nigerijci neumereno piju. Ujutru se svi drže za glave.
"Boli glava, boli glava", kaže jedan. "Teško biti Srbin!"

Ako išta pogodi Beograd, pogodice ga to što više neće moći da priča sa svetom! U ovom gradu, naime, gotovo da nema porodice koja nema nekog od bliznjih u inostranstvu. I ne postoji grad na planeti gde se više priča preko telefona! Naravno, više zovemo mi, nego naši nas! Naši u belom svetu su se već navikli da štede novac, impulse i osećanja. Prezaduženi preko guše, s neplaćenim kirijama i telefonskim računima, kada nas uhvati sentimentalno raspoloženje zovemo koga stignemo u Americi, Australiji ili Francuskoj.
...
Najvise, naravno, inostranstvo zovu keve. Beogradske keve su posebna vrsta majki, kevu je nemoguće sresti u zapadnom svetu. Za njih njihova deca, što već trideset i kusur godina žive po inostranstvu, nikada nisu odrasla. Zbog toga i započinju razgovor pitanjem kakvo je vreme tamo gde žive njihova deca koja su već napunila pedesetu, da ih podsete da se toplije obuku ili da ne izlaze bez kišobrana ako slučajno pada kiša.
"Kakav ti je to glas? Izgleda nešto nije u redu, kaži majci? Opet ti je zagorčala život ona tvoja veštica Fransoaz! Čuvaj ti majci zdravlje, to ti je najvaznije..."
Kafanica Lasta nalazi se odmah ispod crkve Svetog Marka. Nekada su ispred Laste stizali autobusi sa aerodroma, pa su stalni gosti, oni koji tu sede godinama, na pitanje prolaznika šta rade pre podne u kafani, odgovarali složno: "Čekamo tetku!" Tako danas i kafanicu zovu "Čekamo tetku".

Najlakše je naći nekoga s kim ćeš da pričaš - teško je pronaći onoga s kim možeš da ćutiš.

Kad smo bili deca, pa nas bake terale da ljustimo orahe za tortu, morali smo sve vreme da pevamo da ne bismo tajno jeli.

Kad Nikšićani žele da naruče duplu lozovacu "13 juli", da ih ne bi proglasili pijandurama, kažu konobaru da im donese "dvadesetsestojulku"!

U Beogradu ima više džipova pred diskotekama i kafićima nego na čitavom frontu u obe srpske republike! Iz njih izlaze atletski gradeni, mišićavi i dobro uhranjeni momci, odeveni u najskuplju odeću. Borci na frontu su mršavi, ispijeni i prerano osedeli, ali žilavi. Njihove uniforme su izbledele, a stari džipovi se već gotovo raspadaju... Poprište prvih su diskoteke i klubovi - bojno polje ovih drugih su kamenjari i najgušće šume iz kojih vreba smrt.
"Kažu da je knjiga najveći covekov prijatelj, ali to isto tvrde i za psa. Što se već jedanput ne odluče ko je najveci prijatelj pa da kupim psa, ili knjigu?"
Mali Srbin - mali problem. Veliki Srbin - veliki problem.
Velikosrbin - nerešiv problem.
"Srbi su kao krompiri: najbolji njihov deo je pod zemljom!"
"Hej bako!", viče on za njom. "Kuda ćeš s mojim biciklom?"
"Idem do groblja, da obidem dedin grob", odgovara ona.
"U redu!", kaže Marko. "A ko će posle da mi vrati bicikl?"

Mnogo beogradskih devojcica luta po svetu...
Beogradska deca prodaju dinduve na Karlovom mostu u zlatnom gradu Pragu (a koliko do juče, sažaljevali smo jadne Čehe!); najotmenije beogradske devojcice rade kao garderoberke u Njujorku, ili konobarice u Parizu, bebisiterke po londonskim predgradima; slabo plaćeni fotomodeli u ledenom Stokholmu. Neke od njih rade noću, a danju studiraju. Žive na crno. Smršale su i prerano sazrele, ali to kriju kada se javljaju kućama i kažu da im je super. Baka ima slabo srce. Otac ce da im se napije od muke. Mama redovno briše prasinu u njihovoj dečijoj sobi, vetri i menja bele rade u vazi, kao da će iznenada banuti poput vetra, baciti torbu na divan i s vrata povikati: "Šta ima da se klopa?"
... Jednostavno, svima nedostaje ona stara rečenica koja je davala ukus svemu: "Izvadi kosu iz supe!" Ćute, a nad zelenom salatom u ciniji lebdi sledeno, neizgovoreno pitanje:
"Boze, ima li ono dete tamo išta za jelo?"
I sad ta njihova princeza, ta maza i miljenica, najpametnije dete u čitavoj školi, služi neke glupe strance koji, da je pravde, ne bi mogli ni cipele da joj čiste...
Ipak, jednog dana, vratiće se devojčice, iscrpljene životnim bitkama, pomalo umorne, pomalo utučene, sa očima kojima je Zapad uspeo da ugasi onu skrivenu iskricu, naivnost i nadu; čudno štedljive (a bile su uvek male raspikuće), sigurne u sebe, pune nepoverenja prema svima, s blagim stranim akcentom.

Pošalji "Priče Mome Kapora part 2" na Facebook Pošalji "Priče Mome Kapora part 2" na Google Pošalji "Priče Mome Kapora part 2" na My Yahoo! Pošalji "Priče Mome Kapora part 2" na Live Pošalji "Priče Mome Kapora part 2" na MySpace Pošalji "Priče Mome Kapora part 2" na Twitter Pošalji "Priče Mome Kapora part 2" na Digg Pošalji "Priče Mome Kapora part 2" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari