Изобри у Србији..... Можда је у реду рећи каква земља тави избори , нажалост не постоје друге, савршеније речи од ових да би се описало ово што се протеклих недеља догаћало пред нашим вратима. Одмах да вам кажем да нисам политички активан, никад нисам ни гласао, али ово што се догађа ме је натерало да барем у неколико редова, изразим дубоко гађење и мучнину дешавања у србији у протеклих неколико недеља. Схватање ствари што се дешавају око нас зависе од човека до човека. Баш та могуђност нас одваја од других, да будемо на неки начин јединствени као личност, посебни. Оно што ћу ја да у наставку опишем, никако не схватите као политичку, или неку другу кампању, већ само опажање једног малог човека, његово схватање .
Први утисак са ових избора ме је навео на то да се Србија није ништа променила од времена када су нама владали неки други људи, који су и дан данас криви за то што су тада пре 20. година направили неке огромне грешке за које и данас плаћамо. Ова чињеница наравно долази до изражаја на крају грејања фотеља, када министри, председник и остали треба да на неки начин објасне шта су радили предходних година. Е, па човек би помислио да после оволико година тај исти народ који бира владу и министре барем мало опаметио и да не наседа на увек исту причу, која му се сервира толико дуго. Наравно, ништа се не мења пустиња остаје иста, ми се и даље плашимо духова прошлости јер су они криви, а не неко ко је доносио одлуке у зањих 10-ак година.
Други утисак, не знам зашто није први, али дефинитивно заслужује да се нађе и на првом месту је Европска унија. Данас не постоји дете које живи у Србији а да не зна значење ове две речи, а то је једноставно Бољи живот. Због тога је ова реч толико популарна код политичара, јер народу само значење ЕУ не значи ништа друго до пречице ка неком другом лакшем животу. Наравно, то није истина јер нико па ни државе ЕУ неће радити на своју штету да би неку државу коју су јуче бонбардовали данас помагали толико неизмерно, да се чак може стећи утисак да нас више воле него сам свој народ. Тако једноставно функционише овај наш материјални свет. То се изгледа нама који живимо у овој напаћеној земљи никада неће објаснити на одговарајући начин. И док сигурно и полако улазимо у Европу наша Србија тоне толико далеко да од ње када се прашина слегне и лешинари (сви садашњи политичари, част изузецима) одлепршају, остаће нам само траг једне изгубњене нације . Па тако док пропадамо у анбис у који сами себе гурамо, наши политичари да би нам улепшали и тај пут, дали су нам наду која се зове ЕУ. То је наш идеал и ништа не сме да угрози наши светлу будућност коју нам неумољиво време доноси. Али ова нада, мора да се оживљава и поново храни, јер ако немаш данашњицу мораш, једноставно мораш, имати неку будућност. Живимо и ходамо, само да нам сутра буде боље...........
Први утисак са ових избора ме је навео на то да се Србија није ништа променила од времена када су нама владали неки други људи, који су и дан данас криви за то што су тада пре 20. година направили неке огромне грешке за које и данас плаћамо. Ова чињеница наравно долази до изражаја на крају грејања фотеља, када министри, председник и остали треба да на неки начин објасне шта су радили предходних година. Е, па човек би помислио да после оволико година тај исти народ који бира владу и министре барем мало опаметио и да не наседа на увек исту причу, која му се сервира толико дуго. Наравно, ништа се не мења пустиња остаје иста, ми се и даље плашимо духова прошлости јер су они криви, а не неко ко је доносио одлуке у зањих 10-ак година.
Други утисак, не знам зашто није први, али дефинитивно заслужује да се нађе и на првом месту је Европска унија. Данас не постоји дете које живи у Србији а да не зна значење ове две речи, а то је једноставно Бољи живот. Због тога је ова реч толико популарна код политичара, јер народу само значење ЕУ не значи ништа друго до пречице ка неком другом лакшем животу. Наравно, то није истина јер нико па ни државе ЕУ неће радити на своју штету да би неку државу коју су јуче бонбардовали данас помагали толико неизмерно, да се чак може стећи утисак да нас више воле него сам свој народ. Тако једноставно функционише овај наш материјални свет. То се изгледа нама који живимо у овој напаћеној земљи никада неће објаснити на одговарајући начин. И док сигурно и полако улазимо у Европу наша Србија тоне толико далеко да од ње када се прашина слегне и лешинари (сви садашњи политичари, част изузецима) одлепршају, остаће нам само траг једне изгубњене нације . Па тако док пропадамо у анбис у који сами себе гурамо, наши политичари да би нам улепшали и тај пут, дали су нам наду која се зове ЕУ. То је наш идеал и ништа не сме да угрози наши светлу будућност коју нам неумољиво време доноси. Али ова нада, мора да се оживљава и поново храни, јер ако немаш данашњицу мораш, једноставно мораш, имати неку будућност. Живимо и ходамо, само да нам сутра буде боље...........